Levica koja obara (VIDEO)

Krštenje

Bucmastom klincu iz Bruklina košarka je bila jedina fiksacija. Kad nije igrao proučavao bi legendarne  Njujork Nikse Volta Frejzera i Erl Monroa, ali i Lerija Birda, igrača s kojim će ga kasnije najviše porediti. Još kao četrnaestogodišnjak seo bi na metro i odlazio u Harlem ili Bronks kako bi igrao basket s najboljima u Njujorku, većinom igračima afro-američkog porekla. „Ko je ovaj klinac, šta radi ovde?“, jednog dana čuo je Malin njihov razgovor na terenu. Posle izvesnog vremena čuo bi samo: „Gde je onaj klinac, dovedite ga i sledeće nedelje“.

Ruki

Reputaciju vanserijskog igrača koju je već potvrdio na basket terenima Harlema i Bronksa, nastavio je da potvrđuje igrama u srednjoj školi u okviru CYO (Catholic Youth Organization). Istovremeno, pohađao je košarkaški kamp legendarnog trenera Sent Džon Univerziteta Lua Karneseke koji ga je i pozvao u redove ove kultne ustanove locirane u blizini Kvinsa. Premijerni nastup obeležio je postavljanjem školskog rekorda sa 16,6 poena u proseku po utakmici. Nastupajući za „crvene“, u naredne tri godine za redom Malin je osvojio priznanje Najboljeg igrača Istoka, toliko puta bio je uvršten i u Najbolji tim Amerike. Osvajao je i zlato na Olimpijskim igrama 1984 i 1992, a 1985, bio je i dobitnik priznanja Džon Vuden (zvanje koje se dodeljuje najboljem igraču koledža u zemlji). Koledž karijeru Malin je završio sa prosečno ubačenih 19,8 poena, a Sent Džon Univerzitet odveo je u Fajnl For i doneo im titulu po prvi put još od 1951. godine. U istoriju univerziteta ušao je i kao njegov najbolji strelac. Još značajnije priznanje osvojio je i kao trostruki dobitnik Hagerti priznanja koja se dodeljuje najboljem koledž igraču godine iz Njujorkške divizije NCAA lige. Malin ga je osvajao u periodu od 1983. do 1985, a interesantno je da su pored njega ovo priznanje od njegovog ustoličenja 1936 po tri puta osvojila još samo dva igrača: Džim Mekmilijan iz Los Anđeles Lejkersa 1968/1970, i Čarls Dženkins iz Crvene zvezde (2009/2011).

Iskušenje

Decembra 1987. s kutijom u rukama u kojoj su se nalazile samo najpotrebnije lične stvari Kris Malin prijavio se na kliniku za odvikavanje od alkohola. NBA milioner odjednom se našao u skromnoj sobi koja je imala samo krevet, sto, stolicu i toalet. Našao se u društvu heroinskih zavisnika, nepopravljivih alkoholičara, uličnih pijanaca. Ljudima sa ivice. Sve vreme ulazna vrata ove rehabilitacione ustanove namerno su bila otključana. Nekoliko puta Kris je bio u iskušenju da dosegne za kvakom. Božić, Novu godinu…provodili su ovde nazdravljajući jedni drugima uz čašu soka.Težak izbor za ljude kojima je alkohol postao životno opredeljenje. Istovremeno, kod kuće, Njujork Post objavio je šaljivu karikaturu s Malinovim licem na omotu Hajniken flaše.

