INTERVJU NEDELJOM: O “auto ugovorima“ u SFRJ - četiri golfa u Sarajevu, u Zagrebu mercedes samo za Ćiru

 Krasila ga je nekakva vatra u pogledu od koje su podilazili žmarci štopere i golmane njegove ekipe tokom treninga, a kamoli igrače suparničkih ekipa na zvaničnim utakmicama. U  eri stare Jugoslavije, ime Radmila Mihajlovića predstavljalo je sinonim za dobar fudbal i atraktivne golove koji su često krasili špice sportskih tv-emisija. Nekoliko sezona, kao igrač Željezničara, dizao je sarajevsku raju na noge, posle čega je prošao "kroz prste" tadašnjih čelnika Crvene zvezde i postigao dogovor sa zagrebačkim Dinamom. U dresu "Modrih" je odigrao fantastičnu sezonu, što mu je širom otvorilo vrata minhenskog Bajerna.

O njegovim fudbalskim počecima, slavnim danima u Želji i Dinamu, prelasku u slavni klub iz Bavarske i stvarima zbog kojih i dan-danas žali, sa legendarnim asom smo pričali u ekslkuzivnom ambijentu kluba “Colonial sun”. I Radmilu Mihajloviću, kao velikom broju dojučerašnjih vrhunskih fudbalera, tenis je postao nešto više od hobija i zato nam je u uvodnom delu razgovora objasnio zbog čega je to tako...
"Pošto je tenis specifičan sport u kom se jako sporo napreduje, kao nekadašnji profesionalac, prihvatio sam u startu da je poraz sastavni deo igre. Jednostavno, moraš da se pomiriš sa činjenicom da ima boljih od tebe i to i te kako boljih. Iz tog razloga sam bio strpljiv, učio i napredovao da bih počeo i ja da pobeđujem“, kaže Radmilo Mihajlovi".

Da li ste tačno znali zbog koga trenirate da bi ga jednog dana preslišali?
"Ih, imalo je više njih na tom spisku a ha, ha. Danas sam da tako kažem, egal sa Savom Miloševićem, dobar je i Ivan Tomić, dok je Dragan Ćirić najkompletniji teniser od svih nas. A nije ni čudo, pošto je uzimao časove i dosta vežbao".

Zar niste i vi imali učitelja tenisa u jednom periodu?
"Jesam, ali sam malo zakasnio, zato što sam nakaradno neke stvari radio od početka i kasnije je to teško ispraviti. Uprkos tome, dosta sam napredovao. Oprema mi stoji ovde u klubu i ja ne biram protivnike. I nekako najviše volim da igram sa boljima od sebe, gde u suštini vidim gde sam. Pobeđujem mnoge, pobeđuju me mnogi! I još da se pohvalim kako sam prošle godine dogurao do polufinala humanitarnog turnira koji organizuje Vuk Brajović".

Šta je sa fudbalom, majstore, odigrate li po koju partiju u balonu?
"Ne, poslednji put, pre dve godine, obuo sam kopačke kad smo u Mladenovcu igrali humanitarni meč za Zvonka Milojevića. Uvek se rado odazovem kad su takve stvari u pitanju".

Hajde da se podsetimo vaših igračkih ranih radova. Kako i gde ste zavoleli "buba-maru”?
"U rodnoj Foči, gradiću sa velikom fudbalskom tradicijom u kojem su ponikli Rešad Kunovac, Mladen Furtula, golman Muftić, braća Paprica, Ivanović, Janović...Svaka generacija je izbacivala po nekog igrača. To je očigledno podneblje na kome se fudbal dobro primio".

Sa koliko godina ste počeli da trenirate?
"Od malih nogu sam voleo loptu i počeo sam da treniram u osmoj godini. Sutjeska je tada igrala republičku ligu, ali na moju sreću, tada su se u Foči održavale takozvane Partizanske olimpijade i tom prilikom su dolazili klubovi iz čitave Jugoslavije. Na jednoj Olimpijadi sam skrenuo pažnju na sebe. Dobro sam igrao i po raznim turnirima i tako sam dobio poziv od Ćeleta Vilotića da zaigram za pionirsku reprezentaciju SFRJ, što je za mnoge bilo pravo čudo".

Zašto čudo?
"Iz razloga što je ta čast bila rezervisana za talentovane dečake iz naših najvećih klubova i prosto je bilo nezamislivo da neko iz tako malog gradića može da se nađe u tom probranom društvu. Jedno vreme svi su mislili kako sam iz Nikšića, ali kad su čuli da sam zapravo član Sutjeske iz Foče, ostao sam bez ikakvog respekta. Uglavnom, bilo je to vreme čestitih i poštenih sportskih radnika i trenera kod kojih si igrao ako to zaslužuješ bez obzira iz kojeg si kluba i mesta".

