INTERVJU - SERGEJ MILINKOVIĆ-SAVIĆ: Čekate? I ja isto… Ali videćemo kad odigram prvu lošu

Kada bi se u fudbalu delila nagrada kao u NBA za igrača koji je najviše napredovao, nema dileme ko bi je dobio od srpskih fudbalera. Ono što je u basketu uradio Nikola Jokić, u italijanskom fudbalu je napravio Sergej Milinković Savić. Bila je ovo sezona fudbalske eksplozije korpulentnog Novosađanina rođenog u Španiji.

Trenutno jedan od „najvrelijih“ igrača u italijanskoj Seriji A prešao je put od talentovanog fudbalera koji obećava do zvezde novog talasa u italijanskom fudbalu. Bio je jedan od najboljih igrača Lacija u sezoni koja je nadmašila očekivanja, postao je miljenik navijača Nebeskoplavih, s mladom reprezentacijom se plasirao na EP u Poljskoj, a cena na tržištu mu je odletela u nebesa.

Bio je blizu dabl-dabl učinka u golovima i asistencijama (7-11), završio je među 20 najbolje ocenjenih igrača Serije A (7,30), trčao je u proseku 13,4 kilometra po meču, a sa 149 dobijenih vazdušnih duela (65,9 odsto) je najbolji u toj kategoriji u italijanskoj Seriji A. Sve to se pretočilo na fudbalsko tržište.

Od nekih desetak miliona za koliko je i došao u Lacio pre dve godine, za nekoliko meseci je postao igrač kojeg Klaudio Lotito danas ne da ni za 35.000.000 evra. Ako ne već ovog leta, izvesno je da će sledećeg - pod uslovom da nastavi ovako - Sergej Milinković Savić postati najskuplji igrač u istoriji srpskog fudbala. I predstavnik Srbije u nekom od klubova top klase. Sve one priče iz italijanske štampe o Juventusu, Mančester Junajtedu, Čelsiju i ostalim gigantima su uvod u nešto veliko…

Pa opet, na kraju sezone je doživeo dve nepravde kada je trebalo da pruži mnogo svojoj zemlji. Lacio mu je zabranio igranje na EP za mlade reprezentacije u Poljskoj gde je trebalo da bude jedna od zvezda turnira, a poziv iz A reprezentacije još nije stigao. U Italiji bi već debitovao za Azure da ima njihov pasoš….

U Srbiji poznat po nadimku SMS, u Italiji kao Serđente ili mlađi vodnik kako se taj čin gradira u njihovoj vojsci. Iako je na terenu više zaslužio čin nekog pukovnika ili generala.
„Sviđaju mi se oba nadimka, simpatični su. Rekli su mi u Italiji, kad dam gol da se radujem salutirajući vojnički pozdrav. Ali od tada nisam dao nijedan gol, pa nisam isprobao novo slavlje“, kaže u intervjuu za MOZZART Sport vođa nove generacije srpskih fudbalera i jedan od petorice mladića koji su sa Srbijom osvojili evropsko i svetsko zlato u omladincima.

Trebalo je ovog leta da napadne još jedno zlato sa svojom „braćom“ iz generacije 94-95, ali se Lacio isprečio…

„VOLEO BIH DA ODEM U POLJSKU, BAR DA PRUŽIM PODRŠKU“

Kako se osećaš zbog neigranja u Poljskoj?
„Krivo mi je… Ali nažalost, nisam se nešto previše pitao. Klub je glavni, taj koji odlučuje i nemam ja šta tu da hoću-neću. Naravno da mi je žao i voleo bih da sam mogao da igram. Ali šta je tu je… Ovo nam je poslednje takmičenje kao generaciji u mlađim kategorijama i baš zbog toga mi je žao. Ali šta da radim? Valjda ću dobiti poziv u A reprezentaciju“, s razočaranjem komentariše Sergej celu situaciju oko njegovog neigranja.

