INTERVJU - Katarina Lazović: U klubu si jedinka, a u reprezentaciji je lepo i samo da budeš tu
.jpg)
Vreme čitanja: 7min | čet. 15.02.24. | 08:47
"Biće velika konkurencija za Olimpijske igre, ali mene to motiviše... Jedina neostvarena želja u nacionalnom timu mi je da odem na OI", ispričala je srpska odbojkašica
Kineska avantura je završena, vreme je za Tursku - ponovo. Srpska odbojkašica Katarina Lazović i ove sezone je odlučila da pređe sličnu rutu. Pre godinu dana je dres Pekinga zamenila opremom Čukurove, a ovog puta je iz glavnog grada Kine otišla u Galatasaraj. Sa novim klubom će pokušati da se što više približi glavnim favoritima - Vakifbanku, Fenerbahčeu i Ezačibašiju, a ujedno će trenirati što jače kako bi bila spremna za reprezentativno leto.
Prethodne Olimpijske igre je propustila i to za dlaku. Iako je otputovala za Japan i odradila poslednje pripreme, pred start turnira je precrtana zajedno sa Jovanom Kocić. S obzirom na to da je na naredna tri takmičenja - EP 2021, SP 2022. i EP 2023, kao i u kvalifikacijama za OI - bila standardni član ekipe, ima dovoljno razloga da se nada da će biti među putnicima za Pariz.
Izabrane vesti
Svesna je da je do zvanične overe pasoša na aerodromu čeka nekoliko meseci paklenog rada - prvo u turskom klubu, a onda i u nacionalnom timu...
Zašto ste odlučili baš u Galatasaraju da nastavite karijeru?
"Želela sam da dođem u dobru ekipu, a i u kvalitetnu ligu. Zbog iskustva koje sam imala prošle sezone, kada sam takođe prvi deo provela u Kini, znala sam da mnogi klubovi na polusezoni traže primače, korektore... Nisam žurila sa potpisivanjem. Skoro sve igračice koje dođu u Kinu, već tada imaju potpisan ugovor za drugi deo sezone sa nekim klubom. Ja sam čekala i znala sam da će nešto da iskoči. Galata je definitivno bila najbolja opcija. Prvo jer je to prvenstvo Turske, drugo jer je klub takav da ću imati i pritisak - meni se to sviđa, jer sebe želim da poguram još više. Čula sam i da je trener Španac Giljermo Hernandez baš dobar, tako da se sve pogodilo u jednom klubu. Potpisala sam ugovor u decembru i veoma sam srećna što sam sada tu".
Kakvi su prvi utisci?
"Pa u klubu se vidi da već dugo sarađuju sa stranim igračima, znaju kako sve to ide, za sve imaju rešenje. Ja sam stigla pre osam, devet dana i odmah sam ušla u ritam treninga, igrali smo za vikend i utakmicu. Sad prvi put idem malo da vidim nešto malo dalje u Istanbulu, pokazaće mi Bianka Buša kako je u azijskom delu. Svi kažu da je fenomenalan grad i radujem se što ću ga bolje upoznati. Ne sumnjam da ću se uklopiti... Prvi meč nisam igrala, jer pre toga nekih osam dana nisam trenirala. Sledeći je protiv Ezačibašija. Stvarno mislim da mogu da pomognem ekipi, potrebno im je malo nove energije. Naravno, ne podrazumeva se da ću igrati, već moram da zaslužim. Ali, stvarno mislim da će sve biti super. Prvi utisci su mnogo lepi, a nije inače svuda tako".
Kako vam iz sadašnje perspektive deluje prošlogodišnje iskustvo iz Čukurove - Turska, Adana, zemljotresi?
"Kad se tako nešto desi onda ostane trauma. Svašta nešto sam pokušala da uporedim sa tim, ali definitivno ne može da se poredi. Mislim da će zauvek ostati zapamćen taj strah koji sam osetila. Kad samo pomislim na Adanu, mnogo mi je krivo. Imam malo strah od letova, aviona... Tako neke stvari, kojih pre nije bilo. Sve je to donekle normalno i očekivano - da ostanu nekakve posledice".
Odbojkašice Srbije na kvalifikacionom turniru za OI (FIVB)Da li vam je u Kini druga sezona u Pekingu bila lakša nego prva?
"Sad je mnogo jednostavnije bilo. Mada, meni je i prva epizoda bila sasvim u redu, zato sam i odlučila da se vratim. Stvarno mislim da ne može svako u Kinu, jer oni tamo drugačije funkcionišu. Mnogi su mi pričali kako sve to izgleda - ali zapravo ništa ne može da se shvati dok ne dođeš tamo i doživiš sam. Ja mogu na sve da se naviknem, nemam problem da budem sama, tako da sam prihvatila sve kako je i napravila da mi bude lepo. Jeste bilo na početku čudno što je trening svakog jutra u 8.30 i što na njemu igramo šest na šest... Ali, treba prihvatiti stvari koje ne mogu da se promene. Prošle sezone je bilo neobično, bili smo zatvoreni, igralo se u balonima. Shvatila sam da uopšte tada nisam upoznala Kinu u pravom svetlu, da nisam opet došla ne bi mi ostala u ovako lepom sećanju. Zato sam srećna što sam se vratila i što sam videla da su ljudi i opušteni, lepo komuniciraju, raspoloženiji su, smeju se, izlaze... Korona ih je bila veoma poremetila, pa je izgledalo kao da su svi zatvoreni. Sad je sve slobodnije, niko više pandemiju ne pominje... Ja sam imala svoj stan, sama sam kuvala, uživala... Baš sam namestila sebi da mi bude lepo".
