Navijači s razlogom traže odgovore, a nemaju od koga da ih čuju

Teško je poverovati da je iko ko ozbiljno prati Crvenu zvezdu došao da uživa u ovakvom porazu. Ljudi su došli po odgovore. Po pokušaj objašnjenja kako je ekipa sa tolikim kvalitetom, iskustvom i ambicijama izgubila četiri derbija zaredom u ključnom periodu sezone i ostala bez finala ABA lige gotovo bez ozbiljnog otpora.

Problem nije samo to što Saša Obradović nije želeo da odgovara na pitanja. I mnogo je dublji od jedne konferencije za medije. Jer konferencija posle utakmice nije događaj koji trener mora formalno da odradi, već praktično jedini trenutak u kojem javnost može da dobije makar mali uvid u ono što se dešavalo iza zatvorenih vrata svlačionice, pa i da se dobije jasnija slika svega što se dogodilo na utakmici. Trener ne mora da odgovori na sve. Ima pravo da neka pitanja ostavi za drugo mesto i vreme. Može da bude kratak, ljut ili emotivan. Niko mu to ne bi zamerio posle ovakvog poraza. Ali morao je da ostane.

To nije njegova obaveza prema novinarima - koji su tu da budu spona između kluba i javnosti - već prema navijačima koji preko tih pitanja pokušavaju da razumeju zašto im se sezona raspala pred očima. Niko nema nameru da ospori da je Saši Obradoviću teško. Možda i teže nego mnogima drugima. On duboko oseća ovaj klub i zna koliko ovakvi porazi bole Zvezdinu publiku. Ali upravo se u takvim trenucima pokazuje veličina funkcije koju nosite. I veličina kluba koji predstavljate.

Zato dodatno zabrinjava ono što se moglo čuti u studiju TV Arena Sport, da li je Obradović možda po nečijim instrukcijama, iz kluba ili od savetnika, odlučio da ne govori ništa. Ako u tome ima i trunku istine, onda problem postaje mnogo ozbiljniji od izgubljenog polufinala... Onda govorimo o klubu koji je odlučio da se zatvori pred javnošću baš onda kada bi trebalo da pokaže najviše odgovornosti. Veliki klubovi to ne rade.

Postoji još jedna stvar koja ne sme da prođe bez komentara. Kada je Crvena zvezda pobeđivala, kada su se nizale velike evroligaške večeri i kada se pričalo o Fajnal foru, mediji nisu bili problem. Tada su konferencije trajale dugo, govorilo se o ambicijama, planovima i velikim snovima. Tada su novinari, izgleda, bili poželjni sagovornici. Ne samo za Sašu Obradovića, već i za rukovodioce Crvene zvezde. Bez obzira na to šta je sa tribina bilo upućeno njemu i kompletnoj upravi.

Sada, u jeku neuspeha, stvara se slika da su novinari neprijatelji. Da neko "uživa" u Zvezdinom porazu. I pitanja su odjednom problem. To je dvostruki aršin koji ne priliči ni Saši Obradoviću, ni Crvenoj zvezdi kao instituciji koja je deo evropske košarkaške elite. Tako se ne ponaša elita.

Sport ne funkcioniše tako da se o pobedama govori na sva zvona, a porazi kriju iza zatvorenih vrata. Ako si spreman da koristiš pažnju javnosti kada ide dobro, onda moraš da prihvatiš i odgovornost kada ne ide. To su nepisana pravila posla.

Baš u takvim momentima pravi se razlika između velikih klubova i onih koji samo žele da izgledaju kao veliki.

A Crvena zvezda je ovih dana ostavila utisak kluba koji nema odgovor čak ni za one koji je najviše vole.