Aleksandar Brković - od najmlađeg trenera u istoriji Lige šampiona do prvog operativca RSS-a

Rukometni savez Srbije i zvanično je dobio novog generalnog sekretara. Svetozar Stanković je otišao u penziju, a za njegovog naslednika imenovan je doskorašnji član sportskog sektora, Aleksandar Brković.

Kada se se u rukometnom svetu spomene ime novog prvog operativca RSS-a, asocijacije su raznolike. Od uloge igrača, do sudije, trenera i sada menadžera krovne institucije srpskog rukometa, on je prošao sve, a tek mu je 42 godine. Najmlađi trener u istoriji Lige šampiona, brižni muž i otac tri devojčice, ispunio je svoju biografiju, što ga je uz ljudske osobine kvalifikovalo za novu poziciju.

“Izuzetno mi je drago što nikada u životu nisam preskočio ni jedan stepenik. Od igračkih dana gde sam prošao sve uzrasne kategorije, pa do trenerskog posla u kom sam vodio ekipe od Mini lige, do plasmana u Ligu šampiona i takmičenja na najvećoj pozornici, uz neke od tih dečaka čiji sam razvoj pratio od samog početka. Kasnije su došle i druge uloge, kao i rad u Savezu, gde sam polako ulazio u posao i pripremao se, nesvesno, za ovu poziciju na koju sam izabran. Smatram to svojim uspehom i prednošću jer sam kroz sva ta iskustva rastao i iz ove pozicije pomažu mi da imam širu sliku”, započeo je razgovor Brković za sajt RSS-a.

Brković je objasnio kako se rodila ideja i zašto se prihvatio odgovornosti prvog operativca Rukometnog saveza Srbije.

“Čudni su putevi gospodnji, tako bih opisao svoj dolazak na poziciju generalnog sekretara. Nisam planirao niti očekivao ovako nešto, ali je rukovodstvo Saveza, na čelu sa predsednicom Milenom Delić, u meni prepoznalo nekoga ko može da zameni Svezozara Stankovića kada ode u penziju. Naravno da je bilo preispitivanja, uzimajući u obzir kompleksnost same uloge, logična su bila i razmišljanja da li sam za to spreman i da li ja to mogu, ali je ljubav prema rukometu i želja da doprinesem razvoju našeg sporta presudila“.

Uloga generalnog sekretara novi je nivo koji sa sobom nosi drugačije odgovornosti, ali spemnost da se sa njima uhvati u koštac ni jedne sekunde nije upitna.

“Svestan sam da predstoji izazovan period, ali spreman sam da se svom poslu posvetim maksimalno, da učim i radim svakoga dana. Nisam sam, svi rukometni prijatelji, saradnici i RSS stoje iza mene, sa željom da radimo za dobrobit srpskog rukometa. Zajedno smo odlučili da ulazimo u ovo, hrabro, borbeno, lucidno i idemo do kraja. Ponuda je mogla da se odbije, ali ceo plan koji je predsednica iznela i ciljevi koje smo postavili predstavljaju nešto u šta ja verujem te sam spreman da preuzmem ovaj rizik. Sa drugačijim ambicijama sam došao u RSS 2021. godine, ali nadam se da ću i kroz svoju novu poziciju opravdati poverenje kao i na svim prethodnim”.

Odgovornost je velika, samim tim i očekivanja od rukometne javnosti, ali Brković ima samo jedno obećanje.

“Na ovoj poziciji mogu da se zadržim 20 godina, ali i samo jedan dan, za mene to ne pravi razliku u pogledu pristupa. I ako potraje jedan dan, taj dan će biti ispunjen maksimalno posvećenim radom na razvoju našeg rukometa i u njegovom interesu“

Blagojević u UO RSS-a, razrešeni Krivokapić, Jelena Erić i Ljiljana Knežević

INTERVJU – Milena Delić: Prvi pik za selektora nas je odbio, sad je momenat za domaćeg trenera

Pored redovnih obaveza koje će svakodnevno obavljati, novoizabrani generalni sekretar RSS i lično je postavio neke ciljeve kojima će se rukovoditi.

