Rojevićev doktorat – kako tajm-autom pokrenuti ekipu

Vreme slavlja na Slanoj bari. Posle mnogo godina, Srbija je dobila respektabilan klub koji se ne zadovoljava samo domaćim trofejima, već želi i u Evropi da igra zapaženu ulogu, a zajedno sa ekipom kao komandant raste i Boris Rojević koji je već šestu sezonu strateg uspeha novosadskih rukometaša.

Pet titula šampiona Srbije, 14 trofeja, prošle sezone onaj najvažniji, evropski – EHF kup, bio je samo pokazatelj da su Lale dobile trenera za velika dela. Utkao je sebe i dao pečat rađanju nečeg velikog u “srpskoj Atini”.

Pao je Silkeborg u grotlu dvorane Slana bara. Skoro 2.500 gledalaca, konačno i atmosfera kakvu zaslužuju crveno-beli, videlo je rušenje danskog tima koga na terenu predvodi veliki Ramus Lauge, jedan od najboljih svetskih rukometaša, junak pobede Danske protiv Francuske u finalu Svetskog prvenstva u januaru ove godine, bek sa desetogodišnjim iskustvom igranja u najjačim klubovima Starog kontinenta – Kilu, Flensburgu i Vespremu.

Kada se krenulo bojažljivo, na startu oba poluvremena, temperamentni stručnjak je bio tu da digne ekipu, da je ukori, podvikne, ali da ne gubi glavu već jasnim instrukcijama promeni tok na terenu. Tajm-aut u osmom minutu, posle 2:5, bio je zamajac za bolju, jaču Vošu koja je brzo uspela da nadoknadi prednost Danaca.

“Deža vi” smo videli na početku drugog poluvremena. Smušeno su delovali domaći rukometaši u prvih četiri-pet minuta nastavka, gosti su napravili seriju od 4:0, a onda je Vošin “general” uzeo tajm-aut, podelio kritike, ali i jasnim smernicama stavio do znanja igračima da moraju da se trgnu, ali i uneo im injekciju adrenalina i optimizma da -5 (15:20) nije nenadoknadivo.

Vošina pobeda decenije: Lauge i Silkeborg pali u grotlu Slane bare

Roganov meč karijere: Srbija dobila još jednog vrhunskog pivotmena

Imala je Voša uspona i padova, ali kada je bilo najbitnije, u finišu, bila je najbolja. Pokazao je po ko zna koji put trofejni stručnjak da u dušu poznaje svoje igrače, da zna ko koliko i kada može u datom trenutku. Luka Rogan je odigrao utakmicu života, važne role imali su i golman Fran Lučin, Belorus Boris Puhovski je opet pokazao da je igrač za velike utakmice, Milan Milić postaje stub Voše, a slobodu je dobio i Gregor Ocvirk koji je menjao nezapaženog Mohameda Aziza Aidija.

"Pet minuta slave" imali su i uvek pouzdani Darko Milenković i srednji bek Branko Tomić koga su mučile povrede na startu sezone. Sa širokim rosterom, Rojević je savršeno komandovao. Kako ekipa raste, raste i pedantni Vrbašanin koji živi za rukomet, u njemu je 24 sata dnevno.

18.45: (1,35) Olborg (8,50) Kolstad (4,00)

Pred start Lige Evrope, Boris Rojević je upozorio da nije sve idealno kao što možda izgleda. Ni ubedljive pobede u Superligi Srbije, gde Lale nemaju konkurenciju godinama, a ni ove sezone teško će iko da je skine s trona, nisu zadovoljavale stratega Voše, zadržao je tenziju, motivisao igrače koji su pokazali da ipak žive za evropske utakmice, da domaći mečevi mogu s pola snage da se otaljaju. Dugogodišnji predan Rojevićev rad daje rezutate i u Evropi.

"Slana Bara je čudo. Prvo što hoću da kažem jeste hvala navijačima. Sa njima, možemo svakog dobiti ovde. Drugo, vera. To nas drži. Hvala igračima na veri. Zato smo dobili. Srećan sam zbog njih i zbog navijača", ushićen je bio Rojević posle velike pobeda nad danskim timom.

Vujin: Dolazak Dodića velika stvar za Vojvodinu, ne žurimo sa Stefanom, neka se prvo oporavi

Pobede u pripremnom periodu nad učesnicima Lige šampiona, Celjem, Zagrebom, Monpeljeom i Eurofarm Pelisterom pokazale su da ovaj tim može mnogo, da je osvajanje EHF kupa bilo samo iskra “evropske Voše”, a prave stvari tek dolaze. Nisu Lale još zrele za Ligu šampiona, ni organizaciono ni finansijski, pa ni igrački, ali poslednji uspesi u Ligi Evrope, skoro siguran ulazak u Top 16 i to izvesno sa makar dva boda, otvaraju vrata raja za desetostrukog uzastopnog šampiona Srbije.

Ko je Rasmus Lauge, najveće ime koje će da kroči na srpske terene poslednjih godina

Naredne godine ovaj tim biće jači za Stefana Dodića, jednog od najtalentovanijih rukometaša na svetu, MVP juniorskog EP prošle godine, koga je povreda kolena izbacila iz ritma, ali spremne su Lale da ga čekaju. Voša je iz godine u godinu sve jače, sve bolji igrači dolaze na Slanu baru, zasluga je to i uprave, potpredsednika Marka Vujina i dugogodišnjeg direktora Darka Jevtića, budžet raste, a mogao bi u narednim sezonama da bude i veći.

Za par godina, Liga šampiona – to je cilj. Za rukomet nisu potrebna velika sredstva kao za fudbal i košarku, ali za Ligu šampiona kojoj se teži za dve-tri godine, mora Voša da poraste i bar da udvostruči budžet koji je sada probio magičnu sedmocifrenu sumu.

Za početak i klub, na talasima ovih uspeha, mora da ojača organizaciono, da Top 16 fazu igra u neuporedivo većem SPENS-u pred šest-sedam hiljada navijača. Rukomet je trenutno sport broj 1 u Novom Sadu. Nekada su odbojkaši punili najveću gradsku dvoranu, red je da se traži karta više i za učenike Borisa Rojevića.

Zaslužili su to...

-------------------

Igraj novog Prognozzera - osvoji do 100.000 dnevno sa NULA dinara uloga.

-------------------