Odjeci izbora za Partizanov tim decenje: Mitrović bi hteo Moreiru za pakera, publika voli one koji „ginu“

Svetu se ne može ugoditi. Bilo je nezadovoljnih kriterijumom, formacijom, ponudom, ali posle više od 140.000 glasova i 110 fudbalera u najužem izboru, čitaoci MOZZART Sporta izabrali su idealne timove večitih u deceniji na izmaku. Sva je prilika da bi se struka i(li) sami fudbaleri opredelili u nekim slučajevima za druge opcije, pošto se pogled sa terena ili klupe često razlikuje od onog sa tribina. Samo što mora da se poštuje i vox populi.

A Grobari su, kad je o Partizanu reč, rekli: Vladimir Stojković među stativama, Miroslav Vulićević desno, Vladimir Volkov levo, tandem štopera Nikola Milenković-Stefan Savić, ispred odbrane Everton Luiz i Miloš Jojić, sa njima u manevru još Saša Ilić i Leonardo, a u špicu Lamin Dijara i Aleksandar Mitrović.
„Auuu“, uzdah centarfora naše reprezentacije pokazuje koliko ceni ovu ekipu snova. „Ne znam koliko bismo golova Dija i ja postigli zajedno, ali bismo bili dobar tandem. On brzanjac, spretan prilikom ulaženja u šanse, strašan golgeter, a ja ovako jak, umem da je sačuvam, dobar u skoku, realizaciji. Baš bismo „legli“ jedan drugom, ubeđen sam“.

Navijači su Mitrogolu poklonili 500 glasova više od Senegalca, iako je samo jednu sezonu proveo na Topčiderskom brdu. Ta jedna je bila – fenomenalna. Vukao je Parni valjak napred, bio prvi strelac ekipe odmah po prekomandi u seniore (15 golova), okitio se šampionskim trofejom i doneo klubu 5.000.000 evra transferom u Anderleht. Samim tim, nije imao priliku da igra sa velikom većinom ponuđenih iz ankete.
„Iako su ostali van konkurencije (nisu igrali u ovoj deceniji, op, au), u tinejdžersko doba divio sam se Moreiri i Kleu, u reprezentaciji mi je imponovala mirnoća Raće Petrovića, visoko cenim Mladena Krstajića, ali pošto sam špic možda mi je žao što nisam imao priliku da igram sa majstorom kakav je Dr Mo. U mlađim kategorijama Partizana odlazio sam u teretanu da gledam kako vežba, skidam cake vezane za oporavak organizma od treninga i utakmica. Ne moram da podsećam za kakvog je znalca važio, nadavao bih se golova pored njega“, smeje se Mitrović.

Idealni timovi Zvezde i Partizana u ovoj deceniji

Zanimljivo da je Moreira, dok je bio u Humskoj, „hranio“ loptama Lamina Dijaru. Maltene se „ugojio“ Senegalac od asistencija nekadašnje „desetke“, te iako je za Partizan dao samo 12 golova o ovoj deceniji (ostali su vezani za mandat pre pozajmice Al Šababu) navijači su zapamtili stare zasluge.
„Srećan sam što me nisu zaboravili. Prošlo je osam godina otkako sam otišao, a oni me i dalje pamte. Znači mi to, pogotovo što je posle mene igralo dosta sjajnih špiceva u Humskoj“, poručuje Dijara pošto je u u savršenih 11 ušao ispred Uroša Đurđevića, iako je sadašnji centarfor Sportinga u tandemu sa Leonardom bio jurišnik na duplu krunu 2017.

Specifičnost glasanja jeste da su partizanovci jednako vrednovali zasluge i staž. Tako su poverenje poklonili dugogodišnjem golmanu Stojkoviću, bekovima Vulićeviću i Volkovu, vanremenskom kapitenu Iliću koji su trajali, dok su isto tako prepoznali trenutak i sudili na osnovu učinka bez obzira na broj utakmica. Tako je Miloš Jojić sa okruglo 50 mečeva dobio prednost u odnosu na Natha, Drinčića, Kamaru, jer se njegov pogodak iz slobodnog udarca u 90. minutu derbija, za overu titule 2013, urezao i kolektivno sećanje Grobara.
„I obeležio mi karijeru“, potvrđuje vezista iz „klase 1992“. „Pamtim sve detalje tog meča. Tri kola pre kraja, na našem stadionu, čekamo Zvezdu. Ako pobedimo, to je to. Izgubimo li – ode titula, jer nam je večiti rival prišao na dva boda. Cele sedmice sam uigravan za prvih 11, da bi mi dva sata pred utakmicu tadašnji trener Vuk Rašović rekao da ne počinjem, ali da ću ući i rešiti. Ostao sam smiren, kročio na teren 20 minuta pre kraja i pogotkom iz slobodnjaka skrenuo pažnju. Verujem da sam zbog toga ostao u lepom sećanju navijačima, a drugi razlog je činjenica da sam naredne sezone, kad je Mitrović prodat Anderlehtu, a Kojić se povredio, silom prilika morao u špic. Sećam se poslednje utakmice za crno-bele, na Banovom brdu ja na poziciji klasične „devetke“. Cene navijači i tu raznovrsnost, činjenicu da sam proglašen za najboljeg igrača prvog dela prvenstva“.