Sinonim

Alkohol je bio sastavni deo Malinovog odrastanja i okruženja u kojem je živeo. Njegov otac Rod, inspektor na Aerodromu Kenedi, bio je alkoholičar, nekoliko bliskih rođaka takođe, kao i prijatelji. Izgledalo je svi. Tokom zlatnih godina na koledžu od 1981. do 1985, Malin se često mogao videti za šankom nekog Njujorškog bara, ali isto tako nije mu bio problem da pije i solo, kod kuće. Debeljuca sa Sent Džon Univerziteta na kraju koledža našao se u kontradiktornoj poziciji. Izlazio je s njega kao igrač s neverovatnim nizom priznanja, ali i glasinama da je ljubitelj „dobre čašice“, što nije promaklo onima koji bi prirodno trebalo da budu najzainteresovaniji za njega - Njujork Niksima. Za njih, on je predstavljao problem u najavi i podsećanje na loše iskustvo koje su već imali s s poročnim igračima poput Majkl Rej Ričardsona.

Mister Basketball

Na NBA draft 1985, stigao je s nadimkom New York State Mister Basketball, i kao sedmi pik prve runde drafta uzimaju ga Golden Stejt Voriorsi. Malin ubrzo dokazuje da ovaj nadimak nije slučajnost, a poređenja sa Leri Birdom (tada na vrhuncu karijere) bila su neizbežna. Obojici košarkaša nedostajala je brzina i skok, ali su to nadoknađivali vanserijskim asistencijama, sjajnim šutevima spolja i majstorstvom u duelima „jedan na jedan“. Malin je izabrao dres s brojem 17 u čast Džona Havličeka, i ruki sezonu završio s prosekom od 14 poena po utakmici i procentom uspešnosti izvođenja slobodnih bacanja od čak 89,6 procenata, što je bio drugi najbolji rezultat koji je jedan ruki ikad napravio u ovoj ligi.

Apatija

Uprkos njegovim sjajnim igrama Voriorsi su bili loši. U njegovoj premijernoj sezoni izgubili su 52 utakmice. Stvari su donekle krenule nabolje kada ih je sezone 1986/1987. preuzeo Džordž Karl. Stigli su do druge runde plej-ofa gde su poraženi od Los Anđeles Lejkersa. Problem je pre svega bio u lošoj atmosferi među saigračima. Godinama kasnije Malin će izjaviti kako su ga neki od saigrača praktično bojkotovali izbegavajući da mu dodaju loptu. Pored svega bio je i sam u Ouklendu, skoro 5.000 kilometara daleko od svoje familije, dugogodišnje devojke, omiljenog trenera i s novim disfunkcionalnim timom. Počeo je da pije, ponovo, malo više i malo češće nego ranije, ali svakako s manje razloga da prestane.

Lečenje

U Malinovoj trećoj NBA sezoni Voriorse preuzima Don Nelson i prebacuje ga s pozicije beka šutera na poziciju niskog krila. Početkom decembra 1987, levoruki klinac koji je problem s težinom rešio provodivši sate i sate u teretani (zbog čega je dobio nadimak gym rat, pacov iz teretane u bukvalnom prevodu) ali i košarkaškoj sali uvežbavajući skok-šut do besvesti, odjednom je počeo da propušta treninge. Sve dok Nelsonu jednostavno nije prekipelo. Pred utakmicu sa Atlantom Kris je suspendovan jer se prethodnog dana nije pojavio na treningu. Malin je nazvao Nelsona i rekao da će zakasniti na trening, a malo kasnije i da ipak neće doći zbog „privatnih razloga“. Posle isteka suspenzije izgledalo je da se bludni sin „otreznio“, ali je onda Nelson dobio informaciju da je njegov igrač viđen kako se ponovo opija posle jedne utakmice. Ovog puta trener mu je naredio da pozove svoje roditelje i zatraži njihovu saglasnost za lečenje i slanje na kliniku za odvikavanje od alkohola.

Izlaz

Saopštavanje ocu (nekada takođe lečenom alkoholičaru) s kakvim problemom se suočava, u tom trenutku je za 25-godišnjeg Malina bio najtraumatičniji događaj u životu. „Mislio sam da će ga to ubiti“, pričao je Malin kasnije. Rod Malin samo je rekao sinu da posluša svog trenera kao što je to uvek i radio. Okružen „probranim društvom“ na klinici u Inglvudu, Kris je došao do otrežnjavajućeg zaključka: „Njihove priče su potpuno iste kao moje, samo što ja još uvek nisam stigao do njihovog stadijuma“. Problem s alkoholom počeo je da posmatra kao na neku vrstu zaraze, alergije, koja se jedino leči izbegavanjem njenog uzročnika.

