Najčuveniji brbljivci NBA lige (VIDEO)

Nepisano pravilo je da su oni koji su vešti s loptom, podjednako vešti i na jeziku, a ponekad težina izgovorene reči može da ima ozbiljnije posledice od gubitka koncentracije ili povređene sujete. A kada bi stvari izmakle kontroli verbalni obračun prerastao bi u fizički. Ovo su najtalentovaniji predstavnici ove posebne discipline

ŠAKIL O'NIL

Šek je možda zaslužio da bude i na boljoj poziciji na ovoj listi, ali njegove verbalne provokacije su, za razliku od većine, više šaljivog karaktera. Šek je poznat kao veliki zafrkant i praktično je započeo trend ismevanja igrača, preciznije njihovih greški, ali uglavnom na duhovit način. Poznata su njegova dugogodišnja „prozivanja“ saigrača pogotovo Kobija Brajanta za kojeg je tvrdio „da nikada ne bi osvojio titulu bez njega“. Kobiju je takođe posvetio jednu pesmu, doduše s malo pogrdnim tekstom koju je odrepovao u jednom njujorškom noćnom klubu. Krisa Boša iz Majamija nazvao je „Ru Pol u gigantskom izdanju“ (Ru Pol je inače poznati američki tranvestit), Sakramento Kingse je u intervjuima nazivao Sakramento „Kvinsi“ (kraljice umesto kraljevi), a Vladu Divca prozivao je zbog odglumljenih padova na parketu. Lista je beskonačna, a većina navedenih igrača nije reagovala negativno. Šek jednostavno nikada nije mogao da drži jezik za zubima. 

ČARLS BARKLI

Jedan od rodonačelnika ove „discipline“. Mnogo pre nego što je počeo da „laje“ na komentatorskoj poziciji TNT televizije, ser Čarls se usavršio upravo na parketu. Prozivao je igrače, publiku, ali i sudije: „postigao sam 20.000 koševa iz ovakve pozicije, i ti ćeš da mi kažeš da je ovo faul“, rekao je jednom deliocu pravde. Antologijska prepucavanja imao je sa Majkl Džordanom, Latrelom Sprivelom i mnogim manje ili više poznatim NBA igračima. Koliko je Barkli bio, (a i još uvek je), bez dlake na jeziku, možda najbolje govori njegovo viđenje tadašnjeg direktora Čikago Bulsa Džerija Krausa koji je uprkos seriji očajnih sezona Bulsa ostajao na toj poziciji. „Kraus verovatno poseduje fotografije na kojima se vidi kako žena njegovog šefa ima seksualne odnose s majmunom“.

RAŠID VALAS

Rašid nije poznat samo po svojim izvanrednim kvalitetima kao odbrambeni igrač, već i po svojoj eksplozivnoj naravi. Navijači uživaju u njegovim „mudrostima na parketu“, a obraća se svima redom; igračima, publici, zvaničnicima... Nebitno. Osvajač šampionskog prstena s Detroit Pistonsima iz 2004, izjavio je da postoji jedno pravilo kojeg se pridržava - na terenu nikada nikome ne pominje članove porodice. Valasu se pripisuje i da je tvorac krilatice „lopta nikad ne laže“. Jednom prilikom dosuđen mu je faul nad Ostinom Riversom koji je potom stao na liniju za izvođenje slobodnih bacanja. Valas je smatrao da nije kriv za prekršaj, a kada je Rivers promašio Valas je glasno izgovorio ovaj biser.  

ALEN AJVERSON

Ajverson je jedan od najvoljenijih igrača svoje ere, a svakako i jedan od najboljih, bez obzira na činjenicu da nikada nije osvojio titulu. Ajverson je imao običaj da se raspravlja i sa predstavnicima medija što niko nije radio. Smatrao je da oni nisu pozvani da komentarišu njegovu igru jer nisu dovoljno stručni i ne znaju o čemu govore. Na terenu najčešće se u provokacijama nadmetao s Kobijem Brajantom, njihovo rivalstvo u ovoj kategoriji bilo je nadaleko čuveno. Još od vremena kada je bio ruki, Ajversonov pomalo nadmen stav na terenu iritirao je mnoge igrače, a možda i najviše Majkl Džordana. Možda i zbog toga što mu je Ajverson na početku svoje karijere ubacio 54 poena. Naravno, Džordan mu nije ostao dužan, kasnije se osvetio ubacivši mu 58. Koliko je umeo da iznervira velikog Em Džeja najbolje ilustruje sledeća anegdota. Tokom jednog meča Džordan je povukao Ajversona pored aut-linije kako bi mu očitao lekciju iz finog ponašanja. Ajverson mu je samo odgovorio da nije dužan da uvažava bilo koga, pa ni njega.

