Ponuda koja se ne odbija (VIDEO)

Akteri:

Košarkaši:

Rik Kun (košarkaš Boston Koledža i centralna figura u skandalu)

Džim Svini (kapiten tima)

Erni Kob (najbolji strelac tima)

Mafijaši:

Pol Mejzi (inicijator operacije, kriminalac iz Pitsburga za koga se u mafijaškim krugovima pričalo da je policijski doušnik)

Henri Hil (saradnik mafijaške porodice Lukezi. U mafijaškom klasiku iz 1990, filmu Martina Skorsezea Goodfellas, Dobri momci, njegov lik tumači Rej Lijota)

Braća Roko i Toni Perla (članovi mafije i poznanici Rik Kuna)

Džimi „džentlmen“ Burk (saradnik porodice Lukezi, i jedan od najozloglašenijih mafijaša u istoriji Njujorka, u filmu ga tumači Robert de Niro)

Pol „Poli“ Vario („kapo“ porodice Lukezi, u filmu ga tumači Pol Sorvino)

Tomi de Simon, „Tomi dva pištolja“ (u filmu Džo Peši) 

DOBRI MOMCI

Pre nego što je zaigrao košarku Rik Kun igrao je bejzbol sve dok nije povredio rame. Sa 23 godine bio je najstariji u timu Boston Koledža. U njemu je bio prosečan igrač, ali iznad proseka kada je u pitanju životno iskustvo koje je stekao odrastajući na ulicama Pitsburga. Bio je i slab student koji nije bio toliko zainteresovan za knjigu, koliko za vannastavne aktivnosti poput povremenog uživanja u drogama, posebno kokainu i tabletama. Džim Svini, njegov najbolji prijatelj i kapiten tima, bio je sušta suprotnost Rikiju.Toliko savršen da je imao nezvaničnu titulu Mister Boston Koledž. Uzoran student, kapiten košarkaškog tima, volonter u lokalnoj crkvi, strastveni čitač knjiga, ukratko, školski primer idealnog američkog koledž momka. Pol Mejzi i Henri Hil (u filmu Goodfellas Hila tumači Rej Lijota), upoznali su se tokom zajedničkog služenja zatvorske kazne. Mejzi je bio sitan kriminalac i kockar iz Pitsburga za koga se u mafijaškim krugovima spekulisalo da je policijski doušnik, dok je Hil spadao u red malo ozbiljnijih igrača. Henri Hil bio je diler droge i njen uživalac, a kao saradnik moćne njujorške mafijaške porodice Lukezi bio je glavna spona sa njenim glavnim eksponentima Polom Variom (u filmu Pol Sorvino) i Džimijem Burkom (Robert de Niro). Po izlasku iz zatvora Mejzi je razmišljao kako da na što bezbolniji način dođe do lake zarade. Prilika mu se ukazala preko „kolega iz branše“. Braća Toni i Roko Perla poznavali su Rik Kuna iz vremena dok je ovaj živeo u Pitsburgu i povezali su košarkaša sa Mejzijem. Okoreli kockar Mejzi, u Kunu i njegovim saigračima video je „zlatne koke“ i predložio mu da u dogovoru sa bukmejkerima nameštaju rezultate košarkaških utakmica. Konkretno, ne bi se kladili na to da li će jedan tim pobediti ili izgubiti, već na sistem klađenja poznat pod imenom spread (hendikep) kojim bi predviđali sa koliko će poena razlike jedan tim pobediti. Najčešće bi birali utakmice u kojima bi Boston Koledž bio favorit, a onda bi se kladili na protivnički tim. Igračima Bostona bi plaćali da rezultat drže ispod predviđenog „raspona“, tzv. pointshaving („brijanje“ poena u bukvalnom prevodu). Mejziju je bila potrebna široka mreža bukmejkera kako bi se čitava šema isplatila, na stotine njih, ali i zaštita podzemlja. Sa svojim njujorškim vezama Henri Hil bio je idealan čovek za taj deo posla.
„U to vreme nisi mogao da uložiš pet ili deset hiljada dolara na opkladu, niko nije hteo da prihvati toliku sumu novca“, pričao je kasnije Mejzi.„Zato bi smo odlazili kod njujorških bukmejkera, tamo nije bio problem uložiti dvadesetpet ili pedeset hiljada dolara.“