Jojić je doslovce za jedan glas nadmašio Bibrasa Natha i sprečio Izraelca da bude drugi član aktuelne generacije koja je u prvih 11. Jedini je golman Vladimir Stojković, za koga je glasalo skoro 60 odsto anketiranih.
„Velika čast je naći se u bilo kom, posebno navijačkom izboru. Tek pobediti. Ovakva podrška daje dodatnu energiju, istovremeno nameće obavezu da budem još bolji. To što sam dobio više glasova od drugih ne mora ništa specijalno da znači, stvarno smatram da je Partizan sve vreme, i kad nisam bio tu, imao dobre golmane, a i u prvom mandatu i ove poslednje tri sezone pričao sam kako Živko Živković, Nemanja Stevanović i Filip Kljajić poseduju kvalitet i siguran sam da će to demonstrirati“, pojasnio je Stojković.

Slično jednom mestu u manevru, žestok obračun bio je za ulogu desnog beka. Na kraju je Miroslav Vulićević za 315 glasova bio bolji od Nemanje Miletića.
„Da je Miletić pobedio pružio bih ruku, iskreno čestitao, stvarno je igrao dobro. Ne bih da neko shvati ovaj izbor kao da smo se trkali, da smo konkurencija. Naprotiv, čim je tako mala razlika jasno je da je Nema bez problema mogao u idelanih 11, pokazao je koliko je važan Partizanu“,  pojasnio je Vulićević.

Za šest godina u Humskoj skupio je 156 takmičarskih utakmica, prethodno vojevao sa crno-belima kao kapiten Vojvodine, pa je kompetentan da sučeli epohe.
„Jeste Partizan imao sve vreme kvalitetan tim, ali činjenica je da nas je u sezoni 2016/17 krasila posebna energija, prepoznata među navijačima. Počeli smo kilavo, a završili spektakularno i to se vrednuje. Ako bih morao da biram pojedinca s kojim nisam igrao, a kog bih voleo za saigrača, onda je to Mladen Krstajić. Svako ima pravo na stav, ali za njega je trebalo da bude mesta, kao fudbaler sam osećao kakav je autoritet još dok sam igrao protiv nega. Kasnije, kad sam došao iz Novog Sada, slušao sam priče kako je „držao“ svlačionicu“. A što se tiče najboljeg... Lako je, Saša Ilić nije obeležio samo za ovu deceniju, toliko je dao crno-belima da može i u idealnih tim poslednje dekade 20, ali i prve 21. veka“, poentirao je Vule.

Na suprotnom kraju terena, Vladimir Volkov je skupio 67,05 odsto glasova, najviše od pojedinačnih fudbalera Partizana, niko mu nije bio ni blizu za ovih deset godina.
„Ne bih da me pogrešno shvate, pogotovo ljudi u Humskoj, imam dosta prijatelja, niti se moje reči odnose na aktuelni tim. Naprotiv. Suština je da se uloga levog beka u velikom klubu, samim tim i Partizanu, promenila. Po dolasku iz Šerifa, sećam se dobro, ako ne pošaljem četiri, pet kvalitetnih centaršuteva u prvom poluvremenu, smatralo se da sam odigrao loše, iako sam usput morao da „krpim“ pozadi. Vremenom je fudbal evoluirao i gleda se samo da bek ne pogreši, da ga niko ne prođe, a napred ako nešto uradi. Moguće da se to što sam „visio“ ispred protivničkog kaznenog prostora sviđalo navijačima. Plus, igrao sam u zlatnom dobu novije Partizanove istorije, prožete uzastopnim titulama, pobedama u derbijima, redovnim učešćem u Evropi. I to je uticalo“, pojasnio je Volkov.

