A. JoksićLjajić vs “veliki partizanovci”: Dobijamo licencu! Ima prostora i za nadležne organe
_Cropped.png.webp)
Vreme čitanja: 4min | uto. 21.04.26. | 08:34
“Što gore za Partizan, to bolje za njih, jer im tako rastu šanse da se ponovo nađu na platnom spisku kluba”, kaže predsednik crno-belih u izjavi dostavljenoj Mozzart Sportu
Još je mart i ima vremena za ispravljanje grešaka, ali nijednom Partizanovom navijaču nije prijalo kada je pročitao informaciju da njegov omiljeni klub nije dobio licencu za nastup u evropskim takmičenjima. Predsednik crno-belih Rasim Ljajić u izjavi dostavljenoj Mozzart Sportu tvrdi ipak: Partizan će sigurno dobiti licencu, a to što se samo o njemu priča to je samo posledica toga što je klub izgubio medijski rat.
Ne krivi Ljajić novinare, ali krivi (još) neimenovane bivše igrače crno-belih koji po njegovom mišljenju ciljano miniraju Partizan, jer nisu na platnom spisku.
Izabrane vesti
No, prvo o najvažnijem – o licenci.
“Nema nikakve opasnosti da Partizan ne dobije licencu, iako sam svestan da bi se mnogi tome obradovali. Razgovarao sam sa ljudima iz Saveza, radi se o čistoj formalnosti i našoj obavezi da dostavimo još jedan dokument. To važi i za neke druge klubove, ali se, po pravilu, apostrofira samo Partizan. Najvažnije je da smo izmirili sve dospele finansijske obaveze za ovaj monitoring i ispunili najteže uslove. Ovo o čemu se sada govori jeste proceduralna stvar, nastala kao posledica različitog tumačenja propisa između naše pravne službe i Komisije Saveza. I drugi klubovi imaju slične situacije, ali je zanimljivo da se u javnosti izdvaja isključivo Partizan”, počinje Ljajić u izjavi za Mozzart Sport.
Tu dolazi do tog “medijskog rata” koji je Partizan, prema Ljajićevim rečima, izgubio.
“To i ne čudi kada se zna da je u periodu od 15. marta do 15. jula objavljeno čak 149 negativnih tekstova o Partizanu. Za poređenje, toliko negativno intoniranih tekstova nije bilo o svim ostalim superligaškim klubovima zajedno. Dešavalo se da na jednom portalu, u jednom danu, izađu i po četiri takva teksta. Ne pada mi na pamet da za to krivim novinare, to bi bilo i pogrešno i besmisleno. Hoću samo da konstatujem da smo kao Uprava izgubili taj ‘medijski rat’. Postali smo laka meta, izložena napadima sa svih strana”.
Međutim, iz Ljajićevih reči stiče se utisak da njemu ne smetaju toliko ni proceduralna tumačenja ni medijski tekstovi koliko navodna podmetanja bivših igrača koji sada sabotiraju klub. I tu kreće najzanimljiviji deo obraćanja.
“Bivši igrači, koje su mnogi odavno zaboravili, dobijaju prostor u medijima gotovo isključivo kada treba da ospore i omalovaže Klub. Njihovo nezadovoljstvo ne proizilazi iz rezultata, igre ili realnog stanja u klubu, već iz činjenice da nisu trenutno deo njega. U sklopu finansijske konsolidacije, morali smo i da smanjujemo broj zaposlenih svuda tamo gde je to bilo moguce. Sada mi je jasno zašto je prethodna Uprava imala čak 14 skauta. Kada sam pitao jednog člana te uprave čemu toliki broj, dobio sam odgovor: ‘To je 14 protivnika manje’. Mi nismo pristajali na takve aranžmane i sada plaćamo cenu kroz svakodnevne izjave kako u klubu ‘ništa ne valja’, uz obavezno podsećanje da je neko ‘Partizanu sve dao’. Kao da je Partizan dužnik svima njima”.
Konkretna imena Ljajić zasad drži u tajnosti, ali daje nagoveštaje o načinima na kojima on, po njegovom tumačenju, miniraju Partizan.
“Jedan od tih ‘velikih Partizanovaca’ juče je pozvao jednog od ključnih igrača Teleoptika i predložio mu sastanak sa Radničkim iz Obrenovca, jer su, navodno, oni zainteresovani da ga angažuju na kraju sezone. Samo po sebi, to ne bi bilo sporno da Teleoptik već u subotu ne igra upravo protiv Radničkog utakmicu koja može odlučiti o plasmanu u viši rang. Podsećam, Teleoptik je lider i ima četiri boda prednosti u odnosu na taj isti Radnički. Verujem da ovde ima prostora i za reakciju nadležnih organa. I da budem jasan, ne mislim da ovo ima veze sa Radničkim kao klubom, već sa pojedincima koji se najglasnije zaklinju u Partizan i koji se često proteklih dana oglašavaju u medijima”.
Poentira Ljajić…
“Logika je, nažalost, jednostavna: što gore za Partizan, to bolje za njih, jer im tako rastu šanse da se ponovo nađu na platnom spisku Kluba. Naša greška je što smo birali liniju nezameranja i ćutanja, što na vreme nismo razotkrili ovakve namere. Bavili smo se unutrašnjim problemima, finansijama, monitoringom, radili sve da klub stabilizujemo i podignemo na noge. Mi smo gledali sebe, dok su se drugi bavili nama”.
Posledica?
“Tako smo postali džak za udaranje. Pogodan cilj za tuđe frustracije, poslovne ambicije i lične obračune. Jedni su nas videli kao prepreku koju treba ukloniti, drugi kao slabu kariku koju je lako napasti. Svež primer je izjava trenera Železničara iz Pančeva (Radomira Kokovića, prim.aut.), koji je nakon utakmice izneo niz neprimerenih komentara na račun igre Partizana. Stvoren je utisak da je napad na Partizan dozvoljen, pa čak i poželjan i da na njega neće uslediti nikakav odgovor”.
Ljajićev zaključak za kraj…
“Pristojnost nije ni slabost ni naivnost. Ali priznajem, u ovakvim okolnostima i u ovom ambijentu, ona može delovati kao luksuz koji sebi više ne možemo da priustimo. To ne znači da ćemo menjati ciljeve i principe za koje se zalažemo, ali hoćemo način na koji ih branimo”.
tagovi
Obaveštavaj me
FK Partizan
