Milijaš: Ako nisi uzeo titulu, nisi ni igrao u Zvezdi!

 

Gotovo da nema fudbalera koji se po odlasku iz kluba u kojem se proslavio zaklinjao u večnu ljubav prema istom, ali samo retki delima i stanu iza svojih reči i zaista se vrate kako bi pomogli voljenom u najtežem trenutku. Jedan od njih je i Nenad Milijaš, koji je posle trogodišnjeg iskustva u Engleskoj ponovo obukao dres Crvene zvezde u verovatno najkomplikovanijem trenutku u bogatoj istoriji nekadašnjeg svetskog i evropskog šampiona.

Sad, uvek će biti onih koji će omalovažavati taj čin, objašnjavajući ga ličnim interesima, ali je nepobitna činjenica da je Milijašu tek 29 godina i da je njegova fudbalska karijera daleko od kraja. I bez obzira na to što u poslednjim mesecima u Vulverhemptonu nije bio u prvom planu kod trenera Stalea Solbakena, nema sumnje da je vezista koji u levici krije top mogao da posle 60 i kusur mečeva u Premijer ligi nastavi da „podebljava“ bankovni račun u nekoj jačoj i bogatijoj ligi.

Međutim, bivši reprezentativac Srbije, koji je bio standardan u nacionalnom timu u doba renesanse pod vođstvom Radomira Antića, ni najmanje se ne kaje zbog povratka u Beograd.

"Iskreno sam presrećan što sam se vratio u Zvezdu, jer je san velike većina igrača koji odu u inostranstvo da se vrate u klub koji vole. A Zvezda je Zvezda, uz Zemun u kojem sam proveo skoro ceo život, meni jedina ljubav. Preko jednostavno ne možeš da dohvatiš tu vrstu emocije, da proslavljaš bilo koji uspeh kao običan gol ili pobedu u Zvezdi. Ovo je moj klub, moja zemlja, moj narod. Prosto osećam Crvenu zvezdu, za nju navijam još od dečačkih dana i nisam imao nikakve dileme kada se pojavila mogućnost da se vratim", kaže kapiten crveno-belih u intervjuu izveštaču MOZZART Sporta s priprema u Antaliji.

U međuvremenu dosta toga se promenilo u Ljutice Bogdana, a za Milijaša svakako najveći zaokret je njegov lični status u klubu.

"Kada sam prvi put dolazio rezultati su bili veoma dobri, Zvezda je igrala odlično i samim tim u ekipi imala mnogo zvezda. Bio sam srećan samo zbog toga što sam dobio priliku da se borim da igram. Sada sam najstariji, najiskusniji i iskreno malo mi je čudno sve to, jer mi se pre nije dešavalo. Ne osećam se starim, nemam još ni 30 godina. Nisam ni neki opasan veteran koji stalno zapoveda, ali je normalno da imam autoritet, s na to obzirom da u ovom timu ima i fudbalera koji su od mene mlađi po više od 10 godina. I sjajno se ponašaju s te strane i baš zato bih voleo da zajedno svi dođemo do titule, posebno bitne posle ovoliko dugog posta".

Još nešto se promenilo za tri godine Milijaševog boravka u 'kolevci fudbala'. Finansijski problemi, koji su počeli da se sporadično otkrivaju u javnosti kada je on odlazio 2009, postali su svakodnevna hrana za tabloide željne skandala.

"Pazi, ja sam zaradio toliko da sada mogu i da sačekam platu, ali mi veoma teško pada zvog ovih drugih momaka. Prvi put u Zvezdi nisam toliko kačio te muke, iako je počelo. Pa sam recimo ja, iako sam mogao da odem bez obeštećenja, produžio ugovor da bi se Zvezda naplatila, jer smatram da sam ovde postao igrač. Ali sad je mnogo gore", komentariše Milijaš, iako su iskusniji prvotimci i u njegovom prvom mandatu u Ljutice Bogdana morali da pozajmljuju mlađima novac kako bi preživeli.

"Jeste toga bilo, ali se kasnilo s najviše tri plate, ne osam ili devet. I tada je to bio veliki udarac, jer je prethodno sve bilo na vreme, pa se drugačiji život vodio, bio si naviknut da nemaš tu vrstu problema, mogao si da se koncentrišeš samo na fudbal. I sada na dan utakmice, garantujem to, niko i ne pomišlja na dugove, to bi bilo nenormalno, ali ti preostalih šest dana u nedelji svakako prođe kroz glavu. Teško je, mada mislim da se stvari kreću na bolje i stvarno razmišljam pozitivno", zaključio je Milijaš.

SVAKA ČAST PREMIJERLIGAŠIMA,
ALI NAJTEŽE JE IGRATI U ZVEZDI

Da se vratimo malo unazad i prisetimo ostrvske odiseje Nenada Milijaša.

"Oduševila me je sama da ideja da se oprobam u Premijer ligi. Imao sam ponude i iz Španije, ali Engleska je nešto najlepše što može da ti se desi, da okusiš tu vrstu fudbala, te stadione, tu navijačku kulturu. Engleski fudbal i engleski klubovi su skroz drugačiji u odnosu na Evropu. Drugačije se gleda fudbal koji je tamo smisao život. Skoro je nezamislivo da neko iz Birmingema navija za Mančester Junajted ili Everton. Prvo se navija za svoj lokalni klub, nebitno da li on igra u drugoj, trećoj, četvrtoj ligi, a kada je neki veliki derbi možeš da budeš više naklonjen jednom od rivala".

