Zlato je tu, a kako dalje? Alhemičar Savić misiju završava u Parizu, Mandić i Jakšić novi lideri Delfina

Olimpijske igre u Tokiju bile su kruna jedne od najvećih sportskih generacija koja se pojavila na planeti - u srpskom sportu bez premca - a za razliku od mnogih, priča ove zaokružena je u velikom stilu, na bajkovit način. Srbija je ostala planetarni vladar, Delfini su podarili Srbiji drugo olimpijsko zlato od osamostaljenja i nastavili sa praksom osvajanja medalja na velikim takmičenjima.

I pre no što počnu Olimpijske igre, ma i dok traju kvalifikacioni ciklusi, svi unapred u svojim beležnicama, u koloni vaterpolo, upisuju medalju. Najčešće onu najsjajnijju. Jer omiljena disciplina svih zaljuljenika u sport uoči svakih Olimpijskih igara jeste projektovanje Srbije na tabeli osvajača medalja, vaganje koliko će nam ko odličja donete, koliko će ih biti individualni, a koliko timskih, hoćemo li nadmašiti sebe i postaviti novi rekord po broju medalja...

KVALIFIKACIJE ZA SP U KATARU: (4.10) ŠVEDSKA (3.40) ŠPANIJA (1.95)

U tim računicama podrazumevalo se da vaterpolisti po povratsku sa Olimpijskih igara izlaze na balkon, prethodna dva puta sa olimpijskim zlatom, a od 2000. godine i Igara u Sidneju redovan su stanovnik na postolju. A, sada, kada više nema šestorice veličanstvenih - posle Tokija iz nacionalnog tima povukli su se Filip Filipović, Andrija Prlainović, Duško Pijetlović, Milan Aleksić, Stefan Mitrović i Gojko Pijetlović - uvukla se zebnja. Srbija po prvi put ne zna šta da očekuje na Olimpijskim igrama u Parizu 2024. godine.

Dejan Savić (©Starsport)

Vaterpolo reprezentacija Srbije nastupala je na velikoj većini takmičenja uz minimalne promene, a počev od Svetskog prvenstva iduće godine u maju, pa preko Evropskog prvenstva i Svetske lige do kraja sledeće godine, nacija će se upoznati sa plejadom igrača koja će se boriti za upražnjene pozicije i poverenje Dejana Savića, koji je, verovatno, jedini selektor Srbije koji ne mora da “brine” o 7.000.000 “selektora”, što misle da bolje znaju od njega. On je odavno ubedio sve da boljeg rešenja nema i da svaki potez ili rez dočekuje sa odobravanje, jer iza gromade stoje rezultati. I to kakvi.

Prodju stotine godina dok reka po svojoj želji oblikuje korito, Dejan Savić će za oblikovanje novog tima, koji će u Gradu svetlosti pokušati da donese Srbiji treće uzastopno zlato, imati manje od tri godine. U proces kristalizacije tima krenulo se na vreme, jer kod Vaterpolo saveza Srbije i pedantnog stručnjaka nema kašnjenja. Sve radi kao švajcarski sat. Kako se prvo veliko takmičenje bude približavalo postavljaće se pitanje svih pitanja: koga mi imamo da nasledi Filipovićevu levicu, ko će biti odvažan kao Andrija, može li neko da razgrće i izbacuje iz igre kao Duško? I, naravno, kakvi će nam biti dometi bez ovih veličina? 

Olimpijske igre u Parizu neće tako brzo, iako Dejan Savić ima malo prostora za manevar, i zbog toga je povratak reprezentativaca u domaći šampionat od neprocenjive važnosti. Svaki slobodan vikend ili mini-pauza koristiće se za uigravanje tima i odlazak na pripreme, kako bi Dejan Savić, Vladimir Vujasinović i njihovi saradnici stekli što bolji uvid u mogućnosti mladih igrača.

Dušan Mandić (©Reuters)

U odsustvu reprezentativnih legendi uloga lidera bi po svemu viđenom trebalo da pripadne prošlogodišnjem osvajaču Lige šampiona sa Pro Rekom i MVP-ju elitnog klupskog takmičenja - Dušanu Mandiću. Uz njega će glavne uloge igrati momci koji su stajali na najvišem stepeniku podijuma u Tokiju: Nikola Jakšić, Strahinja Rašović, Sava Ranđelović, Nikola Dedović, Đorđe Lazić i Branislav Mitrović, koji je odlučio da se ne povuče iz državnog tima kako je prvobitno planirano. Pored golmana Mitrovića stajaće znak pitanja za Pariz, ali iduće godine on je sasvim sigurno prvi izbor na golu Dejana Savića.

Dakle, polovina reprezentacije svima je dobro poznata. Ostala mesta popuniće momci koji su se ovoga leta našli na velikom preliminarnom spisku početkom leta. A, tu je bez ikakve dileme najpoznatije ime Miloš Ćuk (minule sezone nastupao za Novi Beograd, u predstojećoj će biti član Radničkog iz Kragujevca), koji je sve do Tokija bio neizostavni sastojak u Savićevoj magičnoj formuli.

Poslednja dva igrača koja su ostala kratka za igranje na Olimpijskim igrama u Tokiju bila su Radomir Drašović i Đorđe Vučinić. Novopečeni igrači Novog Beograda, koji sa klupe predvodi legendarni Vladimir Vujasinović, pomoćnik Dejana Savića u reprezentaciji, bili su na širem spisku od 15 igrača. Radomir Drašović je u protekloj sezoni sa Solnokom osvojio Kup Evrope, okitio se šampionskom titulom i u šampionatu Mađarske, a sa reprezentacijom Srbije već je osvajao medalje u Svetskoj ligi, FINA kupu i Univerzijadi.

