Pio sam po tri litra koka-kole dnevno! Imam „štek“ domaćeg mesa i gledam Prijatelje! Nedostaje mi riblji paprikaš

Surovi život profesionalca i frenetična posvećenost treninzima i košarci ne ostavljaju Nikoli Jokiću mnogo vremena razgovore s novinarima. Iako tema, kada je u pitanju srpski as, ima na pretek. 

Sve ređe mogu se pronaći intervjui sa 21-godišnjim Somborcem, ali kada se pojavi jedan - on bude izvanredan. Takav je bio razgovor koji je renomirani američki sajt ESPN uradio sa Jokićem. Najmanje je priče bilo o igri i onome što se dešava na terenu. Zato ljubitelji NBA košarke mogu bliže da upoznaju čoveka koji ih gotovo svake večeri oduševljava magičnim potezima, asistencijama i driblinzima. Baš kao što je to uradio i prethodne noći, u Denverovom porazu od Sakramenta. 

Pa da krenemo...

Budi iskren, da li si bio frustriran kada si ispao iz startne petorke onda kada te je Majk Meloun odvojio od Jusufa Nurkića?
„Ne. Ni najmanje“.

Ozbiljno?
„Da budem iskren, volim kada utakmicu počnem sa klupe. Jer Denver obično tada već obezbedi bonus. Tako možete da ubacite i nekoliko lakih poena s linije slobodnih bacanja i tako lakše uđeš u utakmicu. Ali ako počneš meč - provedeš više vremena na terenu. Ne razmišljam o tome da li ću početi ili biti na klupi“.

Da li si iznenađen što saradnja s Nurkićem nije uspela?
„Možemo da igramo dobro zajedno, ali sada to nije bilo tako dobro kao što se očekivalo. Zato smo promenili sistem. Nije to velika stvar. I dalje možemo da igramo dobro zajedno. Ali imamo i nekih drugih opcija u timu“.

Novinar ESPN prisetio se jednog detalja od pre dve sezone. Nurkić je tada imao jednu strašnu blokadu, a kamere su uhvatile Keneta Farida kako „ispaljuje“ psovke, dobro poznate na ovim prostorima. Pitanje koje je usledilo bilo je - da li sada svi u timu psuju na srpsko-bosanskom i da li Nurkić i Jokić uče ostale svim tim psovkama?
„Ooo, da. Koliko god možemo. Džamir Nelson ozbiljno zna da psuje. Treneri takođe. Svi do jednog. Čak i Tim Koneli, naš generalni menadžer, zna te psovke“.

Da li te sudije razumeju kada im tako nešto kažeš na terenu?
„Ne verujem, ali trudim se i da ne pričam s njima previše“.

Izgubio si mnogo kilograma otkako si stigao u Denver. Čega si se najteže odrekao?
„Gledajte, kod kuće sam jeo normalno - piletinu, meso i pirinač. Ali kod nas se kuva na malo drugačiji način. Ovde, ništa nema ukus. Samo mi nedostaje taj ukus. Pomoglo mi je jako što su me Stiv Hes (direktor sportskog sektora prim. aut.) i Felipe Ajhenberger (trener za kondiciju i snagu prim. aut.) trenirali pretprošlog leta. Dobro su me spremili za NBA“.

Da li ti nedostaju ćevapi?
„Ovde i nema tako dobrih ćevapa“.

Priča se da u kući imaš ceo „štek“ srpskog mesa, za slučaj da zafali?
„Ma naravno. Pa daj. To moraš da imaš. Ali ono što mi najviše nedostaje je riblji paprikaš, sa malo rezanaca sa strane. Kada dođete u Srbiju, morate to da probate“.

Da li je istina da si pio mnogo koka-kole svakodnevno?
„Jeste. Možda čak i tri litra na dan. Baš dosta".

Kada bi prvi put „potegao“ čašu koka-kole?
„Nikad ujutru, jer sam ujutru imamo treninge. Ali kad se trening završi, išlo bi čaša za čašom. Nisam znao da prestanem“.

Da li i sada piješ?
„Ne. Nisam je popio više od godinu i po dana. Poslednju čašu sam popio na letu za Denver. Od tada, nijednom više“.

Da li si zbog toga imao glavobolje?
„Ne. Nikad. Lako sam se odrekao pića. I osećao sam se jako dobro, iskreno. Još bolje kada sam shvatio da mi to u životu ne treba“.

Pređimo na sportske teme. Obožavaš da vodiš loptu u kontranapadima, a to je nešto što volimo kod tebe.
„I ja to volim, iskreno. Osećam se fantastično kada imam loptu i driblam“.

