Zbog Ivanovića se na Malom Kalemegdanu sanjaju najveći evropski snovi
Vreme čitanja: 4min | ned. 22.10.23. | 09:03
Uprkos neočekivano lošim rezultatima na startu nove takmičarske godine, iskusni stručnjak odlazi uzdignuta čela
Seo je na klupu Crvene zvezde u novembru 2022. godine, nakon što je otvorila sezonu u Evroligi sa 1-6, izgubila u ABA ligi prvi put posle 12 godina od Zadra kod kuće. Preuzeo tim bez identiteta, jasne strukture i pobedničkog karaktera, da bi za kratko vreme preokrenuo situaciju za 180 stepeni. Crveno-beli su sa Duškom Ivanovićem krenuli redom da obaraju rivale, postali tim o kojem se priča u čitavoj Evropi. I posle svega što se izdešavalo, utisak je da je izvukao maksimum iz protekle takmičarske godine. Preko leta je oformio kvalitetnu ekipu, istaknute su visoke ambicije, ali posle ubedljivog početka, kola su krenula nizbrdo.
Tim sa Malog Kalemegdana se rastao sa Ivanovićem pred osmu utakmicu u novoj sezoni. Krenuo je silovito, vezao tri pobede sa 82 poena viška, oduvao Asvel na premijeri u elitnom takmičenju, uz rekordan broj trojki. Delovalo je da je ekipa krenula u pravom smeru ka visoko postavljenim ciljevima, a onda je iznenada napravljen korak unazad. Tri vezana poraza u Evroligi, ispušteni mečevi protiv Žalgirisa u Kaunasu i Monaka pred skoro 20.000 navijača u Areni, a zatim i bezidejno prvo poluvreme u susretu sa Virtusom u Bolonji, ubedili su upravu da je promena na klupi neophodna. Za kormilo će umesto iskusnog crnogorskog stručnjak, po svemu sudeći, grčki - Janis Sferopulos.
Izabrane vesti
Duškov mandat u redovima srpskog šampiona trajao je nešto više od 11 meseci. U tom periodu Zvezda je ostvarila 50 pobeda, izgubila 19 mečeva. Osvojen je Kup Radivoja Koraća, odbranjena i titula u Superligi Srbije, ali je jadranski tron predat večitom rivalu. Ostao je gorak ukus posle poraza od Partizana u finalu ABA lige, ali uverio je Ivanović čelne ljude u klubu da zajedno krenu o formiranje tima koji bi mogao da napravi pometnju na najvećoj kontinentalnoj pozornici i vrati se na regionalni presto. Jer, drhtali su pred crveno-belima i najveći evropski klubovi, upisan je rekordan broj trijumfa u novom formatu Evrolige (17-17). Ekipa koju nije selektirao i za koju se činilo da teško može da parira evropskoj eliti, došla je na prag plej-ofa i pored činjenice da je Fakundo Kampaco, kao jedno od najvećih pojačanja u istoriji kluba, odigrao samo devet utakmica u društvu najboljih.
Renomirani stručnjak je za kratko vreme izvadio kestenje iz vatre, vratio igračima veru u pobede i podigao nezapamćenu euforiju među navijačima za samo dva meseca. Uspostavio red i napravio tim koji niko nije voleo da vidi na drugom kraju terena. Nepokolebljiv. Koji je čvsto stajao pred svakim rivalom, bio spreman da se potuče za pobedu i kada mu mnogi nisu davali velike šanse. Izgarao u odbrani, igrao do poslednjeg atoma snage u napadu. Usledili su problemi od kojih su mnogi bili van njegove kontrole - povrede, zabrana registrovanja igrača - ali Zvezda je i posle turbulentnog perioda ponovo stala rame uz rame najboljima u Evropi, bila na pobedu od četvrtfinala Evrolige i istorijske sedme titule u ABA ligi.
Izvlačio je Ivanović i najbolje iz gotovo svih igrača. Luka Vildoza je u prvim mesecima njihove saradnje u Zvezdi delovao nezaustavljivo (kasnije pao i zbog problema van terena). Zajedno sa Nemanjom Nedovićem činio je jedan od najboljih bekovskih tandema u Evropi. Vratio je iskusni strateg i Filipu Petruševu osmeh na lice, pa se posle njihove saradnje izborio za NBA ugovor, osvojio srebrno na Svetskom prvenstvu sa reprezentacijom Srbije. Kamapcu pomogao da svima još jednom dokaže da je jedan od najboljih plejmejkera u Evropi.
I zato se posle svega može zaključiti da su dobrim delom i Ivanovićeve zasluge što Crvena zvezda sada puca visoko i u najjačoj konkurenciji na kontinentu. Što su iz kluba pred početak sezone istakli ambiciju da se plasiraju na Fajnal for Evrolige.
Ipak, porasli su apetiti, stvorili se uslovi da se dodatno podigne lestvica, a kada je tako – svako saplitanje više boli. Iz poraza u poraz u tekućoj sezoni javljali su se sve veći problemi. Postalo je jasno da nešto ne štima, da nema čvrsto uspostavljenog sistema u igri, da uloge nisu jasno raspodeljene. Da je jednostavno potrebno još vremena da stvari dođu na svoje, posle velikih kadrovskih promena i problema koji su se javili tokom priprema. Ali, kada se uhvatite u koštac sa najboljima u Evropi i želite da se izdignete iznad većine, nema mnogo vremena za čekanje. U Zvezdi su zaključili da je trenutak za promene.
Kada se podvuče crta, Duško Ivanović iz Crvene zvezde odlazi izdignuta čela. Pamtiće se dva trofeja, ali i brojne velike pobede. Kao prva u večitim derbijima na najvećoj evropskoj sceni, pa u polufinalu Kupa Radivoja Koraća posle velikog preokreta (mada je zaradio isključenje, za koje se može reći i da je ujedinilo ekipu), ukupno pet u duelima sa Partizanom. Trijumfi na gostovanjima u Pireju, Tel Avivu, Berlinu, protiv Fenerbahčea, u tom trenutku prvaka Evrope Anadolu Efesa, rapsodija protiv Monaka u krcatom Pioniru, kiša trojki protiv Asvela na evroligaškoj premijeri u tekućoj sezoni... Istorijski niz bez poraza od 17 utakmica (od 19. marta do 13. juna), pozitivan bilans u Evroligi (17-14). Ostaće urezano da su pred Zvezdom, tokom mandata crnogorskog stručnjaka, klecala kolena i najboljima od najboljih.