SRPSKI SINOVI: Darko Kovačević - centarfor na tatu

Rođen je 26. novembra 1997. godine, četiri dana pre nego što će njegov otac, čuveni centarfor Real Sosijedada istog imena, zatrpati gol Kompostele zajedno sa saigračem Đikom Krajoveanuom. Fudbalom je Darko Kovačević junior počeo da se bavi 2001, baš u Real Sosijedadu, sa kojim je njegov otac, sit svega iz dvogodišnje italijanske epizode sa Juventusom i Lacijom, nastavio da trese mreže po španskoj Primera diviziji.
"Prve treninge odradio sam kada sam imao svega četiri godine. Bilo je to u fudbalskoj akademiji Real Sosijedada. Kasnije sam, zajedno s porodicom, morao da se preselim u Atinu, jer gde je tata odlazio zbog svoje karijere i mi smo išli s njim. Ipak, uspeo sam da se brzo priviknem na novu sredinu i da se izborim za svoje mesto u timu Olimpijakosa", kaže Darko Kovačević za MOZZART Sport.

Život u senci velikog fudbalera može biti zanimljiv okolini, ali Darko ne dozvoljava da ga to optereti, već pokušava da i posle treninga, u razgovorima sa ocem, izvuče pouke za dalje napredovanje.
"Igram u napadu, a tatin uticaj je bio presudan da bih se opredelio za fudbal i da bih istrajao do kraja u treninzima. Takođe, važna mi je bila njegova podrška da bih se definitivno opredelio za poziciju na kojoj ću igrati. Ne prati moje utakmice, ali mi deli savete svakodnevno. Pokazuje mi tehnike udaranja glavom, kako da zagradim loptu, pokazuje mi vežbe kako bih ojačao… Dosta toga mogu da naučim od njega, a gledam i tatine klipove na Jutjubu i znam skoro svaki napamet. Trudim se da i tako savladam neke njegove poteze".

Juniorski dani prolaze u Olimpijakosu, dobre navike se stiču u najvećem i najtrofejnijem grčkom klubu.
"Najvažniji trofej osvojio sam sa mojim klubom prošle sezone na Kritu, gde smo u finalu pobedili PAOK. Igrao sam za godinu dana stariju ekipu i u najvažnijem meču dobio sam priliku u drugom poluvremenu. Bilo bi dobro da sam postigao gol, ali mislim da sam i bez toga ostavio dobar utisak na tenera i saigrače". 

Mladi Srbin mašta kao i svi njegovi vršnjaci, koji se bave fudbalom, da se jednog dana dokazuje u dresovima reprezentacije i evropskih giganata.
"Idem u školu, savladao sam do sada grčki, španski, italijanski i engleski jezik. Naporno je kada usklađujem te obaveze s treninzima, ali verujem da će se sve isplatiti. Nadam se da će jednog dana svima biti zanimljivije to što mogu da uradim na terenu od toga da sam sin poznatog fudbalera.

ZIDAN OMILJEN, IBRA IDOL

Odrastajući u fudbalskom okruženju, mladi centarfor Olimpijakosa imao je privilegiju da izbliza vidi i upozna mnoge svetske asove. Dovoljno je da, dok posmatra oca u video-isečcima, samo malo bolje obrati pažnju na saigrače oko njega i primetiće Alesandra del Pjera, Pipa Inzagija, Edgara Davidsa, Alesandra Nestu, Ernana Krespa, Ćabija Alonsa, Nihata Kavečija…
"Bio sam u prilici da gledam mnoge velike igrače, a i danas kad se podsećam nekih utakmica oduševljavam se majstorijama Zinedina Zidana, tatinog saigrača iz vremena kada su igrali za Juventus. Danas navijam za PSŽ zbog Zlatana Ibrahimovića, on mi je fudbalski idol, drugi po redu posle oca", kaže Kovačević.