KOBI BRAJANT

Kobi je poznat po tome da nema dlake na jeziku i da praktično uvek govori ono što misli. Njegov neverovatan talenat podudara se s talentom da protivniku u pravom trenutku kaže „pravu“ stvar. „Crna mamba“ je neretko umeo da razmenjuje „otrovne“ prozivke i sa saigračima poput Šejkila ili Gasola, i tada ne bi propuštao priliku da ih u svakom trenutku podseti da je bolji od njih: „Postižem 45 koševa po meču, šta treba da uradim, da dodam loptu Krisu Mimu ili Kvejm Braunu“, pravdao se jednom prilikom. Ali izvan terena, za razliku od recimo Gerija Pejtona, njegovo brbljanje automatski bi se isključivalo. 

KEVIN GARNET

Garnet je stekao reputaciju igrača koji jednostavno ne poznaje granice kada su u pitanju provokacije protivničkih igrača na terenu. Mnogi ga zbog toga doslovno smatraju idiotom. Verovatno i s punim pravom. Garnet ide toliko daleko da čak ne preza ni od provokacija zasnovanih na rasnoj osnovi. Jedna od njegovih omiljenih „žrtvi“ je Hoze Kalderon, a jednom prilikom Čarlija Vilanueva krilnog centra Pistonsa koji je oboleo od alopecije (kožno oboljenje usled kojeg dolazi do gubitka kose, obrva pa čak i trepavica) nazvao je „kanserašem“. Još jedan u nizu njegovih bisera je sada već čuvena provokacija Karmela Entonija, odnosno opaske na račun njegove žene voditeljke i glumice Lale Vaskez u vreme kada je Entoni imao poteškoća u braku s njom. Garnet je Entoniju poručio da mu „žena ima ukus kolača od meda i trešanja“. Posle utakmice zbog ove Kevinove konstatacije navodno je došlo i do fizičkog obračuna između njih dvojice. U svakom slučaju, svoju reputaciju potvrdio je i prilikom jednog glasanja za najvećeg NBA brbljivca. Garnet je zauzeo ubedljivu poziciju broj jedan.

REDŽI MILER

S izraženim talentom da se protivniku „podvuče pod kožu“ konstantnim i iritantnim zvocanjem, posebnu inspiraciju imao bi kada su njegovi Pejsersi igrali protiv Njujork Niksa, što je naročito došlo do izražaja u plej-of seriji 1994. Osoba kojoj se Redži konstantno obraćao tokom ovih mečeva bio je čuveni reditelj i producent Spajk Li, inače poznat kao veliki navijač Niksa. Posle jedne u nizu trojki koje je postigao, i po kojima je bio čuven, Redži se okrenuo ka Liju koji je sedeo u prvim redovima i simulirajući znak davljenja na sopstvenom vratu, pokazao mu šta misli o njegovim ljubimcima. Svoj talenat za provociranje protivnika Miler je redovno usavršavao na Kobiju Brajantu, Majkl Džordanu ili Džonu Starksu, a to je radio toliko dobro da ih je često dovodio u situaciju da se fizički obračunavaju s njim. 

GERI PEJTON

Kada je Pejton u pitanju, provociranje je nerazdvojni deo njegove ličnosti. Čuvene izjave i nadimci kojima je „rukavica“ (kako su ga zvali) častio protivnike postali su legendarni. Irvina Medžika Džonsona nazivao je „Tragic Johnson“ (Tragični Džonson), Džejson Kida „Ason Kidd“ (igra reči, bez početnog slova J u njegovom imenu, u prevodu se dobija reč tur, zadnjica). Nekadašnjem centru Nju Džerzija Džejmiju Fiku poručio je da „sledeće godine neće ni igrati u NBA ligi“. Na njegovoj meti često se nalazio i Majkl Džordan, a po izjavama mnogih igrača Pejton nije imao poseban razlog zbog čega je to radio, on je kažu jednostavno bio takav, kako na terenu tako i van njega.