“Sve selekcije funkcionišu sjajno i to smo zaista podigli na visok nivo kada je operativa u pitanju. Iz ugla celokupne rukometne organizacije, uvek ima prostora za napredak. Moj cilj jesu kontakti sa ljudima, odlazak i obilazak što većeg broja rukometnih centara, razgovor sa ljudima koji su uključeni svakodnevno u njihov rad, jer komunikacija je ključ svega. Dobra komunikacija nam daje preduslov da stvari menjamo na bolje. Tenzije u srpskom rukometu su decenijama tu, najviše su vezane za rezultate reprezentacija. Predsednici i rukovodstvo su uvek na udaru, ali meni je cilj da se razgovara sa svima i da se na osnovu prikupljenih informacija pomogne kome god može u okviru ovog sistema. Čak i gde ne može da se pomogne, sigurno nećemo odmagati. Instutucije u okviru RSS moraju da funkcionišu, komisije i svi ostali entiteti su važni, kancelarija je tu da kroz nadzorne odbore i svoje poslovanje to kontroliše ali rukometna Srbija treba da komunicira bolje sa obe stane. Svi smo krivi što je trenutno takva situacija, ali verujem da svi želimo i možemo bolje“.

Međunarodno iskustvo koje je stekao i kao trener i kao funkcioner Rukometnog saveza zlata su vredni, a upravo te kontakte i iskustvo koristiće za poboljšanje pozicije RSS prema evrpskoj i svetskoj krovnoj rukometnoj federaciji.

“Kontakti sa EHF i IHF moraju da budu mnogo intenzivniji, to je prioritet. Želimo da budemo vidljiviji, da oni znaju da pratimo njihove strategije i da sebe vidimo kao savez koji može da bude idealan partner za njihove programe i projekte. Master plan EHF u vezi sa mini rukometom je prvi korak, gde uz dobijenu opremu možemo ponovo da razvijemo taj segment i omasovimo naš sport. Takođe, jedan od važnih ciljeva jeste i organizacija događaja. Izrazili smo zainteresovanost za dva Evropska prvenstva u ženskoj konkurenciji, 2030. i 2032. godine. Moramo da se opredelimo za jedno od ta dva, i da zagrizemo maksimalno, žarkonski rečeno. Pored toga, želja i dalje ostaje da organizujemo što više prvenstava mlađih kategorija, gde očekujemo da postanemo kandidati, kako na evropskom tako i na svetskom nivou. Tu možemo da se pokažemo u najboljem svetlu kao domaćin i poslovno kao organizator, ali i da pomognemo našim selekcijama da uz podršku publike ostvare rezultate, što se pokazalo do sada kao dobro“.

Tokom nedavno zavrešnog Evropskog prvenstva u Nemačkoj, EHF je organizovao i prvu Grassroots konvenciju na kojoj su započete inicijative koje za cilj imaju povećanje broja devojčica i dečaka koji treniraju rukomet.

“EHF ima fantastičan projekat, a to je rukomet u vrtićima. Mi smo kao sportski sektor to donekle testirali na teritoriji jedne beogradske opštine, ali sada kroz taj pilot projekat na nacionalnom nivou, možemo da budemo dobar kandidat za EHF program. Naravno, otvoreni smo i za ostale projekte, ali idemo korak po korak“.

Aleksandar Brković svoju igračku karijeru završio je rano, ali mu je baš to stvorilo šansu da se rano edukuje i kao trener osvoji na domaćoj sceni sve što se osvojiti može, a potom i da postane najmlađi stručnjak koji je vodio tim u Ligi šampiona. U inostranstvu se dalje gradio, a u Srbiju vratio kao selektor kadetske reprezentacije. Iako će podjenak fokus biti na svim segmentima, jasno je da će mu doprinos funkcionisanju trenerskih zajednica biti možda i najbliži srcu.