Novi početak

Malin je kliniku napustio posle 48 dana i vratio se kao potpuno promenjen čovek. Propustio je 22 utakmice, a tu sezonu je završio s prosekom od 20,2 poena, 4,8 asistencija i 3,4 skoka, a to je tek bio početak. Jedan prijatelj ispričao je da je odmah po njegovom izlasku s klinike otišao s njim na teren kako bi ovaj vežbao slobodna bacanja. „Nije pipnuo loptu više od mesec dana i opet je s linije ubacio 91 put za redom“! U svojoj prvoj sezoni bez alkohola 1988/1989, postizao je 26,5 poena, uz 5,9 skokova i 5,1 asistenciju. Malin je postao treći igrač u istoriji Voriorsa koji je pored Vilta Čembrlena i Rika Berija postigao 2.000 poena, 400 skokova, i 400 asistencija u jednoj sezoni. Kris i sjajni Mič Ričmond postali su najefikasniji duo NBA lige sa zajedničkim prosekom od 48,6 poena po utakmici. Zaustavljeni su u polufinalu Zapadne konferencije od strane Finiksa, ali Malin nije bio krivac. Postizao je 29,4 poena u osam utakmica po završetku regularne sezone. Zlatna era Golden Stejt Voriorsa usledila je 1990/1991. Tim Hardvej, Mič Ričmond i Kris Malin postali su poznati kao Run TMC (kovanica nastala po uzoru na čuveni američki rep dvojac Run DMC). Predvođeni Donom Nelsonom postali su najubojitiji trio NBA lige, koji je ipak još jednom zaustavljen u plej-ofu od neprikosnovenih Lejkersa. Malin je nastavio u nepromenjenom ritmu. U sezoni 1991/1992 izabran je za najbolji prvi tim NBA lige, u Ol-star selekciju četvrti put za redom, i što je još važnije postao je deo čuvenog „Drim tima“, najboljeg tima ikad sastavljenog u kolektivnom sportu. Na Olimpijskim igrama 1992. u Barseloni, Malin je za američku reprezentaciju dva puta započeo kao član prve postavke i postizao prosečno 12,9 poena. Naredne sezone sada već u tridesetim godinama desetkovan je povredama. Odlaskom Nelsona više nije predstavljao prvu zvezdu tima, a umesto njega to je na kratko postao Kris Veber, a zatim i Latril Sprivel. Konačno je trejdovan u Indijana Pejserse 1997. koje je tada predvodio njegov najveći igrački uzor Leri Bird. Ali vremešni Malin više nije bio onaj stari. Posle tri godine provedene u Indijani (više na klupi nego na parketu), karijeru definitivno okončava u Golden Stejt Voriorsima 2001. Šon Malin, njegov osmogodišnji sin, pitao je oca zbog čega će biti jedini od svih očeva koji će propustiti njegovu školsku priredbu. „Znaš da to veče imam utakmicu“, odgovorio mu je Kris. „Ali tata, ti uopšte i ne igraš“! uzvratio je junior. Malin u tom trenutku nije znao šta ga je više bolelo, činjenica da je razočarao sina jer neće moći da prisustvuje predstavi, ili činjenica da njegov sin nikada neće biti u prilici da uživo vidi očev savršeni skok-šut.  

Trostruki član Nejsmit Memorijal Kuće slavnih (kao deo Drim tima, Koledža, i individualno) dane u košarkaškoj penziji provodi kao savetnik u Sakramento Kingsima, i komentator ESPN-a. Srećom, Šon njegova dva brata i sestra mogu da budu ponosni na oca koji je dokazao da je ipak bio ratnik zlata vredan.

FOTO (Action Images)