Njega je, na primer, iznenadio mali broj glasova Nikoli Drinčiću. I ne samo njega, jer je veliki broj bivših prvotimaca, pa i stručnjaka, u neformalnim razgovorima stavio sadašnjeg kapitena Vojvodine u prvih 11, umesto Evertona, uveravajući je taktički obučeniji od Brazilca. Samo što se uglovi posmatranja publike i struke kose.
„Kapa dole svakome, međutim, mi na terenu znamo šta je Drina donosio i koliko nam je značio. Ne bih da pametujem, ali iznenadio sam se i kako Škuletić nije dobio veće poverenje javnosti, setite se kako je rešetao i u Evropi i u prvenstvu. Od onih s kojima nisam igrao, voleo bih da mi je Leonardo bio kolega, pravio je razliku, naročito po mojoj strani, baš me zanima kako bismo sarađivali“, dopunio je Volkov.

Kad su štoperi u pitanju, pomalo iznenađujuće „izvisio“ je Mladen Krstajić. Ovde je opšte mišljenje da je Krstajiću „suđeno“ na osnovu učinka kao sportskom direktoru, kasnije i selektoru, a ne igraču. Tek, prednost su dobili Stefan Savić i pobednik ankete u toj kategoriji, Nikola Milenković, što ne umanjuje njihov doprinos. Naprotiv.
„Ispratio sam glasanje i stvarno sam ponosan na ishod. Dobio sam satisfakciju da sam nešto bitno uradio za sveti dres, za taj grb koji, kao navijač Partizana, toliko volim. Hvala svima koji su me uvrstili u idealni tim decenije, davao sam celog sebe svak put kad bih izašao na teren i deluje mi se da su to ljudi prepoznali. Moguće je da su privrženi generaciji 2016/17, donela je posednju titulu u Humsku i sećanja su svežija u odnosu na one iz 2011. ili 2012, kad je, takođe, bilo kvalitetnih igrača. Ne bi bilo pravedno da biram s kim bih voleo da budem u zamišljenom timu, jer su to ozbiljni štoperi od Krstajića do Savića, ali meni je sve vreme pogodovalo da pratim savete Bojana Ostojića“, kazuje Bleki Milenković.

Sadašnji štoper Fjorentine je jedan od čak petorice fudbalera iz pomenute sezone 2016/17 u timu decenije. Preostali su Vulićević, Everton Luiz, Saša Ilić i Leonardo da Silva Soza. Podatak da je za idealnog trenera izabran Marko Nikolić svedoči koliko su autori duple krune prirasli za srce Grobarima.
„I pokazuje da je tim fukncionisao izvanredno. Bilo je za deset godina kvalitetnijih ekipa, boljih pojedinaca u Partizanu, da budemo pošteni, možda i umešnijih trenera od mene, međutim, pomenuta sezona je bila upečatljiva po svemu: ambijentu, rezultatima, pobedama u derbiju, povratku navijača na tribine. Vratili su se zato što su ovi momci „ginuli“. Publika je prepoznala da smo svi bili spremni da podnesemo veliku žrtvu kako bismo napravili nešto veliko. I jesmo“, podseća tvorac duple krune, Marko Nikolić.

On je poslednjeg dana za oko 200 glasova nadmašio isto tako navijačima dragog Aleksandra Stanojevća. Može biti da je u očima Grobara presudila blizina o kojoj priča Milenković, kao i nepravedna smena u prvom mandatu 2015. kad je bio nadomak titule. Zato Nikolić nije mogao da trenira mnoge igrače, ali kad bi birao...
„Bez dileme, uvrstio bih u tim Acu Mitrovića. Reč je o jednom od najboljih evropskih napadača, sposobnom da na terenu uvek, bez obzira da li je u formi li ne, donese energiju i borbu. To se ceni. Izlišno je pričati o uticaju Krstajića na svlačionicu, pozicioniranju Stefana Savića, učinku Vukića... Prateći anketu zaključio sam da navijači prepoznaju i ko je šta i kom trenutku uradio za klub. Mitar jeste i zato ga biram“, objasnio je Nikolić.

Na njegove reči nadovezao se glas iz Londona:
„Nisam imao sreću da sa Markom sarađujem na profesionalnom nivou, međutim, bio sam akter nekoliko okupljanja u mlađim reprezentativnim kategorijama. Još tad se videlo da će Nikolić biti veliki trener. Odlikuju ga znanje, posvećenost, energija, inteligencija, taktička disciplina. Koliko sam čuo, igrači mu veruju, iz njih izvlači najbolje. Kad sam u jednom periodu, čekajući okupljanje državnog tima, trenirao nekoliko dana u „Zemunelu“ pod njegovim vođstvom – uživao sam. Ostaje žal što nam se putevi u klubu nisu ukrstili. Što ne znači da neće“, zaključio je Aleksandar Mitrović.

*Naredih dana moći ćete da čitate razgovore sa Laminom Dijarom, Aleksandrom Mitrovićem, Nikolom Milenkovićem, Milošem Jojićem i Markom Nikolićem.

(FOTO: Star sport, MN Press)