 Da li si nekad ranije igrao plejmejkera? Ili bar pomoćnog pleja...
„Ljudi stalno pričaju kako sam ranije bio plejmejker, ali nije tako. Moji timovi u Srbiji oduvek su imali dobre organizatore igre. Ali ja volim da driblam. Čak i kada sam šetam sam, volim da imam loptu sa sobom i driblam, a onda zamišljam kako su odbrambeni igrači pored mene i šta bih mogao da uradim u tim situacijama“.

Da li si ikad probao da izvedeš neki potez koji nije prošao kako treba, a onda se trener Meloun izviče na tebe?
„Da, prošle sezone sam bacio nekoliko loših dodavanja Kenetu Faridu. Ali baš, baš loša. Nije baš često da vidite centra kako vodi kontru“.

Da li sada ubeđuješ trenera Melouna da te pusti da to radiš?
„To upravo i radim“.

Nismo znali da si kao dete obožavao konjičke sportove?
„Konjičke trke su ozbiljne u mom rodnom gradu. Tako sam ja jednog dana otišao da probao i jako mi se svidelo. Voleo sam lepotu konja. Uživao u adrenalinu trke. Kada jašete konja, a drugi vam trči pored uha, osećaj je neverovatan. Fantastičan. Osećaš kako se zemlja trese“.

Da li bi ti visina pravila sada problem?
„Mislim da mogu da naprave sulke (sedište za trkača prim. aut.) u raznim veličinama“.

Da li si kao mali trenirao vaterpolo?
„Nisam za ozbiljno. Ali moja braća i prijatelji jesu. Zato smo obožavali da po ceo dan budemo u vodi i bacamo lopte. Inače, obožavam da igram sve sportove. Fudbal, vaterpolo, konjičke trke. Štagod. Obožavam sve. A posebno kada se takmičim sa braćom“.

Braća su ti jako popularna u Denveru. Ljudi su mi rekli da se malo raspitam o njima. Uvek su na tvojim utakmicama, a navodno su celi prekriveni tetovažama?
„Da, obojica su“.

Kakvi su likovi?
„Obojica izgledaju kao serijske ubice. Ali oni su jako dobri i fini momci kada ih upoznaš“.

Ali ti nemaš nijednu tetovažu?
„Čini mi se da je to novost, kada vidiš igrača u NBA bez tetovaže. To može da bude moja fora“.

Stalno se potencira na tome kako često praviš faulove. Nama deluje kao da su to posledice nekih frustracija, odnosno da si uznemiren zbog nečeg i onda udariš protivnika?
„Istina je. Poludim. Ponekad samo razmišljam o tome da prekinem kontru, ali onda se zanesem i ne razmišljam o tome koliko faulova imam. Ali većina istih je posledica frustracije. Moram da naučim da se kontrolišem“.

Da li te je nekada neko iznervirao na terenu, tokom utakmice?
„Ne. Niko. Ova igra je zabavna“.

A Jusuf Nurkić? Mora da je ozbiljno kada se vas dvojica nađete u duelu na treningu?
„A-ha-ha. Da, umemo da se takmičimo. Ali to je dobra stvar. Nikada ne budemo besni“.

Ove sezone gotovo svi centri šutiraju trojke više od tebe. Da li i ti želiš više takvih šuteva?
„Ne. Hoću da to bude moje tajno oružje i koristim ga onda kad mi baš treba“.

Majk Miler ti je nadenuo nadimak Džoker. Da li ti se sviđa, ili mora da bude bolje?
„Obožavam ga. Volim nadimak Džoker“.

Mnogi taj nadimak koriste kada oslovljavaju Novaka Đokovića, mada mu je obično nadimak Nole. Da li u Srbiji ima mesta za dva Džokera? Jesi pričao sa njim o tome?
„Da. Upoznao sam Noleta na Olimpijskim igrama. Pošto je njemu nadimak Nole, ja ću uzeti Džoker“.

Čuli smo da si opsednut jednom novom serijom - kao što smo i svi ovde. Zove se „Prijatelji“?
„O, da. Gledam ih stalno i često sa ljudima pričam o tome. Smeju mi se. Svestan sam da se završila odavno“.

Gde si sad?
„Na sedmoj ili osmoj sezoni“.

Znači, više se ne pitaš da li će Ros i Rejčel na kraju završiti zajedno?
„Ne, odavno sam to prešao. Ali moram da je odgledam do kraja“.

(FOTO: Star Sport, Action Images)