Jeste li od pionirskih dana imali onu golgetersku vatru u očima?
"Može se reći, jer sam uvek bio borben. I ja sam umeo da se utopim u sivilo ekipe, ali da iz sebe ne izvučem maksimum, to nije moglo da se dogodi. Nosila me ta ogromna želja za uspehom i bez te vrste žara, jednostavno ne može da se uspe u vrhunskom sportu".

Pod kakvim okolnostima ste obukli dres Željezničara?
"Pre nego što se to dogodilo, bio sam jedno vreme u redovima Partizana koji mi je ponudio stipendijski ugovor".

Da li su znali kako ste navijač Crvene zvezde?
"U principu, nisu raspolagali s tom informacijom, a crno-belima me preporučio Rade Šobot, predsednik fočanske Sutjeske koji je u ono vreme uživao veliko poštovanje od najvećih fudbalskih autoriteta Jugoslavije".

GOLF, MERCEDES, AUDI....

Zašto niste ostali u Humskoj?
"Par meseci sam trenirao i uvideo da nemam previše šansi da uđem u prvi tim pored Mancea, Varge i Živkovića. Presečem u momentu i odlučim da upišem DIF koji je tada bio popularan fakultet i tako se preselim u Sarajevo. Istovremeno sam igrao za Sutjesku".

Gde ste trenirali?
"Trčao sam između zgrada! Eto, to je jedini trening koji sam imao, a na utakmice sam išao tako što bi me pokupili negde na auto-putu. Jednog dana kažem predsedniku Šobotu da ne mogu više tako i da mi nađe neki klub. Ubrzo počnem da treniram sa igračima Sarajeva, međutim, oni su ubrzo morali da napuste stadion zbog potreba Olimpijade. Tu izvisim i onda je Rade ponovo reagovao i pozvao ljude iz Željezničara koji su me bez problema prihvatili".

Koliko im je trebalo da  shvate kako im se posrećilo?
"Posle jednog treninga Ivica Osim me upitao hoću li da igram prijateljsku utakmicu protiv, čini mi se, reprezentacije Gane. I na tom meču dam tri komada. Odmah su mi ponudili ugovor, ali je malo falilo da ga ne potpišem i odem u Hajduk ili Zvezdu koji su se uveliko interesovali za mene".

Zbog čega?
"Tražio sam ugovor u vrednosti od četiri golfa. Oni umalo nisu pali u nesvest! A tako sam postupio na savet predsednika Šobota koji mi je objasnio da ću mnogo bolje proći ukoliko budem očekivao neku veću svotu. I taman da ustanem i napustim pregovore, Davorin Popović koji je bio član uprave, pita Švabu da li mu ja trebam u ekipi. On mu odgovori potvrdno, na šta je Pimpek prokomentarisao da ne može da shvati kako žele dobrog igrača, a neće dobro da ga plate. Dodao je još da i on neće da peva za džabe".

Šta ste prvo kupili od debitantskog profesionalnog ugovora?
"Eh, bar da jesam! Uspeo sam normalno da podignem samo prvu ratu, dok mi je preostale tri pojela inflacija koja je harala sredinom 80-ih godina. Ipak, nisam previše žalio zbog toga, jer bilo mi je super u Želji koji je tada imao dobru ekipu i sjajnu generaciju koju je Osim fantastično predvodio".

Koliko vam je trebalo da prebolite neigranje u revanš meču sa Videotonom u polufinalu Kupa UEFA?
"Dugo me je to tištilo, pogotovo što sam taj žuti karton u prvom meču bez razloga dobio. Imali smo obilje šansi i da sam zaigrao ja u špicu, umesto Ćurića koji je bio vezni, čini mi se da bih dao tri-četiri komada. Namestilo se to tako i baš nam se nije dalo da stignemo do finala i Reala".

Postoje li golovi koji su vam draži od ostalih?
"Postoje i to je onaj čuveni derbi sa Sarajevom kad sam postigao het-trik, što više nikom nije pošlo za nogom u toj utakmici".

Je l tačno da su vas na tako upečatljivu partiju isprovocirali igrači Sarajeva?
"Jeste i to tako što sam u nekim novinama pročitao nečiju izjavu kako izbegavam da istrčim na teren, jer sam se uplašio. Istog trena sam pozvao klupskog doktora Bracu da mi da neku injekciju i nekako obori temperaturu, da bih mogao da igram. Izašao mi je u susret i ja sam briljirao. Bolje da me ovi iz Sarajeva nisu čačkali a ha, ha".