TEŠKO DA ĆEŠ MOĆI DA IGRAŠ AKO TI JEDNA RUKA BUDE POLOMLJENA

Svestan da se „neće baš najesti ‘leba od košarke“, Rik Kun bio je i više nego raspoložen za kooperaciju. Setio se svog najboljeg prijatelja i saigrača Džima Svinija koji je bio više nego pogodan za efikasno sprovođenje plana. Osoba na koju niko ne bi posumnjao. Polovinom novembra 1978, Kun poziva Svinija da mu se pridruži na večeri sa starim ortacima iz Pitsburga. Mesto susreta bio je jedan hotel u blizini aerodroma.
„Mislio sam da ćemo ići u restoran, ali Rik me je pozvao da se popnemo u jednu od hotelskih soba sa izgovorom da momci još uvek nisu spremni“, priča Svini.
„U sobi su nas čekali Toni Perla i Henri Hil. Kada me je video Henri me je potapšao po grudima i rekao: ’Vi momci ste izgleda baš u sjajnoj formi.’Kasnije sam shvatio da je ovim gestom u stvari proveravao da li sam ozvučen. Pričali smo o utakmicama i pri tom komentarisali njihov raspored na jednoj kartici koju sam nosio sa sobom. U jednom trenutku Hil je rekao: ’Rik mi je preneo da si zainteresovan za klađenje na košarkaške utakmice?’ Odgovorio sam mu da to nije tačno, a on je rekao da sam savršen kandidat za taj posao, i da niko nikad ne bi posumnjao u mene. Zatim je usledio šok; ’Šta misliš kako bi tvoja devojka Mora reagovala kada bi te videla da oko vrata nosiš ogrlicu napravljenu od tvojih sopstvenih genitalija?’ Pored toga napomenuo mi je i da zna gde ona živi, kao i da mu je poznato da trenutno boravi u Španiji. Bio sam potpuno prestravljen.“

Henrijeva sećanja vezana za ovaj sastanak su malo drugačija:
„Sećam se da smo Toni i ja došli prilično pripiti i urađeni. Kokain je stajao u sobi na stolu. Rik je uzeo malo, ali Svini nije. Kada su gledali raspored utakmica koje bi eventualno bile interesantne za nameštanje, zaključili su da bi obojica mogli da zarade po dve i po hiljade dolara za veče. Obojica su bili veoma zainteresovani. Rekao sam Kunu: 'Znaš, teško da ćeš moći da igraš ako ti jedna ruka bude polomljena!’

Džim Svini pričao je šta se dalje dešavalo:
„Rekao sam da pristajem, a to sam uradio kako bih ih se što pre otarasio. Želeo sam da što pre nestanem sa tog mesta. Rik je verovatno mislio da mi čini uslugu uvlačeći me u čitavu priču.

„Dve i po hiljade dolara za veče, to je mnogo love za jednog studenta“, egzaltirano je izjavio Kun.

KAMIONI I AVIONI...

Džimi Burk poznat i kao Džimi džentlmen ili Irac, nikada nije mogao da postane „punopravni“ član mafije s obzirom na svoje irsko poreklo. Džimi je imao običaj da poznanicima ostavlja velikodušne napojnice kako bi pridobio njihovu lojalnost. Nadimak Džentlmen dobio je zbog običaja da vozačima kamiona čija bi vozila otimao ostavi pedeset dolara. Nešto poput kompenzacije za pretrpljeni šok. Iza ovog nadimka u stvari se krio nemilosrdni egzekutor. Žrtve koje bi on ili njegovi ljudi ubijali najčešće bi zakopavao ispod bara Roberts Lounge koji je lično vodio u Kvinsu. Ostaci ljudskih kostiju prilikom jedne u nizu istraga pronađeni su upravo na ovom mestu.