Opet, ostaje utisak da je fudbaler Milijaševe vizije mogao i morao više. Uostalom, već na debiju je proglašen za najboljeg igrača utakmice (uprkos porazu) i uvršten u tim kola, a uticajni britanski magazin FourFourTwo ga je proglasio za najboljeg stranca u 135 godina dugoj istoriji Vulvsa!

"Sigurno da postoji to. Problem je bio što sam došao u ekipu koja se mnogo branila, nije mnogo obraćala pažnju na ofanzivu. Trener nije bio zadovoljan kako obavljam te defanzivne zadatke, pa kad god smo čuvali gol, mene nije bilo na terenu, a previše smo često to radili. Mogao sam bolje da prođem, ali ne kajem se, jer sam zadovoljan kako sam radio, kako sam igrao. Možda bih bolje prošao u Primeri, ali to je sve u domenu šta bi bilo kad bi bilo. I danas da ponovo biram, opet bih se odlučio za Premijer ligu".

Međutim, koliko god kvalitetan fudbal u Engleskoj bio, Milijaš ostaje pri tvrdnji da je u Crvenoj zvezdi najteže igrati.

"Prvo, u svojoj si zemlji, a drugo, od tebe se uvek očekuje pobeda. Iskreno to mislim, u Zvezdi je najteže igrati! Ali da ne mislim da mogu da igram na vrhunskom nivou ne bih se ni vraćao, jer ne bih želeo da bacam senku na ono što sam već ostvario ovde. Ipak, tog straha nije bilo, jer verujem u sebe. Nisam došao ovde da završim karijeru, nego da pomognem dok još mogu da igram najbolje što umem".

Veruje li Milijaš da i ostatak ove ekipe Zvezdine generacije ima dovoljno samopuzdanja da u jeku trzavica u klubu prekine petogodišnju dominaciju večitog rivala Partizana?

"Kako da ne! Gledajte, ekipa je sigurno najzdraviji deo kluba i stvarno ne mogu da vam opišem koliko me ispunjava ovo okruženje, svi ovi momci ovde. Nema nikakve ljubomore, konflikta ni na vidiku. Svi se borimo za isti cilj. Znam koliko bi meni lično i koliko svima njima značila ta titula. Iskreno mislim da možemo da je napadnemo, iako taj kiks protiv Vojvodine u poslednjem kolu nije smeo da nam se desi. Ali pobedili smo u derbiju, dokazali sebi da vredimo. Ovoj ekipi su potrebne samo dve ili tri pobede u nizu, da dobije na samopuzdanju".

Siguran je Milijaš i da će se o ovoj generaciji crveno-belih kroz koju godinu ispevati epovi kao o onoj koja ga je sačekala kada je prvi put zakoračio na Marakanu.

"Tad je Zvezda imala rezultat, a to je ovde i najbitnije. I za mene, ako si bio član Zvezde i nisi osvojio titulu – nisi ni igrao u Zvezdi. Nisi osetio šta je radost navijača, šta je stvarno Zvezda i život u njoj kad se pobeđuje. Ja sam osvojio dve duple krune i nadam se da ću stići i do treće. Pokušavam se da to prenesem ovim momcima, a vidim da se i oni mnogo interesuju. Pitaju šta je bilo, kako je bilo… Primećujem koliko to istinski žele. Sve ostalo su nebitne stvari. I kakav je teren, i da li ima para ili nema. Svima njima u glavi je samo titula"!

I ENGLEZI DA POZAVIDE NA DERBIJU

Posebnu prepreku u nameri fudbalera da se posle inostranstva vrate u Srbiju predstavlja i katastrofalan imidž Superlige, čak i u našoj zemlji. Milijaš, ipak, tvrdi da da u srpskom šampionatu ima kvaliteta, ali da su problemi druge vrste.

"Pa sigurno nije u Vulverhemptonu bilo više znalaca nego u Crvenoj zvezdi! Uostalom, ja ne osporavam kvalitet našeg fudbala uopšte. Da nije tako ne bi toliko srpskih fudbalera imalo glavne role u svojim klubovima. Štaviše, mnogi od njih ni u Srbiji nisu uspevali, nego im se kasnije namestilo. Nije ovo naravno na vrhunskom nivou, ali pre svega je problem infrastruktura. Garantujem da srpska liga nije ništa lošija od tamo neke belgijske ili švajcarske, ali oni imaju mnogo dobre stadione, terene, 45 kamera... A kod nas 200 gledalaca i jedna kamera koja snima na kiši. Ružnije mnogo izgleda... Naš derbi je pokazao da naša liga vredi, da ima igrače. Našem derbiju može da pozavidi svaka liga u Evropi. Pred derbi Vulvsa i Vest Bromvič Albiona, a to je veliki lokalni derbi, novinari su me stalno pitali je l' osećam pritisak? Kako posle beogradskog večitog derbija da osetiš pritisak? To ne može da se desi! U Engleskoj se dešavalo da izgubiš sa 0:2 i ceo stadion ti aplaudira. Kod nas nije tako".

 

Piše: Dejan Stanković, specijalni izveštač MOZZART Sporta iz Antalije