Usledio je transfer u zagrebački Dinamo gde ste davali golove i bez “čačkanja” od strane protivničkih štopera. Po čemu naročito pamtite te dane?
"Zaista sam odlično prihvaćen od strane svih i mislim da sam u istoriji kluba bio jedini Srbin kapiten ekipe i to u duelu sa Partizanom. Na tome je insistirao trener Josip Skoblar. U Dinamu sam veoma ispoštovan i u finansijskom smislu. A kad sam prethodno pregovarao sa Zvezdom, pravili su pitanje da l je stan dvosoban ili dvoiposoban. Stvarno je to smešno kad nekoga treba da platiš 200.000 i posle dobiješ 7.000.000! Ćiro Blažević i čelnici Dinama oduvek su imali sluha za takve stvari i uopšte nije slučajno što su danas to što jesu".

Jesu li Modri prilikom pregovora, pristali na sve vaše uslove?
"Nisu samo na jedan! Naime, tražio sam mercedesa koji je u to vreme bio izuzetno popularan, međutim, Ćira Blažević mi je rekao da ga i on vozi i da bi zbog njegovog autoriteta bilo bolje da uzmem neki drugi auto. I odlučio sam se za audija".

Kako ste odreagovali kad su vam čelnici Dinama saopštili da vas želi Bajern?
"Iskreno, isprva nisam hteo u Minhen, pošto sam u Zagrebu imao vrlo dobar ugovor, lepo živeo i nisam imao potrebe nigde da žurim. Druga  stvar, moja velika želja je bila da idem u Italiju. Od 20 ponuda koje su se tada našle na stolu Velimira Zajeca, bilo je i od italijanskih klubova, ali su to pretežno bile manje sredine".

Ko vas je sve tražio?
"Askoli i Aca Trifunović, onda Ćezena i Lacio, a od ostalih, PSŽ, Nant, Benfika, Sporting, Monako. Ja sam želeo u neki jači italijanski klub, ali kako kad su u Milanu igrali Van Basten i Gulit, u Romi Alemao i Rudi Feler, u Napoliju Maradona i Kareka, u Interu Mateus i Klinsman. Međutim, ljudi iz Bajerna su bili vrlo uporni, prvo su došli u Zagreb, Jup Hajnkes i Egon Kordes, da bi nas posle pozvali u Minhen da budemo sedam dana njihovi gosti. I tamo sam prelomio da potpišem za Bajern".

Ko je bolje prošao, vi ili Dinamo?
"Ja gledam ove današnje igrače kako su opterećeni onim što su dobili klub ili menadžer i malo se čudim. Imao sam jasnu predstavu koliko vredim i ukoliko me neko toliko plati, apsolutno me nije interesovalo ko je i koliko profitirao na mom transferu".

I, kad je legla uplata, da li ste odmah pazarili "merdžu"?
"Nisam baš odmah, prethodno sam svima u familiji pokupovao sve što je trebalo i onda sam sebi ispunio mladalački ćeif. Ali, zbog sponzorskog ugovora kluba, nisam smeo s njim da idem na treninge".

Jeste li uživali u ambijentu krcatih nemačkih stadiona?
"Kako da ne, tamo je fudbal organizovan na poseban način. To su vrlo disciplinovani i korektni ljudi koji su već dva puta renovirali svoje stadione i izgradili nove, dok mi, evo, nismo u situaciji ni da ih makar renoviramo. Iskreno, zavoleo sam jako Nemačku i doživljavam je kao drugu zemlju u kojoj sam zaista naučio mnogo toga i što se tiče ponašanja na poslu i van njega u svakodnevnom životu. Drugačije tamo i ne može, jer oni te nauče. Ako iskačeš iz koloseka, odmah ćeš biti usmeren".

A kako ste prošli u Koreji?
"Jedno potpuno novo iskustvo u potpuno drugačijoj zemlji u kojoj su mi dani sporo prolazili. Gotovo non-stop smo bili u karantinu i praktično je to izgledalo kao neka poludiktatura. To je liga za mlade igrače, željne dokazivanja. Iako sam toliko godina igrao Bundesligu, izuzetno mi je bilo naporno da izdržim treninge koji su bili van svake pameti i to bez ikakvog relaksa kasnije. E, zato sam se ubrzo dobro relaksirao na Kipru, gde sam odlučio da završim karijeru i sebe nagradim uživajući i na terenu i van njega".

PARTIZAN JE UVEK IMAO SPORTSKIJE I KOREKTNIJE LJUDE U UPRAVI NEGO ZVEZDA

Jeste li se lako privikli na penzionerski život?
"Relativno jesam, mada je bilo nekih lutanja. Na žalost, profesionalni fudbaleri su dugi niz godina vođeni od drugih ljudi i onda budu malo zbunjeni kad počnu da obilaze šaltere zbog vađenja dokumenata i plaćanja računa, što podrazumeva i čekanje u redu".