Džimi nije zakopavao samo neprijatelje...

Dominik Remo Čerzani bio je njegov najbolji prijatelj koji je u jednom trenutku postao policijski doušnik. Džimi je saznao da mu prijatelj u saradnji sa policijom sprema nameštaljku pred jednu akciju u kojoj je planirana otmica kamiona s cigaretama. Tomi de Simon ili „Tomi dva pištolja“ (njegov lik maestralno je odigrao Džo Peši i dobio Oskara za sporednu ulogu) bio je Džimijev blizak saradnik. Tomi je imao običaj da nekog ubije čisto kako bi isprobao novo oružje. Čerzanija je zadavio klavirskom žicom. Njegovo telo zakopali su na terenu za boćanje koji se nalazio iza Džimijevog bara. Kad god bi Džimi i Tomi igrali na ovom terenu „pozdravili“ bi Čerzanija:„Zdravo Remo, kako si, šta ima?“, pričali su kasnije njihovi prijatelji. Jedan od načina na koji bi često ubijao svoje žrtve bio je da ih žive zatvori u nekoj hladnjači ili zamrzivaču. Ali svoje mesto među besmrtnicima podzemlja Džimi ipak nije izgradio ubistvima, već pljačkom. I to jednom od najvećih koja se ikada dogodila na teritoriji Sjedinjenih Država. Poznata kao „pljačka Lufthanze“ izvedena je na aerodromu Džon Kenedi u decembru 1978, u isto vreme kada i nameštanja na Boston Koledžu. Povod za pljačku bili su kockarski dugovi jednog radnika aerodroma koji je dojavio Martiju Krugmanu (Mori Kesler u filmu), a ovaj Henriju Hilu, da ogromna količina keša i nakita svakodnevno rutinski prolazi kroz aerodrom i završava u trezoru Lufthanzinog hangara. Ekipa Džimija Burka obavila je pljačku noću, a za čitavu akciju trebalo im je samo 64 minuta. Plen je završio kod Džimija koji je bio šokiran kada je shvatio da su umesto procenjenih dva odneli šest miliona dolara u kešu, i tri miliona u nakitu. Znao je da će pljačka ovakvih razmera privući pažnju i policije i FBI, i da će samim tim biti ugrožen čitav lanac organizovanog kriminala u Njujorku. Bio je u pravu. FBI je u startu pretpostavljao da bi pljačku takvih razmera logistički i organizaciono mogle da izvedu samo dve mafijaške organizacije. Prva na listi osumnjičenih bila je porodica Gambino, čiji je „glasnogovornik“ bio Džon Goti (njegovi ljudi dobili su svoj deo kolača, s obzirom na to da se pljačka odigrala na aerodromu koji je pripadao njihovoj teritoriji) i druga koju je ispred Pola Varia i Lukezi familije predvodio Džimi Burk. Dilemu je ubrzo razrešio vozač kombija Parnel Staks Edvards (u filmu Semjuel Džekson) koji je transportovao novac posle pljačke. Umesto da se odmah otarasi kombija i uništi ga na jednom auto otpadu, kako mu je rečeno, Parnel se naduvao i odlučio da pre toga prenoći kod devojke, s namerom da kombi uništi sutradan. Parkirao se ispred njenog stana i iste noći policija je pronašla i zaplenila kombi koji su ubrzo identifikovali kao vozilo koje je korišćeno u pljački. Tragovi Parnelovih Puma patika u vozilu odgovarali su tragovima koji su pronađeni na aerodromu. Njegovi otisci takođe su pronađeni i na volanu kombija. FBI je konačno imao neki trag. Otpočela je masovna akcija praćenja i nadgledanja Džimija i njegovih saradnika. Ozvučili su telefone u Džimijevom baru i u obližnjim telefonskim govornicama, bubice su postavljali i u automobile, angažovali su čitače sa usana, a nadgledali su ih čak i iz helikoptera. Na kraju, nisu imali ništa. Ništa što bi konkretno povezalo osumnjičene sa pljačkom. Na pojedinim snimcima spominju se „torbe sa novcem“, „zadnje dvorište“ ili „rupa u plafonu“, ali konverzacija bi uvek bila ili suviše konfuzna zbog šifrovanog govora koji je ekipa koristila, ili prigušena glasnom disko muzikom. 