“Jedna od najvažnijih funkciija u sportu je trener. Smatram da su u razvoju dece u tom najmlađem uzrastu možda i najpotrebniji kvalitetni treneri, ali isto tako i nadalje kroz razvoj, sve do seniorskog uzrasta i selektora A reprezentacije. Za mene je to veliki izazov, da kroz još bolju saradnju sa zajednicom trenera doprinesemo da naši treneri rastu, edukuju se na nacionalnom nivou ali i na velikim takmičenjima. Smatram da nijedno takmičenje ne sme da prođe bez srpskih trenera, ako ne kao deo stručnog štaba, onda bar kao partnera gde će RSS i strukovne organizacije pomoći njihovoj edukaciji. Mi smo podrška Zajednici trenera za sve inicijative koje budu imali, kao i za ostale entitete u srpskom rukometu, u dometu naših ingerencija”, otvorio je temu stručnog razvoja Brković, a potom podelio jednu od svojih velikih želja:

“Moj san je ta, kako radni naziv stoji, škola srpskog rukometa. Šta mi treba da radimo i kako treneri sa naših prostora treba da rade kako bi nam igrači bili usklađeni. Kao što znamo, kada vidimo nekog igrača, da je on Skandinavac, da ljudi isto tako mogu da prepoznaju da je neko srpski igrač ili igrač sa Balkana, da to proširimo. Da te neke kvalitete koje su nas krasili i ranije, koje su se sada promenile zbog modernizacije rukometa, uz neku modifikaciju vratimo i da sistem rada postoji“.

Kada je sudijska organizacija u pitanju, sa čim je takođe imao iskustva, jasno je da cilj ostaje što veći broj Srba na međunarodnoj sceni.

“Smatram da moramo da imamo lobiste na evropskom I svetskom nivou. Moramo da pođemo od sebe, da što veći broj sudija, delegata i kontrolora imamo na forumima. Moja ideja vodilja je da Srbija mora da ima veliki broj svojih ljudi koji komuniciraju u našu korist. Sudije, delegati i kontrolori su veoma važan deo našeg sporta, stvaraju odlične veze međusobno na međunardnom nivou i što veći broj naših ljudi na takvim pocizijma jača poziciju Rukometnog saveza“.

(©RSS)

S obzirom na to da je u Rukometnom savezu Srbije najpre bio u ulozi selektora, a u poslednjih godinu i po dana i različitim menadžerskim ulogama, njegovo mesto u Sportskom sektoru ostaje upražnjeno.

“Mlađe selekcije funkcionišu, predsednica i upravni odbor su pronalazili rešenja. Što se tiče A selekcije, moja jedina zvanična uloga je bila do sada šef delegacije, ali rešenja za to takođe su na vidiku. Kako mislim tada, tako mislim i sada, moramo da nađemo odgovorne osobe koje će se baviti svakodnevno seniorskim selekcijama, uz sve nas kao podršku. Ženska i muška seniroska selekcija su perjanice jednog saveza, ali su za mene pionirske selekcije možda i još važnije, jer one su budućnost, iako nisu medijski ispraćene. Treba dobro izmeriti i odabrati ljude koji imaju mnogo entuzijazma i želje, a pre svega ljubavi prema ovom sportu, da sa tim selekcijama rade 365 dana u godini. Ja sam protekle godine tri meseca spavao van kuće, van Srbije, tako da je to jako odgovoran ali i jako lep posao za koje verujem da ćemo naći adekvatno rešenje“.

Tokom čitave karijere i svih različitih uloga u sportu, novoimenovani generalni sekretar RSS takođe je uskladio i sa formalnim obrazovanjem, što će mu i tek kako biti od pomoći.

“Ja sam najpre završio trenersku školu, upisao Pravni fakultet, ali sam se zaljubio u trenerski posao i nikada se pravima nisam vratio. Nakon jedne pauze sam odlučio da upišem Menadžment u sportu. Na drugoj godini sam se odlučio da umesto trenerskog, nastavim sa smerom menadžmenta i to se ispostavilo kao dobra odluka. Proširilo mi je vidike i pomoglo mi čak i u trenerskom poslu. Diplomski rad sam, bez ideje i misli da ću se jednoga dana naći u toj ulozi, pisao na temu Sportske i poslovne funkcije Rukometnog saveza Srbije. Te neke 2008. godine sam ušao u profesionalne trenerske vode i taj diplomski rad ostao je u fioci i tek 2020. godine, kada sam se vratio u Srbiju zbog kovida, ugledao je svetlost dana. Nisam ni razmišljao da ću se ubrzo priključiti radu Saveza i da ću sve to primenjivati i u praksi, a i da ću danas biti to što jesam”, podelio je 42-godišnji funkcioner RSS-a svoj zanimljiv put.