Luka Lončar: Niko nije ni do kolena Sandru Suknu, daleko je najbolji trener na svetu

Pred početaj Fajnal-ejta Lige šampiona trojica srpskih stratega slikali su se pored pehara, ali on nije završio kod Igora Milanovića, Vladimira Vujasinovića ili Živka Gocića, koji mu je bio najbliži, već ponovo kod hrvatskog trenera Sandra Sukna.

Dokazao je Cavtaćanin da prva godina u Pro Reku nije bila nikakbva slučajnost, opet je njegova mašinerija u Beogradu besprekorno radila. Osvojio je triplu krunu, a bitna karika u njegovom sistemu bio je sunarodnik Luka Lončar. Možda ne u rangu Gerga Zalankija ili Frančeska di Fulvija, ali više se u slavnom italijanskom klubu stvari ne gledaju kroz prizmu individualnog učnika. 

Pro Reko više nije skup superstarova, već skladna celina. I to daje rezultate, a najveće zasluge idu na račun Sandra Sukna. 

“Mom prijatelju Sandru Suknu svaka čast. Čovek je daleko najbolji trener na svetu, niko mu nije do kolena. Ne gubi glavu tokom utakmice, priprema ih na fenomenalan način i ovom prilikom želim da mu se zahvalim na svemu. On je glavni, ovo je ogledalo njegovog rada”, imao je Luka Lončar samo reči hvale za Sandra Sukna, nekadašnjeg saigrača, a sada trenera. 

Gocić: Ključni momenat finala brutaliti isključenje za Reko, kada smo ih stizali, sekli su nas solo akcijama

U finalu je Gonsalo Ečenike zaradio brutaliti, Aronu Jangeru nije bio dan, kao ni prošlogodišnjem najkorisnijem igraču završnog turnira - Đakomu Kaneli. Ali, besprekoran meč odigrao je Aleksandra Ivović. Crnogorski veteran uzeo je tri šuta i sva tri pogodio. U tome se i najbolje ogleda snaga šampiona Evrope. 

Pro Reko odavno nije skup individualaca, nisu mu potrebne dve ili tri lopte. Što je u prošlosti često bio slučaj. 

“Ovo je novi Reko, u njemu više nema superzvezda. Znamo ko je glavni igrači, sada imamo glavu i rep. Ako neko ima loš dan, uskočiće neko drugi. Igramo kao tim, nismo izgubili glavu kada je Ečenike dobio isključenje bez ptrava zamene. Stvarno neverovatna predstava”. 

Za Pjetra Filjolija, čoveka koji je bio u sedam šampionskih generacija Pro Reka, i za talentovanog Matea Jokija Gratu u finalu nije bilo mesta. Sedeli su na tribinama, ali negodovanja zbog odluke trenera nije bilo. Svi rade u korist tima i svi su podređeni kolektivu. 

“Izbalansirani smo, tačno znamo zaduženja i mislim da je gušt gledati ovakav Reko. Možemo da igramo i na malo i na puno golova, prilagođavamo se za vreme utakmice. I oni koji su bili na tribinama su radom na treninzima i pozitivnom energijom doprineli ovome. Nije bilo niti jedne loše reči, niti upita zašto ne igraju i to se vidi u bazenu”. 

Evropska titula za Novi Beograd i dalje nedosanjani san, nema veće sile od Pro Reka

Za razliku od prethodne sezone, ove je Luka Lončar imao nešto drugačiju ulogu. Reklo bi se prirodnu. Više je bio na liniji dva metra, igrao je kao centar, a ne bek. No, i sada je umeo da se spusti u odbrani i pomogne spoljnoj liniji. 

“Sve sam utakmice odigrao na Fajnal-ejtu i ove i prethodne sezone, samo što sam prošle bio bek. Imao sam ulogu trećeg beka. Možda nisam kao pre pet godina, više ne dajem po dva gola, ali svoje odrađujem za ekipu. Stanem i na beka da pokupim loptu. Znam koja mi je uloga i mislim da sam svoj posao odradio, kao i svaki od nas”, zaključio je Luka Lončar.