Kada si saznao za zabranu i da li si očekivao da bi ovako nešto moglo da se desi?
„Znao sam za mogućnost zato što se to već jednom desilo s Kostićem. Plašio sam se zbog toga jer sam znao da nije FIFA termin. Rekli su mi čim je objavljen spisak. Odmah su mi stavili do znanja da se ne nadam previše. I čim je došao poziv su mi samo potvrdili da me ne puštaju na EP.“

Da li si pokušavao da ubediš Lacio da te pusti?
„Naravno da sam pokušavao jer sam želeo na EP. Ali čim su odmah tako decidno rekli kada je stigao poziv, nisam mogao ništa da promenim.“

Kako će reprezentacija bez tebe? U ovoj generaciji si bio ključni igrač… Kada ne ide na terenu, lopta je najčešće bila kod tebe u nogama.
„Kada ne ide, gurnu je u banku, a-ha-ha… Šalim se… Naravno da sam im dosta značio, ali moraju bez mene ovaj put. Bez svakog se može. Znam ih dobro i znam da će dati sve od sebe da doguraju do kraja. Oni to mogu. Razmišljam da odem na jednu utakmicu. To treba još da vidim kakav mi je raspored. Ali baš bih voleo da odem tamo i da im pružim podršku. Znam da će im to značiti.“

Bio si na okupljanju da ih podržiš. Kakav odnos imaš sa novim selektorom Nenadom Lalatovićem?
„Bio sam da se vidimo, da porazgovaramo, da vidim da li su „namešteni“ za EP. A o Lalatoviću imam sjajno mišljenje. Iako sam s njim imao samo jedno okupljanje. Mnogo me je pozitivno iznenadio kao ličnost i kao trener. Baš ga cenim.“

Ova vaša zlatna generacija teško gubi. Baš teško… Na poslednja tri velika takmičenja je od bitnih utakmica izgubila samo ono polufinale u Mađarskoj na penale. A ti si bio nezamenjiv član na svim tim prvenstvima…
„Sve sam igrao do sada. Mislim da nisam ni jednu utakmicu propustio. Ne znam da li sam možda propustio jednu zbog kartona. Mislim da nisam… Znam da nismo gubili na završnim takmičenjima. Jedino to polufinale protiv Portugalaca.“

Upravo Portugalci sa kojima se „jurite“ od kadeta nas čekaju u prvom meču u grupi. Šta očekuješ?
„Ozbiljna nam je grupa. Možda će to biti i odlučujuća utakmica. Jer iz svake grupe idu samo prvoplasirani, plus najbolji drugoplasirani, što je po meni glupo pravilo. Ako se tamo kiksne, onda to može da bude to. Mnogo znači to što dobro poznajemo Portugalce. Ni oni se mnogo ne menjaju. S njima je uvek na nož, ali biće tako i protiv ostalih. Ko god se kvalifikovao na EP, ne može da bude loš. I Makedonija je ozbiljna. Čeka nas ozbiljna utakmica iako oni nisu zvučno ime. Uostalom, kvalifikovali su se ispred Francuske.“

Ali ni vi „ne znate“ da gubite. Ostali će juriti vaš skalp. U čemu je tajna?
„U tome što već dugo godina igramo zajedno. Većina nas iz ove generacije. Selekcija se nije menjala nešto previše i zbog toga se tako dobro razumemo. I to su na kraju pratile pobede…“

„I MI ČEKAMO DA NAS ZOVU U A REPREZENTACIJU...“

Da li je ta veza jaka i van terena? Koliko ste dobri prijatelji?
„Od toga sve i počinje. Da nismo tako dobri privatno, ne bi to ni na terenu funkcionisalo tako dobro. Imamo zajedničku grupu na WhatsApp-u gde se dopisujemo. Mi igrači i stručni stab sa Novog Zelanda.“

U kakvim ste odnosima ostali s Veljkom Paunovićem?
„Čujem se i s Veljkom. Baš nedavno sam ga zvao da mu čestitam na priznanju koje je dobio u MLS ligi. Čovek zaslužuje sve najbolje u životu. Samim tim što je uradio toliko toga za nas. Onaj govor pred finale mu nikada nećemo zaboraviti. Pokazao je da je četiri čoveka u jednom čoveku.“

