Kriminalac u reketu

Dvostruka igra

Igrač ovakvog formata sigurno bi se češće spominjao u istoriji NCAA i NBA lige da je bio samo običan košarkaš. Naprotiv, ispostaviće se da je košarka Džeku Molinasu bila sporedna profesija. Čak i tako visok NBA ugovor bio je sitnica u poređenju sa visinom prihoda koje je stekao baveći se jednom sasvim drugačijom igrom čije samo ime sve govori. Termin „point shaving“odnosi se na nameštanje rezultata ili preciznije koš-razlike u dogovoru sa bukmejkerima. Molinas je na ovaj način stekao bogatstvo igrajući na Kolumbija univerzitetu. Procenjuje se da je u tom periodu na opkladama zaradio blizu 200.000 dolara. Veze sa podzemljem Molinas je uspostavio još kao tinejdžer dok je živeo u Bronksu u jevrejskoj porodici srednje klase. Istovremeno je 1944. počeo ozbiljno da se bavi i košarkom i klađenjem. Spojio je ove dve pasije i usput lepo profitirao. Džek se hvalio da je prva utakmica koju je „prodao“ bila srednjoškolsko finale. Za njega igranje u nameštenoj utakmici bilo je neuporedivo uzbudljivije od bilo kakvog regularnog meča. Očekivani rezultat, njegova promena, ali pre svega motiv i mogućnost da utiče na njega, bili su preveliki izazov za krilo visoko 198 centimetara s navodnim koeficijentom inteligencije koji je iznosio 175. Sa ovakvim referencama mogao je praktično da bira koledž koji će upisati. Izabrao je Kolumbiju kako bi bio bliže porodici i što je još važnije bliže „probranom društvu“. Kao ruki, Univerzitetu Kolumbija obezbedio je 22 pobede bez poraza i doveo ih do trećeg mesta u državi, a na svojoj završnoj godini dobio je „All American“ priznanje, kao i nagradu za najboljeg igrača Države Njujork. Mnogi NBA timovi bili su zainteresovani za ovog igrača koji je postizao 17,2 koša prosečno po meču. Njujork Niksi, Ročester Rojalsi, Boston Seltiksi (Red Auerbah je žestoko lobirao za njegovo dovođenje) međutim, aprila 1953. draftovali su ga Fort Vejn Pistonsi (kasnije Detroit Pistonsi). Pregovori oko visine njegove plate bili su prilično komplikovani, ali je na kraju Molinas uspeo da se izbori za ugovor od 10.000 dolara (više od bilo kog rukija u to vreme). Džek je praktično ucenio vlasnika Pistonsa ovim iznosom zapretivši da će se u suprotnom povući iz košarke i posvetiti školi. U januaru 1954. izabran je za jednog od učesnika Ol-star meča u timu Zapada.  

„Četiri“ sekunde u reketu

U početku Džek nije želeo da učestvuje u nameštanju kako ne bi ugrozio karijeru na koledžu, pa je tako 1951. odbio primamljivu ponudu - pozamašnu svotu novca ukoliko bi obezbedio eliminaciju Kolumbije iz prve runde NCAA turnira. A onda je jedna detinjasta šala u kojoj je učestvovao sa drugom sve preokrenula. Bacanje balona napunjenih vodom sa prozora, ali i predmeta od stakla, kao i razbijanje jednog prozora, izazvalo je reakciju škole i kaznu - šestomesečnu suspenziju. Razočaran visinom kazne, Molinas je rešio da se osveti školi koja ga je kako je smatrao izneverila. U prvom u nizu nameštenih mečeva Džek je postigao čak 39 poena, ipak, 10.000 dolara koje je primio bili su garancija da će njegov tim izgubiti tu utakmicu, što se na kraju i dogodilo. Molinas je bio toliko dobar igrač da je često bilo skoro nemoguće primetiti da je rezultat utakmice namešten.Veštinu „štelovanja“ rezultata vremenom je doveo do savršenstva; namerno bi promašio koš, delio bi neprecizne pasove ili bi se namerno zadržavao duže u reketu kako bi mu svirali „tri sekunde“. U utakmici protiv Jejla koja je trebala da se završi pobedom Kolumbije, ali ne većom od devet poena razlike, Molinas je uspeo da donese timu pobedu i svede je na sedam. Usput je i izjednačio rekord od najviše ostvarenih skokova na jednoj utakmici. Naravno, trebalo je i izgubiti, ali to ponekad nije bilo tako jednostavno.

