Novi srpski idol Bolonje i čovek koji živi za velike utakmice

Nadaleko poznata anegdota Dušana Dude Ivkovića o “velikim mu**ma“ koja se vuku po parketu možda najbolje opisuje igrački karakter Miloša Teodosića.

U eri kada se nikad veća pažnja posvećuje fizičkim i atletskim karakteristikama Teo je jedan od poslednjih primeraka vrste u izumiranju, briljantni košarkaški um koji se ne oslanja na vertikalnost, snagu ili brzinu lateralnih kretnji kako bi pokazao da ni sa 35 punih godina ne igra košarku za svoj groš, kao što to neretko bude slučaj u tom košarkaškom dobu.

Četvrtak, 18.00: (2,30) Olimpijakos (14,5) Anadolu Efes (1,70)

Miloš Teodosić je na polovini četvrte decenije života i ima još mnogo toga da kaže. Pobeda u finalu Evrokupa imala je potpis srpskog virtuoza koji je posle izbora u idealnu petorku takmičenja pokupio i priznanje za MVP finala uz 21 poen (8/12 iz igre, 4/8 za tri), tri asistencije, dva iznuđena faula, jednim skokom i indeksom korisnosti 15. Jasno je svima da je Teodosiću mesto u Evroligi, jer čak i kada ne igra sa velikim obrtajima njegov jedinstven košarkaški sklop čini ga podjednako učinkovitim, dok mu dugogodišnji ugled spektakularnog kreatora i raznovrsnog strelca dozvoljava da uteruje strah u kosti protivnika i istovremeno budi njihovo divljenje. Rešio je da ostane u Bolonji gde se skućio, zasnovao porodicu i osetio da grad, klub i njegov vlasnik dišu za uspeh.

Posle toliko godina strpljivog rada, ulaganja i čekanja, Masimo Zaneti dočekao je da vidi svoj Virtus ponovo u elitnom društvu, a Miloš Teodosić je uspon bolonjskog velikana doživeo kao lični projekat kojem se maksimalno posvetio. Znaju dobro i u Virtusu kakav su potez napravili dovođenjem plejmejkera iz Valjeva, čak i pored toga što se iz NBA lige vratio opterećen povredama plantarne fascije koja ume da ostavi dubok trag na igračke performanse. Veliku ulogu u Teodosićevom konačnom izboru imao je Saša Đorđević jer je odličnu saradnju u reprezentaciji želeo da kompletira dužim i dubljim radom u klubu. Prelazak Stefana Markovića nedugo posle dugogodišnjeg reprezentativnog saborca učinio je da se stvori sjajna hemija i postavi temelj krunskog uspeha viđenog u sredu uveče pred krcatom Paladocom. Čekalo se na to tri godine i Marković od letos više nije u klubu, ali se u kroz ove i još neke transfere videlo koliko je Virtus spreman da se podigne iz pepela i povrati izgubljeni sjaj. Pre svega Marka Belinelija posle iznenadnog odlaska iz NBA, potom odlukom da Serđo Skariolo nasledi Sašu Đorđevića prošlog leta, što je sa sobom povuklo i dolaske Ekpea Juda koji se na početku ove sezone teško povredio, MVP prve faze Evrokupa Mama Žaitea, te Danijela Heketa i Toka Šengeliju pošto je uveden embargo ruskim klubovima, čime je kompletiran tim objektivno iznad prosečnog kvaliteta drugog po kvalitetu takmičenja u Evropi.

Predsednik koji ne zna ništa o košarci, mađioničar Teo i 25.000.000 za veliki povratak Virtusa u evropsku elitu

Pešić skinuo kapu srpskim asovima: Jokić čini da se NBA prilagođava njemu, mi smo posebna sorta

Na kraju dana ponovo se čekao Miloš Teodosić. Posle nekih vrhunskih izdanja u prvoj fazi nije se preterano isticao u osmini finala sa Lijetkabelisom (pet poena, 2/8 iz igre) i četvrtfinalu sa Ulmom (sedam poena, 2/10 iz igre, 0/6 za tri), da bi u polufinalu protiv daleko ozbiljnijeg rivala Valensije počeo da diže radnu temperaturu sa 12 poena i četiri asistencije, što je bila samo uvertira za jučerašnju partiju. Veliki umovi rekli bi da prepozna momenat kada da iskoči u prvi plan i preuzme komandu. Uostalom, sve je bliži petoj deceniji života i kao takav sve manje ima mogućnost da se troši u većem obimu kroz duži vremenski interval. Sada je ušao u društvo asova koji su svoje ekipe vodili do trofeja u oba najjača evropska takmičenja, a za ljubitelje košarke u Bolonji novi srpski idol posle Predraga Danilovića, Zorana Savića, Marka Jarića...

Teodosiću su velike utakmice u krvi i deo su šampionskog DNK sa kojim je rođen. Od čuvene trojke preko Horhea Garbahose u četvrtfinalu Mundobasketa 2010, preko bravura protiv Brazila u četvrtfinalu i Francuske u kultnom polufinalu istog takmičenja pet godina kasnije kada se dogodio vrtoglavi uzlet Orlova, do važnih poteza u meču sa Hrvatskom u Riju i one poezije u polufinalu sa Australijom, Teodosić je vesnik ne samo najvećih uspeha svojih klubova, već i Srbije u novijoj istoriji. Sa Nandom de Koloom bio je ključni igrač CSKA na Fajnal foru 2016. kada je moskovski gigant posle osam godina posta opet zaseo na evropski tron...

Mnogo je utakmica u kojima je Miloš Teodosić pokazao veličinu i zašto ga je Duda Ivković opisao onim rečima mnogo pre nego što je postao ono što je danas, a još više detalja po kojima se pamti njegovo majstorstvo i asistencija koje su završile na televizijskim špicama ili su gledane i dan danas, zbog čega je njegovo nasleđe ogromno. Uostalom, zna dobro Svetislav Pešić zašto je insistirao na Teodosićevom ostanku u reprezentaciji posle fijaska Srbije prošlog leta, zašto ga je posetio u Bolonji kako bi dobio odgovor: “Treneru, sve zavisi od vas“. A, legendarni Kari ga i te kako želi, jer zna šta donosi u svlačionicu i na parket. Da bez njega nema medalje, što je na delu potvrđeno 2019. godine...

Ima trideset i kusur, a i dalje ga žele

INTERVJU – Miloš Teodosić: Mogao sam i ja da propustim neka okupljanja, ali mi je reprezentacija pod obavezno

Prvi čovek moskovskog CSKA Andrej Vatutin imao je takođe interesantnu misao kako bi opisao Teodosića kao košarkašku pojavu:

“On nije 100 odsto profesionalac, ali je 100 odsto talenat“.

Teodosić je zbog svega učinjenog neophodan Srbiji u septembru! Nije još uspeo da se domogne zlata, ovo bi mogla da bude idealna prilika da zaokruži veličanstvenu karijeru.