Vuk Rašović je trener za evropski fudbal

Količina novca obrnuto srazmerna kvalitetu fudbala. Odlaze put Arabijskog poluostrva poznati igrači i treneri, najčešće pod obrazloženjem kako žele da upoznaju taj deo sveta, pominju novu životnu i sportsku avanturu, iako je jasno da ih mame bogati ugovori kakve retko gde u drugim krajevima planete mogu da dobiju. Što je legitimno. Niko čoveku ne može da brani da zaradi. Još ako su uslovi za rad daleko iznad onih u većini klubova iz Srbije i regiona, reklo bi se da sve deluje idealno.

A, kad je sam sport u pitanju, niko neće kazati javno, ali u neformalnim razgovorima svi priznaju da fudbal u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Saudijskoj Arabiji, Kataru ili Omanu ne može u istu rečenicu sa onim što se prikazuje na evropskim terenima. Uprkos velikim ulaganjima, galopirajućem razvoju, čak i želji da slušaju, Arapi nisu na tom nivou. Pošto nisu baš vični s loptom ostaje im samo da uče. I da to što ne znaju plate. Debelo. Njima korisno, jer imaju od koga da uče. Evropljanima dobro, pošto obogađuju bankovne račune.

Ostaje samo pitanje karijere, velikog projekta za kojim svaki trener žudi. Da bar jednom dobije šansu u vrhunskom klubu. Možda je baš to razlog zbog kojeg Vuka Rašovića nazad u Evropu zovu njegovi nekadašnji đaci iz Partizana, sigurni da bi na Starom  kontinentu mogao da pokaže više nego u Aj Fajsaliju (Saudijska Arabija) u kome je radio jednu, te Al Darfi (Ujedinjeni Arapski Emirati), gde se približava kraju druge sezone.
„Žao mi je što Vuk nije odlučlio da gradi karijeru u Evropi, nego je krenuo na drugu stranu. Njegov potencijal prevazilazi okvire arapskog sveta, posvećenost je na nivou vrhunskih evropskih klubova. Nažalost, nisam imao priliku da sarađujem sa Aleksandrom Stanojevićem, ali Rašović je učio od njega i primećujem se da je usvojio dosta detalja, naročito na planu taktike, pošto je sposoban da utakmicu spremi do savršenstva“, uverava Miloš Jojić, Rašovićev pulen s početka seniorske karijere, u Teleoptiku i Partizanu.

Sadašnji član Istanbul Bašakšehira, na pozajmici austrijskom Volfzbergeru, dodaje da su analiza i priprema utakmica, u Rašovićevoj izvedbi, na nivou najboljeg evropskog fudbala.
„Evo samo jednog detalja: dešavalo se da nam protivnici drže loptu, kruže oko našeg kaznenog prostora, ali suštinski su bezopasni. Bilo je slučajeva da nam ne šutnu na gol. Sve nešto igraju naokolo, a mi tako dobro taktički stojimo da nema prolaza. To pokazuje koliko pažnje Vuk posvećuje postavci. Mogao bih satima da pričam o analizima utakmica, da je svakom protivniku pronikao u tajne, na tacni nam servirao prednosti i mane“.

Posle odlaska iz Humske, Rašović je trenirao još Napredak u Superligi, zatim se otisnuo u inostranstvo. U Dinamu iz Minska najpre je radio kao direktor mlađih selekcija, pa sportski direktor prvog tima, kasnije i šef stručnog štaba. Ostavio je vrlo povoljan utisak u Belorusiji, izborivši čak i plasman u Ligu Evrope (grupa sa Viljarealom, Rapidom i Plzenjom), da bi se zatim preselio u arapski svet. I već tri godine je njegov deo. Čak je u Saudijskoj Arabiji dogurao do finala Kupa kralja 2018.
„Praktično je na početku karijere. Nije starac od 70 leta. Naprotiv, tek mu je 47, najbolje godine karijere su pred njim i nikad nije kasno da se vrati u Evropu. Uz svo poštovanje arapskog sveta, ipak je Rašović pre za ovdašnji fudbal, poznaje ga u prste. Doduše, oprobao se u Minsku, mada smatram da može koju stepenicu iznad toga. Njegove zasluge za moj razvoj, kao fudbalera, nikad neću zaboraviti. Na neki način mi je promenio karijeru. Govorim o počecima i tretiranju fudbala kao profesije. Znao je tačno koliko mogu i ispalo je da sam baš njegovim dolaskom proigrao u prvom timu. Gol u večitom derbiju, vredan titule 2013, praktično je obeležio moje dosadašnje bavljenje fudbalom. Baš je verovao u mene, a ja sam mu to vraćao, po pravillu odlučujućim pogocima: Voždovcu, Spartaku, Donjem Sremu...“, nabraja Miloš Jojić.

