Nekada je bio rame uz rame sa Stefom Karijem, a sada sa 31 godinom ne može da nađe klub

Početak NBA sezone se opasno približava, a sve je manje ozbiljnih igrača na tržištu. Jedan od poslednjih koji nije imao ugovor za sledeću sezonu, Aleks Len, dogovorio je sve s Finiksom pa je pijaca spala na samo nekoliko imena. Najveće među njima je verovatno ono Monte Elisa.

Elis je prošlu sezonu završio u Indijani, a Pejsersi su odlučili da ga otpuste iako je imao ugovor za sezonu koja je pred nama. Ipak, Indijana je u procesu rekonstrukcije ekipe pa je odlučila da joj se Elis, koji je prošle sezone imao prosek od 8,5 poena što je najmanje nakon ruki sezone, ne uklapa u planove. Zato je odlučila da iskoristi opciju, pa će njegovih 11.200.000 miliona dolara provući kroz salari-kep u sledećih pet sezona.

Takva situacija izgledala je dobro za Elisa. Još uvek dovoljno mlad, ima 31 godinu, još  može da pogađa u seriji kada ga krene, a finansijski osiguran za sledeću sezonu. Tokom leta su se pominjali pojedini klubovi koji su zainteresovani za njega, pre svih Finiks Suns i Njujork Niks, ali od svega nije bilo ništa.

“Razgovarao sam sa Elisom. Oseća se dobro, ali još nije siguran koji će mu biti sledeći potez“, objavio je pre nekoliko dana Skot Agnes, novinar američkog Vigilant Sportsa.

Očigledno je da Elis razmišlja o onoj izglednoj opciji – odlasku u Kinu, ali je isto tako jasno da mu se ne igra trećerazredna košarka. Koliko god Kinezi ulagali u košarku, daleko su od visokog nivoa, a Elis je ipak igrač koji iza sebe ima prilično dobru karijeru.

U NBA ligu je došao 2005. Na draftu su ga kao 40. pika izabrala Golden Stejt Voriorsi, a nakon adaptacije i prve sezone (6,8 poena po utakmici), već u drugoj je postao jedan od glavnih igrača u ekipi. Prosek mu je bio 16,5 poena i 4,1 asistencije, u trećoj sezoni je išao preko 20 poena, a u sezoni 2009/10 je briljirao sa 25,5 poena po utakmici. Tada je u ekipi bio i ruki Stef Kari pa se može reći da su Elis i Kari bili prva Spleš braća.

Ipak, njih dvojica ipak nisu tako dobro funkcionisali kao kasnije Kari i Klej Tompson, a iako je Elis bio sjajan i u sledećoj sezoni, odnosno početkom 2011/12, Voriorsi su ga poslali u Milvoki u zamenu za Endrua Boguta, a to je bio i početak stvaranja ove super ekipe Golden Stejta.

To je bio početak Elisovih lutanja. Nije bio on loš u Milvokiju, kao ni kasnije u Dalasu i prvu sezonu u Indijani, ali je ipak reč o jednodimenzionalnom igraču koji praktično ne igra odbranu, a u napadu nije koristan u igri bez lopte, nije dalekometni strelac (tek je jedne sezone imao više od 1,2 trojke po utakmici), a padom njegovih fizikalija pala je i mogućnost njegove opasnosti na ulazima u reket. Na sve su se nadovezale i sitne povrede, odnosno manji problemi sa dopingom i Elis je sada tu gde jeste – trenira u Indijani, gleda kako se NBA ekipe spremaju za sezonu i razmišlja da li mu se isplati da ode u Kinu.

(FOTO: Action Images)