Utakmica protiv Pen univerziteta 1953. bila je ilustrativan primer. Molinas je na njoj čuvao svog starog rivala Ernija Beka. Problem je nastao u samoj završnici meča i rezultatu koji nije bio „zadovoljavajući“. Lopta nikako nije mogla da dođe do Ernija i njegovog „spasonosnog“ šuta. Ovako je tu situaciju opisao sam Džek: „Gubili smo sa pet, a trebalo je da izgubimo sa minimum šest poena razlike, u suprotnom izgubio bih trideset hiljada dolara i evo šta sam uradio. Nastala je gužva ispod našeg koša, pa sam inscenirao fintu sa loptom iza leđa kao da želim da se što pre izvučem iz te situacije. U trenutku kada mi je bila iza leđa ugurao sam je u ruke jednom momku iz Pena, preciznije u stomak. Stajao je tako sa loptom u rukama ispod našeg koša potpuno zbunjen novonastalom situacijom. Gledao me je u čudu i u jednom trenutku hteo sam da mu kažem: ’Idiote, evo ti lopta, šta čekaš šutiraj već jednom. Konačno je shvatio, okrenuo se i položio loptu u koš. Malo surovo s moje strane priznajem, ali na kraju isplativo’.“

Greška u koracima

Skauti su Molinasa zapazili dok je igrao za tim sastavljen od najboljih igrača koledža. Na njihovim turnejama širom zemlje u više navrata igrali su protiv legendarnih Harlem Globtrotersa. U ovim duelima Džek je briljirao i potvrdio status „vruće robe“. Njegov zaštitni znak između ostalog bio je fantastičan horog šut, ali u NBA ligi imao je prilike da ga demonstrira samo jednu sezonu. Poslednju utakmicu u dresu Fort Vejn Pistonsa odigrao je 7. januara 1954, a događaj posle kojeg su stvari bile više nego jasne zvaničnicima lige odigrao se u meču sa Boston Seltiksima. Molinas je minut pred kraj utakmice potpuno nerezonski i sa očiglednom namerom napravio dva gruba faula nad Bobom Kouzijem. Tadašnji komesar NBA lige Moris Podolof  nedugo zatim izdao je saopštenje u kome se navodi da se Molinas kladio na ukupno deset utakmica, pogodio šest, i zaradio ukupno 400.000 dolara. Usledila je automatska suspenzija, a njegovo mesto u Ol star timu te godine zauzeo je njegov saigrač iz Pistonsa Endi Filip, za koga će se kasnije takođe ispostaviti da je učestvovao u nameštanju utakmica. Molinas je priznao svoju krivicu i izričito tvrdio da se kladio isključivo na pobede Pistonsa, a nikako na njihov poraz. „Mislio sam da je dozvoljeno kladiti se na pobedu sopstvenog tima“, pravdao se. Ukupno je u NBA ligi odigrao 29 utakmica i prosečno beležio 12,1 poen, 7,2 skoka i 1,6 asistenciju po utakmici.

Izbačen iz NBA lige bez mogućnosti povratka, Džek se okrenuo edukaciji. Završio je Pravni fakultet paralelno igrajući košarku u nekadašnjoj CBA ligi (par meseci starijom od NBA) pokušavajući da na ovaj način povrati uništenu reputaciju. Potajno je ipak nastavio sa nameštanjem utakmica na koledžu i to u mnogo većoj meri nego ranije. Počevši od 1957. Molinas je posećivao studentske kampuse podmićujući mlade košarkaše novcem i prostitutkama. Procenjuje se da je između 1957. i 1961. na ovaj način svoje „saradnike“ delegirao sa skoro trideset univerziteta. Na vrhuncu operacije nameštanja njegova „organizacija“ sastavljena od lokalnih kriminalaca i bivših profesionalnih košarkaša, pomagala mu je u regrutovanju sportista koji nisu bili imuni na ilegalnu zaradu. Sistem je bio toliko dobro uhodan da je ekipa neretko imala prihode od čak 50.000 dolara nedeljno. Međutim, i apetiti su porasli, pa je tako družina proširila biznis nameštajući bokserske mečeve i konjske trke. Molinas je uspostavio kontakte sa mutnim tipovima iz podzemlja poput Tomija Rajana, mafijaša čiji je brat bio caporegime njujorške porodice Đenoveze koja je Mariju Puzu bila inspiracija za čuvenu filmsku porodicu Korleone. 