Tebi ide najbolje iz te generacije. Neki su posle Novog Zelanda pali u zaborav u svojim klubovima.
„To što smo osvojili svetsko nije slučajno. Doći će to sve na svoje mesto. Da li će neko proigrati odmah ili za dve godine, nije važno. Bitno je da proigra. Vidim da su ove sezone, pogotovo u drugom delu, više igrali Vule, Žile, Mijat…“

Menjali su se selektori, a vi ste ostajali isti. Neki kažu da vam selektor nije ni potreban.
„Čitao sam te teorije da nam kao ne treba trener jer smo toliko zajedno i tako se dobro razumemo. Ali naravno da to nije tačno. I naravno da je potreban trener da drži tu neku ozbiljnost u ekipi. I Barsa pobeđuje stalno pa menjaju trenera. Trener je značajan.“

Mnogi ljubitelji fudbala u Srbiji nestrpljivo čekaju da vas kao generaciju vide u A reprezentaciji. Sa tog Mondijalita su poput Vajgla (Nemačka), Gabrijela Žezusa (Brazil), Andrea Silve, Gonsala Guedeša ili Želsona Martinsa (svi Portugalija) postali redovni u svojim A selekcijama. A vi ste bili šampioni u toj konkurenciji. U Srbiji se čeka na vašu generaciju…
„Naravno da nas čekaju, a ima i dosta nas koji čekamo. To je kruna svega jer se ceo trud isplati kada dođe taj poziv.“

Selektor Muslin te je zvao na početku mandata na prijateljske mečeve. Pre toga si i kod Ćurčića bio na spisku. Ali nisi dobio šansu da debituješ. Kad ćeš?
„Rado očekujem poziv i naravno da ću se rado odaztvati. Velika je stvar za svakog fudbalera da dobije priliku u reprezentaciji svoje zemlje.“

Da li si svestan koliko podršku imaš u Srbiji i koliko navijača želi da te vidi u reprezentaciji? Čitaš li komentare i društvene mreže?
„Čitam MOZZART Sport, a-ha-ha. Čitam i neke komentare. Ali videćemo koliko će me voleti kad odigram prvu utakmicu loše za reprezentaciju. Vidim da ljudi imaju pozitivno mišljenje o meni jer igram dobro u Laciju. Želim da nastavim da igram dobro u Laciju i mislim da poziv mora doći.“

„INZAGI JE NAJZASLUŽNIJI ZA DOBRE REZULTATE LACIJA“

Može li bolje od ovoga što si odigrao u Laciju ove sezone? Imao si sjajnu sezonu… Kao tim se sve iznenadili, a tebi je cena skočila višestruko.
„Iznad svih očekivanja smo odigrali! Naravno da smo pomerili granice i postavili standard za sledeću sezonu. Sada će i navijači i ljudi u klubu očekivati da odigramo bolje. Ova sezona je bila fantastična.“  

Kako je došlo do toga? Koliko je Inzagi zaslužan?
„Naravno da je trener zaslužan. Čim je došao, postavio je tu pozitivnu atmosferu, doneo neku dobru energiju i svi smo se osećali dobro. Kod njega svi želimo da ginemo za klub. Kada je došao, opisivali su ga kao autsajdera, a ispostavilo se da nije tako i da je napravio dobru hemiju. U svlačionici je opušteno, nema nekog velikog pritiska. Naravno, kada je trening, radi se 100 odsto. Ali van terena je opuštenije. I zato kao igrač imaš želju da dođeš još ranije na trening i da radiš još više. Da budeš više vremena s ekipom.“