AKO POBEDIMO, POBEDILI SMO, A AKO IZGUBIMO, OPET SMO POBEDILI

Za Henrija Hila, Džimi Burk je bio nešto poput tutora. Još kao klinac počeo je da obavlja razne poslove za njega. Burk je uveliko razradio poslove vezane za pljačke, otmice, zelenašenje, reketiranje, ucene… Hil je razmišljao kako da ovom širokom asortimanu poslova pridoda novi. Predložio mu je nameštanje utakmica. Džimi je prihvatio predlog i odobrio ga nakon konsultacije sa Polom Variom. Henri zatim javlja Toniju Perli da je čitava stvar dobila „zeleno svetlo“ i predstava je mogla da počne. Dogovor bi se obično pravio nekoliko dana pred izabrani meč u Las Vegasu. Toni bi pozvao Kuna i on bi im rekao kakve su im šanse. „Test“ utakmica ispostavilo se bila je fijasko.

Džim Svini:
„Pred početak utakmice sa Providensom Rik mi je prišao i rekao da je ovo meč na koji mafija računa. ‘Rik, ne želim da učestvujem u tome’, ponovio sam, a on mi je odgovorio da oni to očekuju od nas’“.

Boston je izgubio sa 19 poena razlike, a trebalo je da pobede sa minimum deset. Pobesneli su. Kasnije su pričali da su izgubili oko 250.000 dolara na toj utakmici.
„Rik mi je posle rekao da sam nepouzdan i da mora da nadoknadi gubitak koji su imali na meču sa Providensom“.

Kun je shvatio da mu je potreban neko ko bi direktno mogao da utiče na ishod meča i shvatio da nema nikog idealnijeg za to od najboljeg strelca tima. Predložio je Ernija Koba. Roko Perla i Kun imali su sastanak sa Ernijem koji je zaključio da je čitava stvar bezazlena i legalna. Utakmica sa Harvardom trebala je da bude popravni ispit. Igrana je u Boston Gardenu decembra 1978, i tipovano je na pobedu Bostona sa maksimalno 12 poena razlike. Na zagrevanju Rik je prišao Sviniju i obavestio ga da u publici sede Pol Verio, Henri i Roko. Boston je pobedio sa 86:83, a Svini je postigao 18 poena. Dogovor je bio da novac igračima isplati Kun, a dobijao ga je od Roka Perle. On je u Gardenu novac za Ernija Koba predao njegovoj devojci.
„Dala mi je koverat u kojem je bilo 1.000 dolara i rekla mi da je to od Roka. Naravno da sam ga potrošio, sa 19 godina nemam ništa protiv trošenja tolike sume novca“, pričao je Kob i kasnije se pravdao da je samo primio svoj deo koji mu sleduje pošto je predvideo da će Boston dobiti dve utakmice pre ove sa Harvardom.

Za Svinijev deo bio je zadužen Kun.
„Riki mi je prišao u svlačionici i dao mi 500 dolara“, kaže Svini:
„Rekao sam mu još jednom da ne želim da budem umešan, a on mi je novac prislonio na grudi; ‘Oni misle da jesi, a sada i jesi, svidelo ti se to ili ne’“.

