Stefana Veljković: Osećam se kao juniorka željna dokazivanja

Stefana Veljkovic, srednji bloker svetskog i evropskog šampiona, srebrne reprezetacije sa OI u Riju, sa drugaricama iz nacionalnog tima ispisala je istoriju i nešto što do sada nikome nije pošlo za rukom. Kako nas je navikla na uspehe kada je reprezentacija u pitanju, Veljkovićeva je ostala verna istim notama i u klupskim takmičenjima.

Vratila se u bivši klub Novaru u kome je pre 10 godina osvojila prvi trofej. Kao jedina Srpkinja učesnica finala Kupa Italije, sa Igor Gorgonzola Novarom, Stefana je minulog vikenda osvojila 41. Kup Italije. Savladan je Koneljano u finalu rezultatom 3:2 i tako odbranjen trofej osvojen prošle sezone protiv istog rivala. Nakon nekoliko titula u Poljskoj, samo po sebi nameće se pitanje za Veljkovićevu: Nazire li se kraj ovom sjajnom nizu?
„Koliko ja mogu da sagledam, još nisam rekla poslednju reč“ kroz smeh odgovara sjajna reprezentativka Srbije „Ima još izazova, ima još vatre u srcu i glavi, tako da, sigurna sam, još ću gledati sa postolja i radovati se, zajedno sa svojim saigračicama u reprezentaciji, ali i na klupskom nivou, jer želimo još dosta toga“.

Šta nedostaje u tvojoj prepunoj riznici trofeja?
„Pre svega olimpijsko zlato. Osvojile smo zlato na svetskom i evropskom prvenstvu i srebro na OI u Riju. Sa reprezentacijom Srbije, jasno je šta zelimo na Igrama u Tokiju“.

I to bi, onda, bio kraj željama. Glad za trofejima bi utihnula?
„Posle svih ovih osvojenih trofeja, priznaću vam, u duši se osecam kao juniorka željna dokazivanja, napredovanja i novih uspeha. Ali stvarnost može biti nekada surova. Sport je to. Nekada donese neizmernu radost, nekada se snovi sruše kao kula od karata. Ali ova generacija je pokazala i dokazala da smo kadre da snove pretvorimo u realnost.”

Osvajanje Kupa Italije, u veoma jakoj konkurenciji, svakako je uspeh karijere za tebe, bar što se tiče klupskog takmičenja.
„Imala sam mnogo uspeha u Poljskoj, ali ovo je nešto što sam jako želela od kada sam prešla na Apeninsko poluostrvo. Neopisiv je osećaj da je već jedan pehar u Italiji u mojim rukama. Naravno, tu moje saigračice i ja ne želimo da stanemo. Rešene smo da osvojimo i ligu Italije. Šanse imamo, kvalitet takođe, pa, videćemo.“

Uz talenat do zlatom ispisane sportske priče Stefana je stigla velikim radom, posvećenošću i ljubavi prema poslu kojim se bavi.
„Odbojka, generalno, napreduje krupnim koracima, stoga je i angažovanje primereno tom trendu. Praktično, moraš iz dana u dan da se usavršavaš. Jednostavno, nema se vremena za spavanje na lovorikama. Tako je i kod mene. Idem iz jednog takmičenja u drugo, klupske i reprezentativne obaveze se samo nižu, ali sve to je za mene život koji sam sanjala, koji sam odabrala. I ne kajem se ni trenutak. Uložila sam mnogo, ali dovoljno je da bacim pogled na osvojene trofeje i da me ispuni zadovoljstvo, ponos i neizmerna sreća“zaključila je 29-godišnja Jagodinka.

FOTO: Reuters