Šesta lična

Frenk Hogan bio je državni tužilac njujorškog okruga koji je bio poznat po raskrinkavanju CCNY (Koledž tima Njujorka) koji je 1951. nameštanjem osvojio NCAA titulu i NIT (National Invitation Tournament) turnir. Hogan je čvrsto odlučio da i Molinasovoj organizaciji stane na rep. Otpočela je opsežna akcija i Tužilaštvo je ponudilo korumpiranim igračima imunitet od gonjenja u zamenu za svedočenje (za razliku od njihovih škola i timova koji nisu bili tako blagi). Akcija je uključivala i prislušne uređaje i ubrzo bilo je sasvim dovoljno materijala za pokretanje optužnice. Optuženi su 1961. proglašeni krivim za nameštanje 25 mečeva u kojima je učestvovalo čak 37 igrača sa 22 koledža. Sam Molinas proglašen je krivim po svim tačkama optužnice, uključujući i podmićivanje u cilju lažnog svedočenja. Dobio je najstrožu kaznu ikad izrečenu za ovakvu vrstu prekršaja; 15 godina robije. Odležao je pet.

Dok je služio kaznu u zatvoru „Atika“ oduzeta mu je advokatska licenca, ali to ga nije sprečilo da ponovo pronađe novo zanimanje. Postao je berzanski mešetar, a njegove usluge koristio je i federalni sudija pa su ga tako regularno puštali iz zatvora kada je trebalo obaviti posao za sudiju. Molinas se posle pomilovanja 1970. preselio u Kaliforniju gde je počeo da se bavi nizom sumljivih poslova; od uvoza i prodaje krzna sa Tajvana, preko produciranja i rasturanja pornografskih filmova do zelenašenja i prevara uz pomoć kojih je od pripadnika mafije iznuđivao novac. Njegov život postao je Holivudski „kliše“ sve do jednog avgustovskog  jutra 1975. Ubijen je hicem u potiljak u dvorištu svoje vile na Holivud Hilsu. Sa njim je ubijena i njegova dugogodišnja devojka Širli Markus, ali se pretpostavlja da ona nije bila meta napada.

Dva dana kasnije „Los Anđeles tajms“ objavio je članak u kojem su motiv za ubistvo četrdesettrogodišnjeg Molinasa pripisali odmazdi zbog ubistva njegovog poslovnog partnera koje se odigralo godinu dana ranije. Bernard Gusof bio je Džekov partner u poslovima sa krznom i 1974. premlaćen je na smrt u svom stanu. Ubistvo nikada nije rasvetljeno, a pretpostavka da Molinas stoji iza njega zasnivala se na činjenici da su dvojica partnera imali ugovor o uzajamnom životnom osiguranju u visini od 500.000 dolara. Postoji i teorija da su povod za ubistvo bivšeg košarkaša bili neizmireni mafijaški dugovi. U svakom slučaju, naručioci nikada nisu pronađeni, a policija u svom zvaničnom saopštenju nije isključivala mogućnost da je za ubistvo Džeka Molinasa odgovorna mafija.

Njegov boravak u zatvoru bio je delimično inspiracija za film The Longest Yard sa Bertom Rejnoldsom u glavnoj ulozi (lik u filmu se takođe bavio nameštanjem rezultata samo u američkom fudbalu). Nema sumnje da će priča o životu jednog od najboljih igrača svoje ere i verovatno najkontroverznijeg košarkaša u istoriji NBA lige pre ili kasnije završiti na filmskom platnu. Materijala za to ima i više nego dovoljno.