Svini je bio pod velikim pritiskom i morao je nekome da ispriča šta se događa. Izabrao je svoje cimere sa koledža.
„Oni su mi predložili da sve prijavim treneru Dejvisu, ali ja nisam imao poverenja u njega. Pretnje poput lomnjenja ekstremiteta i činjenica da su znali gde mi živi devojka, odvratili su me od bilo kakvog delovanja. Mislio sam, igraću do kraja sezone najbolje što mogu sa nadom da će se sve ovo okončati.“

BACANJA KOJA NISU BILA BAŠ SLOBODNA

Niko nije primećivao ništa neobično u njihovoj igri, ali saigrač Majkl Bouvi jeste:
„Pitao sam Svinija ‘ok. šta se ovo događa’? ‘Pobeđujemo, šta nije u redu’, odgovorio mi je Svini pomalo nervozno i arogantno. Sada shvatam pod kakvim je pritiskom bio.“

Svinijevo konstantno predomišljanje i neodlučnost predstavljalo je „trn u oku“ za pripadnike mafije.
„Pred utakmicu sa Fordamom sedeo sam u svojoj sobi kada mi je odjednom neko razvalio ulazna vrata. Toni Perla visok preko dva metra bukvalno ih je izvalio iz štoka“, seća se Džim Svini.
„Hoćeš li da nam pomogneš ili ne, upitao me. Pretpostavljate kako je mogao da glasi moj odgovor.“

Predstojeći meč sa Fordamom trebalo je da bude dobijen sa maksimalno 15 poena razlike. U jednom trenutku ishod opklade bio je pod znakom pitanja, a Svini se baš tada našao na liniji za slobodna bacanja...
„Spadao sam u tri najbolja penal izvođača u ligi. Pripremao sam se za šut i trenutak pre nego što ću uputiti loptu ka košu kroz glavu mi je prošla rečenica koju je Rik čuo od Henrija Hila. Asocijacija je bila nepogrešiva. Pominjao je betonske cipele i bostonsku luku. Naravno da sam promašio.“

Ali najveći izazov tek je bio pred njima. U februaru 1979. igrala se utakmica protiv najvećeg rivala Boston Koledža, ekipe Holly Cross. Utakmica koja im je bila najvažnija u sezoni, i za koju je trener Dejvis rekao: „Izgubite sve mečeve, ali nemojte ovaj, nemojte od njih“. Utakmica koju su po zahtevu mafije morali da izgube, sa najmanje tri poena razlike.
„Nisam imao pojma šta da radim“, priča Svini... „Odlučio sam da sebe jednostavno odstranim s terena“.

Namerno praveći prekršaje, Svini je utakmicu završio puno pre njenog regularnog kraja. „Kapiten tima i jedan od najboljih igrača na klupi zbog faulova?!“, upitao se dežurni i jedini skeptik Majkl Bouvi... „Bilo je očigledno da se nešto dešava.“

Dok je Svini na klupi preživljavao sopstvenu dramu, Erni Kob igrao je bez ikakvog pritiska:
„Rik mi nije napomenuo ništa specifično za taj meč. Sećam se da smo negde minut i po pre kraja gubili sa otprilike deset poena razlike, ja sam onda imao seriju od osam vezanih poena i na kraju smo izgubili sa košem razlike“.

Umesto sa tri, izgubili su sa dva poena - 98:96. Izgubili su svi. Po rečima Henrija Hila, Džimi Burk je bio van sebe od besa:
„Izgubio je mnogo novca na tom meču, blizu 100.000 dolara. Toliko je pobesneo da je razbio televizor i rekao mi ‘idi i pričaj sa tim j…klincima’.“

Srećom po klince, ništa se nije dogodilo. Sezona se završila, a Boston je imao skor od 21 pobede i 9 poraza. Erni Kob je diplomirao, Rik Kun je otišao iz grada, a Džim Svini je te godine osvojio gomilu košarkaških i školskih nagrada. Mafija je izgleda imala preča posla…

