Teodosić zaslužuje veće poštovanje, da je bilo sreće da bude drugačije

Vest da je Miloš Teodosić već posle sedam dana završio sa pripremama reprezentacije Srbije odlukom Svetislava Pešića munjevitom brzinom obišla je košarkaški svet. Inicijalno stanje šoka i iznenađenje zbog odsustva dugogodišnjeg kapitena ubrzo je zamenio osećaj da je sve moglo i trebalo da bude izvedeno drugačije, primereno jednom od najboljih plejmejkera u trećem milenijumu, asu sa 15 godina seniorskog iskustva u nacionalnom timu i čoveku koji je sinonim praktično svih uspeha Srbije kao samostalne države...

Da se razumemo, nijednu odluku ove vrste nije lako doneti, ni prihvatiti. Pešićev izbor nije sporan jer je stvar ličnog uverenja, ali jeste način na koji je Teodosiću stavljeno do znanja da je prekobrojan. Selektor ima nesporno pravo da bira tim i igrače od poverenja, shodno postavljenim idejama i ciljevima. Jedan od njih je očigledno da ukaže šansu mlađima i tako gleda dugoročno na izazove koji čekaju Srbiju. Isto tako trofejni stručnjak će (s)nositi odgovornost poteza koje je povukao, jer na kraju dana svako nosi svoj krst. Bez obzira na subjektivne i objektivne pojedinačne stavove, jedino merilo toga da li je Pešić bio u pravu biće rezultati ostvareni u utakmicama sa Grčkom i Turskom krajem meseca, odnosno na Evropskom prvenstvu tokom septembra.

Dok se objašnjenje iz Stare Pazove čeka, nezvanično se može čuti da između selektora i kapitena nema "zle krvi", već da se vrsni kreator ne uklapa u taktičke zamisli. Posle višečasovnih razgovora odgovornih kadrova tokom jučerašnjeg dana odlučeno je da se Pešić javno oglasi pred put za Ljubljanu na kontrolnu utakmicu sa Slovenijom, kako bi se sačuvao mir u ekipi i pripreme nastavile zamišljenom dinamikom.

Pešić precrtao Teodosića!

Aleksa Avramović ne ide na Evrobasket!

Miloš Teodosić morao je da dobije bolji tretman. Razlozi neuklapanja u koncepciju tima jesu legitimni, ali teško je verovati da taktičke konture nisu postojale pre starta priprema. Pogotovo jer Srbija sa Pešićem funkcioniše skoro godinu dana, mada tek sada prvi put sa najboljim igračima na okupu. Selektor je na konferenciji za novinare prošle sedmice govorio da "ima viziju kako Srbija treba da igra", što ukazuje da se i pre zvaničnog okupljanja znalo kakve su želje i zamisli struke. Pre svih Svetislava Pešića.

Iako je selektorova reč poslednja i najvažnija, saglasili se mi ili ne, još je teško zamisliti da u ekipi nema mesta za jednog od najatraktivnijih evropskih košarkaša novijeg doba, igrača sa višestrukim MVP priznanjima, evro-titulom, NBA iskustvom, plejmejkera na čijem je ostanku u Bolonji insistirao Serđo Skariolo i tako uradio najbolju stvar za ekipu. Jer ne treba zaboraviti da je Teodosić pre samo nekoliko meseci sam vratio Virtus na evroligašku mapu posle vrhunskih izdanja u polufinalu i finalu Evrokupa.

Nije pravedno da se kapiten Srbije dovede u ovu poziciju, da uopšte započinje pripreme ako se znalo da neće biti u ozbiljnoj konkurenciji. Nije to zaslužio zbog "trake" koja se ne daje svakom, ni zbog onog razgovora u Italiji lani, kada je selektoru jasno poručio da će za Srbiju biti tu sve dok ga budu želeli. Kako zapravo objasniti da nema mesta za rođenog pobednika, nekog ko je još u mlađim kategorijama upisan pokazao šampionski gen i nizao zlata, a Srbiju vratio na svetsku košarkašku mapu sa tri srebrne medalje - nije učestvovao jedino u srebru iz Istanbula 2017. zbog povrede -, autora trojke preko Horhea Garbahose koja nam i danas budi leptiriće u stomaku i poteza zbog kojih je dugo važio za najboljeg igrača van NBA lige...

Ima trideset i kusur, a i dalje ga žele

Novi srpski idol Bolonje i čovek koji živi za velike utakmice

Ako ni zbog čega drugog, Miloš Teodosić nije trebalo da se nađe u ovoj poziciji iz respekta prema danima, mesecima i godinama kada je reprezentaciju stavljao ispred i iznad svega, pa i narušenog zdravlja posle dugih i napornih klupskih sezona, zbog autoriteta u svlačionici, igračke veličine i patriotske vatre koja u njemu i dalje gori istom jačinom... Ne bi se Stefan Marković, Nemanja Nedović, Nikola Kalinić i ostali koji su sa Teodosićem godinama delili dobro i zlo oglašavali snažnim porukama u kojima nije mnogo toga izgovoreno, ali je suština svima potpuno jasna. Srbija (još) nije spremna da izgubi Teodosića i pitanje je ko može da preuzme njegovu funkciju?

Moka Slavnić o "slučaju" Teodosić: Šokiran sam, trebalo bi selektor da objasni razloge

Pamti istorija dobro koliko je kapitenska uloga nekada važnija od broja odigranih minuta. Aleksandar Đorđević je uprkos povredi meniskusa išao na Mundobasket 1998. i imao vitalnu funkciju u četvrtfinalu sa Argentinom, što je kasnije dalo krila za zlato. Vlade Divac 2002. u Indijanapolisu nije bio kapiten, ali je zaigrao posle višegodišnje pauze na Pešićevo insistiranje zbog svega što je tadašnji centar Sakramenta donosio reprezentaciji... Saša Đorđević je kao selektor pred Svetski kup 2014. vodio rovitog Nenada Krstića uz čuveno "potreban si mi za dve utakmice" posle čega smo započeli srebrni uzlet...

Kapiten je zaslužio veće poštovanje, da se izbegnu kontroverze, spekulacije i plasiranje raznih teorija. Ako već nije bio u planu, Teodosićev odlazak iz reprezentacije morao je da se izvede pažljivije i spretnije...