Ništa od vaterpolo klasika, Hrvati nam ogolili odbranu i kaznili sve propuštene šanse

Ako budemo, ne daj Bože, doživeli brodolom u odbrani olimpijskog zlata, biće to isključivo zbog odbrane daleko ispod renomea Srbije. Ono što nas je godinama krasilo su u Tokiju Španija i pogotovo Hrvatska ogolili do tog nivoa da su Delfini, inače najtrofejnija generacija ovog sporta, izgledali kao prosečan sastav. Grubo zvuči, ali istina najviše boli...

Hrvatska nas je razbila u svim aspektima i zasluženo slavila rezultatom 14:12 (5:3, 1:1, 4:4, 4:4). Napadački kao savršeno naštelovan stroj, odbrambeno dovoljno dobro da svi propusti Srbije budu lakše naplaćeni. Ponovo smo mnogo grešili, ostavljali protivnike u nekim situacijama same na strelištu, pa je Gojko Pietlović morao da radi mnogo više od onoga što mu jeste posao kako bi nam sačuvao obraz, jer podršku nije imao u dobrom delu susreta. Zbog toga od vaterpolo klasika nismo videli gotovo ništa. Tek u jednom momentu treće četvrtine, kada smo uspeli da zategnemo defanzivu i dobijemo nešto konkretno od Dušana Mandića i Stefana Mitrovića, pa smo nakratko došli na 8:8. Ali, šta je to vredelo kada smo bez pogotka ostali čak osam minuta! U tom periodu Paulo Obradović i Luka Bukić su odvojili Hrvatsku sa po dva pogotka i na polovini poslednje deonice rezultat je glasio 12:8. Oni su bili ujedno i najbolji strelci Barakuda sa po četiri pogotka.

Skup smo ceh platili propuštenim šansama u napadu. Čak 19 puta imali smo igrača više u napadu, a učinak nam je bio, baš kao i odbrana, ispod proseka - svega osam pogodaka! Malo nas nije ni htelo, jer smo pogađali okvir onda kada nam je najviše trebalo da pogodimo, a treba priznati i da nam je Marko Bijač bio nepremostiva prepreka jer je ostvario čak 15 odbrana! Poređenja radi, Pijetlović je bio na svega devet... I pored toga imali smo šansu da meč završimo sa samo golom zaostatka, ali ni to nam nije prošlo.

Kod Srbije Nikola Jakšić imao je tri, Filip Filipović i Strahinja Rašović imali su po dva, ostali po jedan gol... Naš najbolji strelac Dušan Mandić pogodio je samo jedan od šest šuteva i to nas je mnogo “bolelo“.

Hrvatski vaterpolisti su nam odbranu u prvom delu četvrtine pocepali na froncle! Kao da ništa izabranici Dejana Savića nisu naučili iz onog upozorenja iz poslednje četvrtine protiv Australije kada smo dozvolili pet golova, hrvatskih pet u mreži Srbije već na početku derbija izgledalo je gotovo apokaliptično...

Od dva uvodna gola Mira Jokovića bilo je više nego očigledno koliko nam ponovo škripi u odbrani. Upali smo u stanje šoka iz kojeg nismo mogli dugo da se izvučemo. Hrvati su to kažnjavali surovo, jer je posle nepunih šest minuta Gojko Pijetlović već pet puta morao da vadi loptu iz mreže, dok je na semaforu stajao rezultat 5:1...

Dovoljno je bilo videti da nam Hrvati beže četiri gola da su nam se problemi oslikavali i na igru u pozicionom napadu. Mnogo je muke bilo u organizaciji jer je bedem protivnika bio zacementiran, lopta nikako nije u gol, a posle tog pogotka Paula Obradovića za 5:1 stvari su konačno počele da dolaze na svoje. Bar u tom momentu.

U glavnoj ulozi bili su Duško Pijetlović i Nikola Dedović. Prvo jer je dao gol iz igrača više, da bi drugi zatim imao ključnu reakciju pošto je stigao da zaustavi Anta Vukićevića i spreči ga da postigne lak gol. Nažalost Srbija nije mogla da iskoristi novu situaciju s igračem prednosti, posle čega je Gojko Pijetlović imao intervenciju koja je dala krila! Odbranio je pokušaj Luke Lončara na 19 sekundi pre kraja četvrtine u situaciji kada je hrvatski igrač bio sam na dva metra. Da je Lončar zatresao mrežu pitanje je da li bi Filipović na sekund pre isteka vremena zatresao mrežu i doveo Srbiju na samo dva gola minusa.

Filip Filipović (©Reuters)

Tamo gde je stao u prvoj, nastavio je Filipović odmah na startu druge četvrtine. Brz pogodak vratio je Srbiju na samo gol zaostatka i ponovo smo imali živ vaterpolo klasik! Golmani su bili centralne figure drugog perioda. Pogotovo Marko Bijač koji nam je zadavao velike probleme od starta i do poluvremena već je dvaput vadio loptu bukvalno sa linije...

Nedostajalo nam je malo i sreće, jer nismo mogli da iskoristimo napade sa igračem više. Za poluvreme samo jedan, što je dovelo do toga da Barakude na odmor odu sa dva gola prednosti. Obradović je pogodio na minut i po pre kraja, a da nije u pomoć “pritrčala“ prečka Hrvati bi možda imali i +3, pošto je Luku Bukića upravo okvir sprečio da reši i ovaj deo igre u korist svoje ekipe.

Ono što Bukić nije mogao u finišu poluvremena, učinio je Vukićević na početku trećeg perioda. Srećom po nas Nikola Jakšić pa je odmah uzvratio i to sa dva brza gola i Srbija je prvi put posle 5:4 bila na na samo -1. Tada je neizvesnost počela da dostiže vrhunac. Joković, pa vraća naš najbolji strelac do ovog meča Dušan Mandić, Gojko Pijetlović se razmahao na gol liniji, pa je iz dobre odbrane stiglo i prvo izjednačenje još od početnih 0:0. Bilo je to na nešto manje od tri minuta pre poslednje pauze, kada je Stefan Mitrović potvrdio igrača više za 8:8! Ali, tu smo se ugasili...

Nije nam se dalo da bar povedemo. Obradović je ispalio hitac koji je iznenadio Pijetlovića i Hrvati su ponovo bili za gol bolji, a ubrzo i za dva pošto je Bukić iskoristio dobru poziciju i ponovo razotkrio odbranu Srbije za velikih 10:8. Serija Hrvatske nastavila se sve do 12:8, opet uz golove Bukića i Obradovića koji su na ovoj utakmici postali noćna mora Srbije. A to je značilo samo jedno - poraz.

Sada moramo da se vadimo protiv Crne Gore! A, jasno vam je odmah koliko je to težak zadatak... Meč se igra u ponedeljak i nadamo se boljem izdanju Delfina.

OLIMPIJSKE IGRE - 4. KOLO

Subota

GRUPA A

SAD - Mađarska 8:11

11.20: (1.15) Italija (10.0) Japan (8.00)

12.50: (18.5) Južna Afrika (hen 18.5) Grčka (18.5)

***kvote su podložne promenama

GRUPA B

Crna Gora – Kazahstan 19:12

Australija – Španija 5:16

Hrvatska – Srbija 14:12