AKO TI JE NEKI PROBLEM NEJASAN, SAMO POTRAŽI ŽENU U BLIZINI

Slučaj „Lufthanza“ tapkao je u mestu. Džimi Burk bio je svestan da će ih Edvardsova brljotina s kombijem pre ili kasnije dovesti do njega. Bilo je isuviše nezgodnih svedoka, isuviše onih koji su zahtevali svoj deo plena, naročito kada su saznali da je bio tri puta veći od onog koji je prvobitno očekivan. Džimi Džentlmen počeo je da ubija sve koji bi ga direktno ili indirektno mogli povezati sa pljačkom. Prvi na spisku bio je Edvards, a procenjuje se da je eliminisao između 10 i 15 ljudi. Mnogi od njih bili su njegovi najbliži i najlojalniji saradnici. Svaki put kada bi FBI došao do nekog opipljivijeg traga, neko bi bio ubijen. Pronalazili bi tela po čitavom Njujorku, prepolovljena u reci, u kontejnerima, u hladnjačama, kolima…„Imali smo dojavu da se sprema ubistvo jednog od članova iz Džimijeve ekipe. Pozvali smo ga na razgovor kako bi smo ga upozorili na to, sve što je rekao bilo je ‘ok. mogu li sada da idem?’ Njegovo telo, ili ono što je od njega ostalo, pronašli smo na obali nekoliko nedelja kasnije“, pričao je jedan agent FBI. Nastavili su da prate njegove najbliže saradnike (ili ono malo njih koji su ostali u životu), i tako stigli i do Henrija Hila. Priveli su ga u maju 1980. sa optužbom za trgovinu drogom. U početku Hil nije bio raspoložen za saradnju, ali i on i FBI znali su da Džimi Burk i Pol Vario u njemu vide još jednog nezgodnog svedoka, „zrelog“ za likvidaciju. S druge strane, FBI je u Hilu video svedoka koji bi ih eventualno odveo do Burka. U zamenu za svedočenje protiv Džimija, dobio bi novi identitet, izbegavanje služenja zatvorske kazne i što je najvažnije, izbegavanje sasvim izvesne eliminacije. Henri ubrzo shvata da nema izbora i da je najbolje rešenje za njega ulazak u program za zaštitu svedoka. FBI ga je dodatno uverio da je bio sledeći na listi za odstrel kada mu je pustio jedan prisluškivan razgovor između Džimija Burka i Pola Varija. Suština njihovog razgovora bila je sledeća: „Sve ih pobiti!“

U međuvremenu, dok je sedeo u ćeliji, Hil je u naletima straha i paranoje usled posledica dugogodišnjeg konzumiranja droge, svuda oko sebe video ubice. Sumnjao je i u zatvorske čuvare, za koje je mislio da su takođe Džimijevi ljudi koje je ovaj poslao po njega. Edvard Mekdonald u to vreme bio je državni tužilac koji je ispitivao Henrija (u filmu Mekdonald glumi samog sebe)...
„Scena u filmu u kojoj pregovaram sa Hilom i njegovom suprugom u stvarnosti se odigrala malo drugačije. Program za zaštitu svedoka podrazumevao je novi identitet za njega, njegovu suprugu i decu. Ali postojao je jedan mali problem. Hil je imao dve žene, odnosno ženu i ljubavnicu koja je dok sam pričao sa njima sedela u susednoj sobi. Hil je zahtevao da imunitet važi i za nju. Kada sam ga pitao kada i gde su se njih dvoje upoznali, odgovorio mi je, u Pitsburgu. Ona je dodala da su onda narednog vikenda otišli u Boston. ‘Nameštali smo košarkaške utakmice na Koledžu tih dana’“, rekao je Hil.
„O čemu vi to pričate?!“, pitao ih je Mekdonald, koji je, ispostavilo se, pohađao upravo Boston Koledž.
„Čak sam i neko vreme igrao košarku na njemu, ali mi nije poznato da je postojalo bilo kakvo nameštanje utakmica u sezoni 1978/1979. Mislio sam da me zavitlava, i kada sam ga pitao za konkretne aktere nameštanja, nije mogao da se seti imena nijednog igrača. Kod kuće sam imao godišnji album sa slikama i statističkim podacima igrača iz te godine, i kada sam mu ga pokazao odmah je sve prepoznao. Kada smo ga zatim pitali sa kim je organizovao nameštanja, odgovorio je ‘sa Džimijem Burkom’. Bili smo zaprepašćeni. Konačno smo imali nešto sa čim bi smo mogli da optužimo Burka.“

FBI se odmah bacio na ponovno preslušavanje telefonskih razgovora prikupljanih tokom istrage u slučaju „Lufthanza“. Odjednom su se pojavili razgovori iz Pitsburga, Bostona i Njujorka. Svi su bili upućeni ka Džimiju, i svi očigledno povezani sa nameštanjem na Boston Koledžu. Kada je Henri Hil jednom počeo da govori, progovorio je o svemu.   

