Ima li ženski rukomet budućnost u Srbiji?

Svetsko prvenstvo je obezbeđeno, ali kako dalje? Pobedom od devet golova razlike u Giresunu protiv Turske, srpske rukometašice su izvesno obezbedile plasman među 32 najbolje selekcije planete. Revanš baraža na Banjici u sredu (18, RTS 2) biće samo formalnost i priika da domaći ljubitelji ovog sporta pozdrave i aplauzima isprate u reprezentativnu penziju Jovanu Stoiljković, Kristinu Liščević, Jelenu Lavko i sestre Kristinu Graovac i Tamaru Radojević.

Slovenački stručnjak Uroš Bregar u odnosu na selekciju koji je zatekao posle Ljubomira Obradovića krajem godine u Danskoj, Norveškoj i Švedskoj imaće potpuno novi tim. Od iskusnijih igračica ostaće samo tandem slovenačkog Krima, levo krilo Sanja Radosavljević i golman Jovana Risović.

Ranije su se od reprezentacije, neke i od rukometa, oprostile Andrea Lekić, Katarina Tomašević, Sanja Vujović (nekada Damnjanović), Dragana Cvijić, Slađana Pop Lazić, Katarina Krpež Šlezak, a posle odlaska i pet dugogodišnjih reprezentativki, jasno je da će slovenački stručnjak imati mukotrpan posao, da je na novom početku stvaranje potpuno nove selekcije.

Ova generacije je zenit dostigla u Kumamotu na Svetskom prvenstvu 2018. godine, kada je tim koji je predvodio Ljubomir Obradović bio šesti. Malo je falilo da se Srpkinje umešaju i u borbu za medalje. I tada je to bio veliki rezultat, iz ove perspektive još veći. Godine će proći da ponovimo sličan poduhvat, o odličju kao što je bilo na Svetskom prvenstvu 2013. godine u Beogradu sada ne možemo ni da sanjamo.

Budućnost je tmurna. Klubovi su na poluprofesionalnom nivou, novca nema, a ni nagoveštaja da će neki ozbiljan projekat da se napravi. Crna Gora ima Budućnost, Hrvatska Podravku i Lokomotivu, Slovenija Krim, Makedonija je imala Vardar, vicešampiona Evrope. Mađarska i Rumunija imaju ozbiljna prvenstva, među najjačim u Evropi. A Srbija?

Bregar: Velika zahvalnost starijim igračicama što su pristale da dođu i pomognu da odemo na Svetsko prvensvo

Za razliku od muškog rukometa koji ide krupnim koracima napred, kao reprezentativni tako i klupski (Vojvodina stigla do polufinala EHF kupa i ima šansu da ga osvoji), ženski rukomet tone. Jesenas je srpski šampion Železničar iz Inđije morao u Evropi obe utakmice da igra u gostima protiv Borusije u Dortmundu. Naravno, doživeo je debakle, a sve zbog nedostatka sredstava za normalno funkcionisanje.

Selektor Bregar se ne predaje, jasno mu je šta treba da se uradi da bi reprezentacija opet bila konkurentna na velikim takmičenjima.

„Imamo igračice koje će da zamene ovih pet koji se opraštaju od reprezentacije, ali je put težak. U poslednje vreme pratim više srpski sport. Vidim da Zvezda i Partizan u košarci imaju odlične rezultate, da imaju velike budžete. To je potrebno i u rukometu, da nađemo nekog sponzora koji bi uložio 300.000 do 400.000 evra, da probamo da napravimo neki ozbiljan klub. Moram da se zahvalim trenerima koji rade u Srbiji. Znam u kako teškim uslovima rade. Potrebno je da jedna reprezentativka ima osam do devet treninga nedeljno u klubu. Koliko njih ima to ovde? Da ne pričam da treba da ima i nutricioniste, kondicionog trenera, video analizu, psihologa... Samo tako možemo da podignemo rukomet u Srbiji“, rekao je Bregar.

Beograd kao grad od dva miliona stanovnika nema nijedan ženski klub u najjačem rangu. Nekada je Zaječar bio klub u kojem su igrale većina reprezentativki. Jagodina, Bekament iz Aranđelovca, branilac titule Železničar iz Inđije sada su vodeći klubovi, ali se muče sa finansijama, Naisa je u krizi godinama. Baza je mala iz koga se crpe igračice za najbolju reprezentaciju.

Sanja Radosavljević (©MN Press)

Mlađih selekcija nema na evropskoj i svetskoj mapi. Gro rukometašica koje su bile deo najbolje selekcije u poslednjoj deceniji imali su odlične rezultate u juniorskim i kadetskim reprezentacijama. Generacija 1990 je bila kadetski svetski vicešampion 2008. Brzo su put do najbolje selekcije našle Dragana Cvijić, Jelena Lavko (tada Živković), sestre Kristina Graovac i Tamara Radojević (tada Georgiev), Jelena Trifunović, Željka Nikolić, Marija Čolić...

„Formirali smo razvojnu selekciju, igrali smo i prvi pripremni meč u Rumuniju. Morama da radimo, da postavimo sistem. Posle srebra u Beogradu 2013. godine Srbija je dugo bila konkurentna i najboljim reprezentacijama na velikim takmičenjima. Desile su se povrede, pa nije bila na maksimalnoj snazi. Imamo ono što imamo. Neka nove igračice da su se pojavile, a da nisu pozivane, trenutno baš i nemamo. Mnogo očekujemo na levom beku od Jovane Kovačević. Ona je imala problem sa povredama, ali na nju računamo u budućnosti. Tu je i Jovana Jovović koja je sada u Mađarskoj. Na pivotmenu i srednjem beku imamo problem i tu će biti najteže na početku. Moramo da nađemo rešenje“.

Bregaru su zasmetale kritike na račun iskusnih rukometašica.

„Pošto sam počeo da učim ćirilicu, pročitao sam kako se loše pisalo o igračicama. One igraju dugo u inostranstvu, a tamo se ne odlazi na lepe oči nego na kvalitet. Teško mi je što će da završe reprezentativnu karijeru. Bilo je dobro na Svetskom prvenstvu 2021. godine, slabije smo prošli u Sloveniji na Evropskom prvenstvu zbog korone. Želeo sam da imamo miks iskusnih i mlađih, ali one starije su bile vakcinisane i mogle su da igraju, mlađe nisu shvatile situacije, pa taj šampionat nije prošao onako kako smo zamislili“, istakao je Bregar.

U sredu će biti puno emocija, suza, ali već od četvrtka ženska reprezentacija Srbije počinje novu eru. Već krajem godine podmlađena selekcija imaće prvi ispit, vatreno krštenje u Skandinaviji.