Nekadašnji defanzivac Parnog valjka (tri titule i dva kupa) trenerski put je gradio prirodno. Nije odmah uskočio na klupu prvog tima. Naprotiv. Prvo je učio, radio na sebi, bio saradnik Slaviši Jokanovću, Goranu Stevanoviću i Aleksandru Stanojeviću u prvom timu, pa trener Teleoptika i tek u proleće 2013. posle loših rezultata Vladimira Vermezovića dobio šansu da privede sezonu kraju. Kako je sam govorio, ugasio je požar, sačuvavši crno-belima titulu koja im je klizila iz ruku, dok na početku naredne nije imao ni sreće, pošto je klub prodao oslonce (Aleksandra Mitrovića i Ivana Ivanova), pa je celu jesen igrao maltene bez klasičnog špica. A opet je završio prvi na tabeli, sa bodom viška u odnosu na Crvenu zvezdu.
„Tih šest meseci pod njegovim vođstvom mi je bilo fenomenalno iskustvo. Počev od prvog dana, kad smo Saša Ivković i ja potpisali profesionalne ugovore i otisnuli se na Zlatibor, na pripreme, do poslednjeg jesenjeg kola na Banovom brdu. Nisam ni pomišljao da je vreme da dobijem šansu u prvom timu, a on mi je ukazao. Dok sam pikao fucu u rodnom Valjevu sanjao sam samo da dođem u Beograd i treniram u voljenom klubu, a kad sam se, na Vukov zahtev, obreo u prvom timu to je za mene bio najviši sprat solitera. Partizan mi je bio sve“, ushićeno govori Nemanja Petrović, još jedan izdanak omladinske škole Parnog valjka.

Sadašnjeg člana Rada Rašović je tri godine trenirao, što u Teleoptiku, što u prvom timu. I ostavio toliko snažan učinak da i on želi da ga opet vidi na teritoriji Starog kontinenta.
„Mlad je trener, trebalo bi da pokuša da se „izvuče“ iz Emirata. Jeste napravio ime u tom delu sveta, međutim, siguran sam da bi još vidljiviji trag ostavio u nekoj evropskoj ligi. Predodređen je da uspe. Baš kao i Marko Nikolić, jer ga odlikuju principi, a to je vrednost koja ne prolazi. „Upalilo“ bi u daleko boljim takmičenjima od Ujedinjenih Arapskih Emirata...“, dodao je Petrović.

Javna je tajna da je upravo Vuk Rašović iz naftalina izvukao Alesandra Mitrovića. Selektirao ga Teleoptik i pripremio teren za prelazak u prvi tim. Praktično mu promenio karijeru, ceo život, jer je verovao u njega kad drugi u „Zemunelu“ nisu i te stresne početke sadašnji golgeter Fulama ne zaboravlja.
„On mi je otvorio vrata Partizana. Kod Vuka sam naučio sve najvažnije u fudbalu. Prva lekcija – šta znači biti profesionalac. Jedan je od najzaslužnijih ljudi što sam dobio šansu u profesionalnom fudbalu, postepeno me je uvodio u sistem, najpre kroz Teleoptik, kasnije u prvi tim. Neprestano me je gurao napred, terao da učim, menjao me, oblikovao. Slobodno mogu da kažem da mi je fudbalski otac, zauzima posebno mesto u mom srcu i siguran sam da će, kad-tad, dobiti šansu da vodi neki poznati evropski tim, da i tu pokaže koliko vredi“, poručuje najbolji strelac aktuelne generacije srpskih reprezentativaca.

Možda Vuk Rašović stvarno posluša učenike...

(FOTO: Star sport, MN Press)