AFTERSHAVE

U narednim mesecima agenti su istovremeno posetili domove Džima Svinija, Rik Kuna i Ernija Koba. Sva trojica priznala su učešće u nameštanjima. Erni Kob bio je na korak do potpisivanja ugovora sa Nju Džerzi Netsima, ali kada su ovi saznali za posetu FBI, automatski su ga otpustili iz njihovog kampa. Na pregledanim snimcima utakmica koje su bile označene kao nameštene niko nije primetio ništa čudno ili neregularno. Priča je postala medijska senzacija i nacionalni skandal ogromnih razmera, a u početnim novinskim izveštajima greškom je kao jednog od glavnih aktera objavljeno ime i slika Majkla Bouvija, što mu je u to vreme prilično narušilo reputaciju. Sports Ilustrejted platio je Henriju Hilu 10.000 dolara za ekskluzivnu priču i naslovnicu koja je glasila: „Ja sam čovek koji je nameštao utakmice na Boston Koledžu“.

Prilikom ispovesti, Hil se posebno dotakao Džima Svinija i njegove ne tako nevine uloge u celoj priči. Reputacija tada aktuelnog tima Boston Koledža koji naravno nije imao nikakve veze sa skandalom, bila je takođe narušena. Na gostovanjima publika bi igrače gađala žiletima, puštala im muziku iz reklame za Gillette, ili pravila brade od pene za brijanje, aludirajući tako na termin pointshaving. FBI je završio istragu i optužnice su podignute. Optuženi su Džejms Burk, braća Roko i Antoni Perla, Pol Mejzi i Ričard Kun. Džim Svini branio se činjenicom da je bio zastrašen i protiv njega nije podignuta optužnica. FBI je kasnije ispričao da su Svinija iskoristili zbog krucijalnih dokaza koje im je dao za Kuna. A Kuna kako bi došli do Džimija Burka koji je zapravo bio glavna meta čitave istrage. Tužilaštvo je imalo čvrste dokaze u vidu priznanja koje je Kun dao FBI. Uključivali su priznanice o isplatama, hotelske račune i telefonske razgovore vođene sa braćom Perl, Mejzijem i Hilom. U suštini, nisu ni morali da dokazuju da su utakmice bile nameštene, imali su čvrste dokaze o postojanju zavere za nameštanje bar šest utakmica. Erni Kob je kao i Svini oslobođen svih optužbi. Džimi Burk je samom svojom pojavom u sudnici na smrt preplašio članove porote, i ne samo njih. Henri Hil bio je prestravljen dok je svedočio protiv svog nekadašnjeg prijatelja. Po rečima Tužilaštva:
„Bio je užasan kao svedok. Pričao je nepovezano i ono što je trebalo, i ono što nije. Kada smo ga pitali za neki automobil vezan za slučaj nameštanja na Koledžu, pominjao je leševe prevožene u gepeku nekog potpuno drugog vozila. Džimiju Burku Hil je praktično iskopao grob.“

Džim Svini je tokom svedočenja ostao pri svojoj priči:
„U jednom trenutku pogledao sam Kuna koji je sebi nešto mrmljao u bradu. Pomislio sam ‘uvalio si nas u nešto što je veće i od tebe i od mene. Ja to nisam tražio.“