Da li ste zadovoljni ostvarenim na terenu?
"Nama je bio cilj da uđemo među četiri jer smo imali baš mladu ekipu - to smo i uspeli. Dizač ima 18-19 godina, srednji blokeri takođe... Imala sam u timu Ruskinju Anu Lazarevu - super je devojka, neopterećujuća. Ako hoćemo da se vidimo - vidimo se, ako nećemo - nećemo. Dobro je kad imaš nekog tako, bez pritiska. Ušle smo u polufinale, napravile smo uspeh, a nažalost onda nam se prvi dizač povredio. Ta devojka ima potencijal i mnogo nam je falila, tako da smo izgubile polufinale. Ali, mogu da kažem da je sezona odbojkaški bila uspešna. Meni je značilo što sam igrala, bile su utakmice na 2, 3 dana. Jači je ritam, ali navikneš se, postane ti utakmica kao trening".
Koliko vam je značilo što je bilo i poznatih lica?
"Bilo je i naših devojaka... Igrala sam baš protiv Brankice Mihajlović, a s njom u ekipi je Hristina Vučkova, Bugarka koju znam jer smo zajedno bile u Pekingu prošle sezone. Sa Jelenom Blagojević se nisam sastala jer je njen tim bio u drugoj grupi. A sa Brankicinim sam se susrela u četvrtfinalu. Baš su bili dueli oko Nove godine... Brankica i ja smo dobro igrale, bio je zanimljiv okršaj. Prvu utakmicu smo izgubile iako smo vodile 2:0, pa smo dobile drugu 3:2... I onda su one ostale još pet dana kod nas, da bismo igrali treći odlučujući meč u seriji, jer je njihov grad prilično daleko. Namestilo se da možemo zajedno da dočekamo Novu godinu - Brankica, Vučkova, Lazareva i ja. Baš nam je bilo lepo, osetile smo se kao što i treba za praznike. Tih dana smo često išle na kafu, dolazile su da jedu kod nas i super smo se družile. To mi je prijalo".
Klupska sezona je u toku, ali da li se već razmišlja o reprezentativnim izazovima s obzirom na to da je ovo olimpijska godina?
"Dok smo u reprezentaciji pričamo kako je predugačko leto, a onda odemo u klub i taj deo godine proleti.. Za čas dođe novo okupljanje. Naravno da nam je uvek u mislima, to je sasvim normalno. Posebno jer su ove godine Olimpijske igre. Biće velika borba za mesto, ali ko zasluži - on će ići. To je logično".
Kako gledate na ogromnu konkurenciju na poziciji primača servisa?
"Sportska konkurencija je meni uvek OK, motiviše me naravno da radim još više. Svi mi ćemo dati sve što možemo, svakome je san da ode na Olimpijske igre. Meni je jedina neostvarena želja, ako pričam o nacionalnom timu, da odem na OI. Opet kažem - gledam na klub i na reprezentaciju sasvim drugačije. U klubu si jedinka, samostalna, boriš se sama za sebe, a u reprezentaciji je lepo i samo da budeš tu. Meni je to čast i tako će uvek biti".
Koliko vam je bilo potrebno vremena da prebolite poraz u finalu EP prošle godine?
"Teško mi je veoma pao poraz, ali u našem odbojkaškom svetu nemamo vremena da previše razmišljamo. Bio je taj finalni meč veoma bitan i žao mi je što smo izgubile jer mislim da smo bolja reprezentacija, da smo jači tim. Bila je kvalitetna utakmica, velika borba, uvek je prisutna ogromna želja da se pobede Turkinje ili Italijanke. One su uvek tu negde pri vrhu, pa je još jače rivalstvo, nego sa drugim selekcijama. Videćemo ove godine kako će biti... Turska ima Vargas, ali ona ove sezone uopšte nije igrala jer se povredila u Kini na treningu. Njen tim je jak, tako da je uspeo i bez nje da dođe do titule. Mislim da je spremaju da bude dobro za OI... U suštini - nismo svesni da je to evropsko srebro isto veliki uspeh, jer smo navikli da pobeđujemo sve i ne volimo uopšte da gubimo. Ali, pošto su kvalifikacije bile odmah posle, nije bilo vremena da se tuguje".
Katarina Lazović i Bojana Drča (MN Press)Hoće li ove godine biti lakše jer se bolje poznajete sa stručnim štabom?
"Sigurno... Mi smo u dve godine promenili dva potpuno različita sistema. Na neki način je bio šok za ekipu. Uvek sam pričala da imamo iskusne i kvalitetne igračice, koje mogu da se naviknu na sve, ali svakako da nije prirodno da u tako kratkom vremenskom periodu menjaš baš sve. Biće sada lakše, jer i selektor Gvideti zna šta da očekuje od nas. Zna kakvi smo igrači, kakve imamo karaktere... Da zamisliš dvoje ljudi da se tek sretnu, da nisu nikada progovorili reč - teško bi im bilo da se za četiri meseca upoznaju i skroz razumeju. Sad će to biti ipak drugačije i verujem da ćemo se lepo spremiti za Olimpijske igre. Mislim da možemo da ostvarimo dobar rezultat".
PIŠE: Miljana ROGAČ
.jpg)
.jpg)