Žalite li što u reprezentaciji niste ostavili dublji trag?
"Očekivao sam da će me Ivica Osim ispoštovati u pravoj meri, jer sam, između ostalog, među prvima u to vreme zaigrao za veliki evropski klub. Kasnije je Mijat otišao u Valensiju, Dejo u Milan, a Piksi u Marsej i da ne nabrajam. Da vam pravo kažem, puno je bilo igrača kojima nije pružena šansa. Sistem je malo bio čudan, gledao se taj politički ključ, da se sve republike podmire sa podjednakim brojem reprezentativaca i to je bilo pogubno".

A šta imamo danas, srpski ključ?
"Da, srpski ključ samo skroz drugačiji a ha, ha. Sve sam čuo, sve sam video i ništa me ne može iznenaditi kad je naš fudbal u pitanju. Što se tiče mlađih selekcija, tu smo ostvarili pomak, za šta velike zasluge idu na adresu Mitra Mrkele i Save Miloševića. To ljudi negiraju i ne žele da čuju, ali tačno znam šta su od dolaska u Savez sve uradili do ove titule omladinaca na Novom Zelandu i za prethodni uspeh na PE i zbog toga zaslužuju veliko poštovanje".

Sigurno pratite razvoj situacije u Crvenoj zvezdi, kako biste prokomentarisali konstatno propadanje nekadašnjeg velikana?
"Čitava moja familija je zvezdaška, sin mi je igrao u Zvezdi i tragično je sve to što se dešava i mnogo mi je žao. Ljudi nisu ni svesni koliko je to veliki klub. I sad neću reći ništa novo kad izjavim da je jedini spas u hitnoj privatizaciji. Drugog rešenja nema".

Da li vam je krivo što Stefan nije duže nosio crveno-beli dres?
"I jeste i nije. Zvezda je veliki klub i nije poligon za obuku igrača. U jednom trenutku je pokazivao naznake da je mogao da uspe, ali možda je i bolje za mladog igrača da ode. Ipak su Dauda i Mrđa bili iskusniji. Generalno, samo najbolji igrači treba da su u prvom timu Zvezde".

Stefan je u međuvremenu otišao u Bil, iako se po novinama pominjao lihtenštajnski Balzers?
"Ne, nego u švajcarski Bil, ne znam iz kog razloga se po novinama pojavila informacija kako je otišao u Lihteštajn".

SELEKTOR MORA DA IMA AUTORITET I DEBEO RAČUN!

Zbog čega Partizan poslednjih godina postiže bolje rezultate od večitog rivala na domaćoj i evropskoj sceni?

"Partizan je uvek imao bolje uprave u kojima su bili korektniji i sportskiji ljudi u odnosu na Zvezdu i ostale naše veće klubove. Žao mi je što nisu ušli u Ligu šampiona, jer imali su potencijala za to, dosta je to solidna ekipa. Ipak, realno gledano, nedovoljno dobra za proboj u evropsku elitu. U prvom poluvremenu nisu stvorili šansu i kad te Bate Borisov onako smiri, šta da očekuješ kad dođu najbolji timovi koji će izaći visoko u presing. Rečju, potvrdilo se ono što se moglo pročitati po novinama i portalima da su crno-beli sa minimalnim ulaganjima napali dobitak od 15.000.000 evra. Više sluha su morali da imaju, ali očigledno da su presudili finansijski problemi koje imaju".

Jeste li još u menadžerskim vodama?
"Jesam, sportski direktori naših klubova uglavnom su moji prijatelji i kad mi nekoga preporuče, odem i pogledam utakmicu. Igrače šaljem u Nemačku, Holandiju i Austriju".

S kim ste u kontaktu od starih saigrača?
"Čujem se telefonom i viđam s puno njih, a baš pre neki dan sam došao iz Sarajeva gde sam se družio s Mešom Baždarevićem, Škorom, Refikom, Škrbom i tom starom rajom. Uvek su to bili korektni momci. U principu, gde god odem u bilo koji grad, imam neku svoju ekipu, od Sarajeva, preko Splita do Minhena".

Pomenuli smo mlade selekcije, da završimo sa seniorskim timom: Šta nam se to više događa sa A selekcijom?
"Iz nekih neobjašnjivih razloga neki igraju, a nekih nema na terenu i to je nedopustivo, jer moramo uvek da nastupimo sa najboljim igračima. Ko to opstruiše i zbog čega, tema je koja zahteva dublju analizu. Sa selektorima dosta lutamo i definitivno to mora da bude stručnjak od velikog autoriteta i koji je finansijski nezavisan. To je posebno važno, kako se igrači ne bi sprdali s njim. Radomir Antić je bio sasvim korektan i šteta što su ga otpustili", odgovara Radmilo Mihajlović.