Presuda je glasila - Toni Perla deset godina zatvora, Roko Perla četiri, Pol Mejzi deset godina, Džimi Burk dvadeset godina. Onda je u sudnici nastao tajac. Rik Kun osuđen je na deset godina zatvora. Najstroža kazna ikada izrečena za ovakvu vrstu prekršaja. Dok je Burk služio kaznu za nameštanje Henri Hil ga je u nastavku svedočenja optužio za jedno ubistvo i produžio mu kaznu na doživotnu robiju. U vreme kada je sniman film Goodfellas pojavile su se glasine da je Džimi Burk oduševljen izborom ovog glumca lično pozvao Roberta de Nira i dao mu nekoliko saveta za ulogu. Ispostavilo se da je priča bila netačna. Istina je da je na setu bilo ljudi koji su poznavali prave aktere događaja, poput Henrija Hila koji je posle filma izjavio da ga je Rej Liota „skinuo u originalu“, kao i da je Džo Peši predstavio lik Tomija de Simonea sa 95 odsto tačnosti. Džimi Burk preminuo je 1996. u 65 godini života u zatvoru od posledica stomačnog raka. Nikada nije utvrđen tačan broj ubistava za koje je bio odgovoran. U jednom od intervjua Hil je izjavio: „Šezdeset do sedamdeset ubistava za koje ja znam, a sigurno ih je bilo više…“

Hil je svojim svedočenjem oterao na robiju i Pola Varia gde je ovaj služio kaznu zbog reketiranja od dvanaest godina, ali nije doživeo njeno odsluženje. Preminuo je u 73 godini zbog respiratornih problema 1988.

Po završetku suđenja Henri Hil je skoro čitav život proveo skrivajući se od mafije. Procenjuje se da je zahvaljujući njegovim svedočenjima podignuto pedeset optužnica. Kao zaštićeni svedok često je menjao prebivališta, živeo je u Nebrasci, Vašingtonu, Sijetlu…U međuvremenu, Burk je iz zatvora nudio milionsku nagradu za njegovo ubistvo, i nekoliko puta bio je blizu ostvarenju tog cilja (jednom prilikom FBI je uspeo da premesti Hila u roku od 24 časa posle dobijene informacije da mu je mafija ušla u trag).

Hil je zbog narkotika ponovo uhapšen 1987, a zbog brojnih prekršaja koje je počinio u vreme dok je bio zaštićeni svedok, početkom devedesetih izbačen je iz programa zaštite. Jedan od uzroka je i navodno Henrijevo otkrivanje pravog identiteta nakon velikog uspeha filma Goodfellas. Postao je nešto kao mafijaški celebrity često gostujući u raznim televizijskim emisijama. Henri Hil preminuo je 2012. od srčanog udara. Imao je 69 godina. Šta se dogodilo sa novcem od pljačke aerodroma zauvek će ostati enigma. Vinsent Asaro, 78-godišnji visokorangirani član mafijaške familije Bonano, uhapšen je početkom 2014. u vezi sa slučajem „Lufthanza“. Po svemu sudeći on će biti prvi i poslednji pripadnik mafije koji je osumnjičen za ovu pljačku. Jedini osuđeni u čitavom slučaju bio je radnik aerodroma koji je mafiji dao insajderske informacije. Vinsent Asaro izneo je svoje viđenje o tome šta se dogodilo sa novcem:
„Nikada nismo dobili novac koji je trebalo, sve nas je izj… taj j… Džimi Burk, sve je zadržao za sebe…“

Džim Svini danas se uspešno bavi programiranjem. Erni Kob je 17 godina igrao košarku u Izraelu, i trenutno je košarkaški trener u Arizoni. Rik Kun oslobođen je posle odležane dve i po godine zatvora. Živi u Pensilvaniji i samo jednom prilikom pričao je javno o skandalu. Kao predavač na jednom američkom Univerzitetu. Tada je i pomenuo da je od nameštanja ukupno zaradio 10.000 dolara. Nikada nije ustanovljeno koliko novca su zaista zaradili svi akteri nameštanja. Šema se sigurno isplatila u četiri meča, a propala u bar tri. Pretpostavlja se da je mafija odustala od daljih nameštanja posle velikih gubitaka u meču sa ekipom Holly Cross. Ispada da su igrači ipak prevarili mafijaše. Košarka ih je na kraju koštala glave.