Pretpostavljamo da se najviše družiš sa Bastom, Đorđevićem, Lulićem…
„Inzagi je namestio atmosferu da se svako druži sa svakim. Nema klanova pa da se ja družim samo s Bastom ili Đorevićem, Lulićem, a da ne pričam s nekim drugim. Nema toga. U svlačionici se svi druže međusobno, dobri smo i van terena, ima nekih zajedničkih izlazaka, večera… Baš je dobra atmosfera.“

A šta je konkretno Inzagi tražio od tebe? Kako si ovako „eksplodirao“?
„Tražio je da uvek igram najozbiljnije što mogu jer zna da na treninzima i nisam baš uvek ozbiljan. Šalim se… Nema tu neke velike priče da ja moram da uradim ovo, a onaj drugi ono. Postoji automatizam, svi znamo šta ko treba da radi. Najbitnije je da se pruži 100 odsto. I da se uvek ide na pobedu, pa makar tamo bili i Roma, Juventus, Milan… Sviđa mi se to što uvek ide na pobedu.“

Osim što ste otvarili rezultate iznad očekivanja, bili ste i tim koji je plenio atraktivnom igrom što u Seriji A nije baš čest slučaj.
„Svi kažu da smo igrali prelep i ofanzivan fudbal. Ja to na terenu i ne vidim baš tako, kao što vide ljudi sa strane. Ali drago mi je ako ljudi vole da gledaju naš fudbal.“

Koja je konkretno tvoja pozicija u Laciju pošto se mnogi pitaju da li si zadnji vezni, centralni vezni, „desetka“… Šta igraš?
„Nemam poziciju. Ja sam ti kao Lulić. I bek, i štoper, i vezni… Šalim se opet. Kad smo svi zdravi, igram „osmicu“. Dakle, Bilja igra šesticu kao zadnji vezni ispred odbrane, a ispred njega smo po stranama Parolo i ja kao dve „osmice“. Svejedno mi je da li sam levo ili desno. To mi je primarna pozicija, dok u drugoj formaciji igram desetku.“

„NEREALNO JE KOLIKO ITALIJANI GLEDAJU TAKTIKU“

Šta si konkretno naučio u Italiji što te je unapredilo kao fudbalera?
„Naučio sam neke stvari koje je trebalo da naučim što se tiče taktike. Naivikao sam se i mnogo mi je lepo.“

Koliko su Italijani zapravo opterećeni taktikom?
„Nerealno. Znači - nerealno. Čuo sam ja i ranije za to. I video sam neke stvari, ali dok nisam doživeo, nisam verovao. Samo taktika, taktika i taktika. Baš mnogo se radi na taktici. Kao mlad sam došao i naučio sam dosta stvari što će mi sigurno u nastavku karijere biti od pomoći.“

A šta si naučio tokom one jedne sezone u Genku?
„To je bilo ključno. Tamo je grub fudbal i fizički jako zahtevan. Agresivnost, borba, vazdušni dueli… U Belgiji ima dosta fizički jačih igrača nego u Italiji. Zato ta liga dobro dođe da sazreš kao igrač ako odeš tamo na vreme. I onda sam u Italiji nadogradio te taktičke stavri i ne treba mi više ništa.“

Kako je sezona odmicala, tako si sve češće bio tema medija na Apeninima. Italija bruji da si na meti Juventusa, Milan, Intera, bogatih premijeligaša i još nekih moćnih klubova iz ostataka Evrope. Poslednje vesti su govorile da te Lacio ne bi prodao ni za 35.000.000 evra, a onda si produžio ugovor.
„Produžio sam ugovor, a što se tiče transfera to se nikad ne zna. Moji planovi su sada vezani za Lacio, a šta će biti dalje, videćemo. Klub se pita.“

Golovi u derbijima protiv Rome su ti obeležili sezonu.
„Najlepši detalj sezone. Iz mogu ugla, iz ugla ljudi u klubu, navijača. Te dve utakmice u kupu i ona jedna u prvenstvu 3:1. Tu sam pogurao sam sebe u neki status poludiola ili  idola navijača.“