MAJKL DŽORDAN

Njegovo „verbalno umeće“ nije bilo  ništa manje „smrtonosno“ od veštine da savlada i ponizi bilo kog protivnika. Em Džej je prosto uživao u provokacijama na parketu svestan svog dominantnog položaja u ovom sportu. „Dobro došao u NBA“ rekao je centru Denver Nagetsa Dikembeu Mutombou kada ga je ovaj izazvao da izvede slobodno bacanje zatvorenih očiju. Naravno, pogodio ga je. Poput Lerija Birda, i Džordan je često umeo da protivniku najavi svoj sledeći potez, a i tada bi ga retko sprečili da poentira. Kao i mnogi „brbljivci“ s ove liste, ni Džordan nikada nije imao osećaj bilo kakve griže savesti zbog izgovorenih reči, a znao je i te kako da bude brutalan u tim prilikama. Jedna od okrutnijih dogodila se kada je čuveni omaleni bek Šarlota Tajron Magzi Bogs (160 cm), imao priliku da postigne odlučujući pobedonosni šut u plej-of meču između Hornetsa i Bulsa 1995. godine. Majkl ga je namerno pustio da šutira i trenutak pre nego što će Bogs izvesti skok-šut Džordan mu je rekao:„Šutiraj ti j…patuljku“! Bogs je promašio i kasnije izjavio kako mu skok-šut posle toga nikada nije bio isti. Verujemo da nije. 

LERI BIRD

Titulu najvećeg brbljivca u najjačoj košarkaškoj ligi na svetu bez sumnje zaslužuje Leri Bird i moguće je da mu ovu titulu niko dugo neće preuzeti. Verbalni ispadi „Larija legende“ odavno su postali legendarni. Dovoljno je pomenuti samo nekoliko najupečatljivijih i jasno je da mu u ovoj disciplini nema ravnog.

Pred sam početak takmičenja za najboljeg izvođača trojki na Ol-star meču 1986,  Bird je ušao u svlačionicu pogledao konkurente i rekao: „Hoću da znate da ću ja pobediti, samo gledam ko će završiti drugi“. To se i dogodilo, Leri je zaista i pobedio, a pobednik je bio i naredne dve godine. Drugi je bio Krejg Hodžs iz Milvokija, koji zajedno s Birdom deli rekord trostrukog uzastopnog pobednika u izvođenju trojki.  

Pred božićnu utakmicu između Bostona i Indijane, Leri je Čaku Personu, krilu Indijane, saopštio da je spremio za njega jedan božićni poklon. U jednom trenutku Bird je šutirao trojku tačno ispred Persona koji je u tom trenutku sedeo na klupi i pre nego što je lopta i prošla kroz obruč, Bird se okrenuo ka njemu i rekao: „Srećan j…Božić“. Neposredno pre ovog meča Person koji je imao nadimak „Rifleman“ (pucač, strelac) izjavio je; „krenuo sam u lov na ptice“, aludirajući naravno na Birda. Čak Person je takođe bio jedan od igrača koji je imao zavidnu reputaciju među čuvenim NBA „lajavcima“.   

Duel s Ksavijerom Mekdanijelom, bekom Sijetl Supersoniksa poznatom kao odličnom odbrambenom igraču, takođe je bio antologijski. Na susretu Bostona i Sijetla 1986, Bird se obratio Ksavijeru: „Šutiraću tačno odavde“, i pokazao mu tačnu poziciju na terenu sa koje je to nameravao da učini. „Ok, čekaću te…“, odgovorio mu je Mekdanijel. Bird je pogodio s pozicije koju je najavio i to pred sam finiš utakmice. Leri je zatim pogledao u Mekdanijela i rekao: „Nisam nameravao da ostavim dve sekunde“, pokazujući na semafor. Istu stvar napravio je s Horasom Grantom iz Čikago Bulsa, s jednom malom razlikom. Sa iste tačke to veče poentirao je još jedanaest puta uzastopno.

Meč između Bostona i Filadelfije novembra 1984. završio se minut i po pre zvaničnog kraja opštom tučom koju su otpočeli Bird i Doktor Džej. U šutu za dva poena Bird je imao skor 17 od 23, dok je Doktor Džej 13 puta šutirao i pogodio samo tri puta. Tokom čitave utakmice Bird je obaveštavao Doktor Džeja o njihovom zajedničkom učinku, odnosno broju poena koje su postigli. Kasnije je Leri ovo negirao i tvrdio da je to sve vreme radio njegov saigrač Majkl Kar koji je sedeo na klupi i brojao, tačnije dobacivao. Međutim, mnogi svedoče da je upravo Bird dobacio Džeju: „Ovo je 40, Dok“ posle četrdesetog koša koji je postigao od ukupno 42, za razliku od Irvinga koji je na kraju upisao samo šest. Kulminacija je usledila na samom kraju meča posle jednog u nizu koškanja između njih dvojice, da bi se potom odigrala jedna od najvećih tuča u istoriji NBA lige u kojoj je učestvovalo ukupno 15 igrača oba tima. 

(Foto: Action Images)