Takođe, Viktor Rašović i Gavril Subotić su igrači na koje će se Dejan Savić oslanjati u narednom periodu, a imaju iskustvo igranja u državnom timu. Njih dvojica su tokom minulih godina imali priliku da osete atmosferu u reprezentaciji, budu deo Savićeve priče na velikim takmičenjima, ali i na klupskom planu igraju zapaženu ulogu, kako u šampionatu Srbije, tako i u inostranstvu.

Gavril Subotić (©Starsport)

Branislav Mitrović ostao je prvi golman, a najbliži da popune mesto rezervnog čuvara mreže su: Lazar Dobožanov, Dimitrije Rističević i junior Vladimir Mišović. Širok izbor Dejan Savić ima i na poziciji sidraša. Za Olimpijske igre se Dejan Savić opredelio da Đorđe Lazić bude parnjak Dušku Pijetloviću. Prethodno je to bio Nemanja Vico, koji bi u nadolazećim godinama sa Đorđem Lazićem trebalo da čiti reprezentativni centarski duo. A, tu su i Nemanja Ubović i Petar Velkić, koji je obukao Partizanovu kapicu.

Na spisku od 28 igrača bili su i Nikola Lukić i Marko Radulović, ali zato nije bilo Ognjena Stojanovića, koji je u protekloj sezoni igrao za Šabac. Nije Stojanović imao sezonu u rangu nekih prethodnih, ali definitivno neće biti iznenađenje ako se na nekom sledećem okupljanju nađe. Ognjen Stojanović je u žižu javnosti dospeo posle tri gola protiv Hrvatske na Tašmajdanu.

Dobru sezonu iza sebe u Crvenoj zvezdi imao je Veljko Tankosić, ali to nije bilo dovoljno da dobije poziv. Ostaje da se vidi hoće li ga biti u nadolazećim reprezentativnim akcijama ili će selektor Delfina pre odlučiti da daje šansu momcima koji su trenutno na Svetskom prvenstvu za juniore u Pragu. U budućnosti se dosta očekuje od talentovanih Stefana Brankovića, Marka Radovića, Vuka Milojevića, Vasilija Martinovića, Luke Pljevančića, kao i prvotimca Partizana Petra Jakšića, mlađeg brata Nikole Jakšića.

Nikola Jakšić (©Reuters)

Pred Dejanom Savićem je dugotrajan i mukotrpan posao. Ali, vremena nema previše, jer je nadolazeći olimpijski ciklus “skraćen” za godinu dana. Olimpijske igre u Parizu doći će ubrzo - već 2024. godine - vreme će proleteti u nakrcanom rasporedu - Svetskim i Evropskim prvenstvima, Svetskoj ligi, kao i “sporednim” reprezentativnim takmičenjima.

Srećom, plan je na vreme skovan. Dejan Savić, Vladimir Vujasinović i ostatak stručnog štaba na vreme je počeo da uvodi mlade snage u sistem. Zbog toga selektor Srbije ne brine i uverava da će Delfini spremni dočekati Olimpijske igre u Parizu, i pucati visoko.

Neuspesi su sastavni deo sporta, nekada mora doći i do pada. Zato javnost mora biti spremna na “žrtvovanje” nekog velikog takmičenja, kako bi Srbija bila na optimalnom nivou za Pariz. Nešto slično viđeno je i na putu do Tokija.

“Sasvim je logično i normalno da dođe do neuspeha. Ono što je bitno jesu Olimpijske igre i sva ostala takmičenja stepenice su do tog cilja. Ali, što se tiče tima, on neće biti nov. Već posle Rija 2016. godine pristupilo se pravljenju tima za Pariz 2024. godine, jer tim za Tokio već je bio iskristalisan. Svi ti igrači su već bili uključeni u sistem rada i za Tokio na tom velikom spisku od 28 igrača. I ta smena generacija ili “smena”, biće bezbolna. A, zanimljivo je da će se već od 1. septembra pristupiti novom projektu, a to je pravljenje tima za Los Anđeles 2028. godine, gde će u sastav trenutne reprezentacije koja je nova ili stara, biti priključeno nekoliko mlađih igrača iz juniorske reprezentacije koja će biti okosnica tima 2028. godine. To je način na koji se Vaterpolo savezu godinama, pa i decenijama razmišlja, i mislim da je to malo drugačije od ostalih”, rekao je Dejan Savić u velikom intervjuu za Nedeljnik, i otkrio hoće li ostati na kormilu nacionalnog tima i posle 2024. godine.

A, posle Pariza od Dejana Savića - adio. Ako se ne predomisli u međuvremenu... I produži mandat na klupi reprezentacije Srbije, koji će po spuštanju zavese u Gradu svetlosti trajati skoro dekadu i po. Utisak je da je na toj poziciji čitavu večnost, a kada bude digao sidro da je sve prekratko trajalo. Kao što je bio slučaj i sa šestoricom veličanstvenih posle Tokija.

“Daleko je o tome razmišljati, ali mislim da je nemoguća misija da budem selektor Srbije i u Los Anđelesu. U svakom poslu dolazi do zasićenja, ne samo mog ličnog već i kada je reč o igračkom kadru. Mislim da je ukoliko nastavim, a nastaviću do Pariza 2024. godine, to sasvim dovoljan period kao trenera reprezentacije. Deceniju i po skoro”, poručio je Dejan Savić.