Šta ti je bilo draže: Golovi ili ona majstorska asistencija Imobileu?
„Najdraže mi je to što smo ih izbacili iz kupa. Golovi i asistencija su lepe stavri, ali najvažnije je kad pobediš.“

Kakva je atmosfera oko derbija Dela Kapitale?
„Neopisiva. Ljudi samo na stadionu mogu osetiti tu atmosferu. O utakmici se priča danima, novine samo o tome pišu… Bilo je dosta lepih stvari koju neću zaboraviti, ali derbiji su bili kruna sezone.“

Navijači su te zavoleli, pa je bilo i upozorenja na Instagramu da pripaziš sa onim skokovima u bazen pred derbi i da se čuvaš.
„Da, to je bio hit za glupiranje na bazenu. Ali ne znaju, da što se više glupiram - to je bolje. To mi je ventil. To mi puni baterije. Demonstrirao sam na bazenu onaj gol makazicama kako je trebalo da bude protiv Rome. Ući će drugi put…“

To je bila samo jedna od poruka navijača. Ostalo su uglavnom pohvale… Stigneš li da pročitaš?
„Čitam. Volim da čitam. Lep je osećaj kada te hvale i daju ti komplimente. To je dodatni motiv da budem još bolji.“

Koji si cilj postavio pred sledeću sezonu na individualom planu da bude još bolji?
„Ove godine sam dao sedam golova i imao 11 asistencija. Bilo bi OK da pređem tu granicu naredne.“

„JUVENTUS JE NAJTEŽI RIVAL, HAMŠIK JE MAJSTOR“

Ko je bio najteži protivnik? Od klubova i igrača.
„Najteži protivnik je Juventus. Nema nikakve dileme. Napoli je takođe težak. Kad te oni ubace u ševu… Ta utakmica je bila ozbiljan potop. Ali Juve je ubedljivo najbolji. Pogotovo kad im ideš na noge u Torino. Vidim da sada pričaju o Interu, Milanu, tim Kinezima što su došli. Liga napreduje i verujem da će biti još kandidata za titulu sledeću sezone.“

A od igrača?
„Ne znam, sve sam ih prošao… Opet se zezam. Sviđa mi se Hamšik. On je majstor.“  

Gde je najvrelija atmosfera na gostovanjima?
„Mislim da je u Đenovi. Stadion mali, sve sabijeno, tribine su odmah uz teren, uvek je dobra atmosfera. To je vruć teren. Vruće je i u Napulju kada napune stadion.“

Od sledeće sezone nećeš biti jedini Milinković Savić u Seriji A.
„Stigao je i Vanja u Torino. Nadam se da će i njemu Italija da legne.“

Šta si mu savetovao?
„Da bude što normalniji jer ovde sve gledaju. Razlikujemo se po temperamentnu. Ali daleko od toga da je on problematičan tip. Ljudi ga ne znaju, pa pričaju svašta.“

Golmane prati taj glas…
„Pa golmani nisu nešto previše pametni. Za njih se priča da nisu baš dobri u glavu, a-ha-ha… Ali nisu problematični.“

Koliko si bio upoznat sa Serijom A pre nego što si došao?
„Iskreno, Seriju A nisam gledao. Neke veće utakmice jesam, ali nisam nešto preterano pratio. Ipak, zna se šta je Lacio i kakvu istoriju ima. Fudbal je mnogo popularan. Tamo ljudi više čitaju novine, nego što gledaju dnevnik. Serija A je sve. Ide Serija A, pa žene… To su najvažnije stvari.“

Pa kad već pominješ, ajde reci koju reč o Italijankama.
„Lepe su, prirodne su. Slatke. Simpatične.“

Za kraj, pratiš li srpski fudbal, svoju Vošu?
„Pratim samo Vošu. Bio sam ove sezone i na nekoliko utakmica. Ovo ostalo ne vredi jer se zna ko je prvi, ko osvaja kup…“, kaže na kraju intervjua za MOZZART Sport Sergej Milinković Savić.

(Foto: MOZZART Sport / Branko Starčević)