Smailagić: Od Obradovića sam za tri meseca više naučio o košarci, nego za tri godine u NBA

Izdvojio se na startu sezone kao jedan od najboljih igrača Partizana. Novica Veličković ga je praktično nazvao svojim naslednikom. Alen Smailagić je posle tri godine u NBA i Razvojnoj ligi stigao u redove crno-belih i ako se po jutru dan poznaje biće važna karika u ambicioznoj mašineriji Željka Obradovića, koja na startu sezone gazi sve pred sobom. U intervjuu za Eurohoops 21-godišnji košarkaš je istakao da je za par meseci rada sa najtrofejnijim evropskim trenerom naučio više nego za nekoliko godina u najjačoj ligi sveta.

"Nisam mnogo naučio o košarci, ali jesam o profesionalizmu: kako da se ponašam, kako da pričam, kako da se ophodim prema drugima. To mi je svakako bilo od pomoći u karijeri. Sada košarkaški učim više u radu sa Obradovićem, koji mi puno pomaže", izjavio je Smailagić.

Sreda, 20.30: (1,17) Partizan (20,0) Turk Telekom (5,50)

Vratio se u srpsku košarku, gde je na početku karijere sezonu proveo nastupajući za Beko. Pre nego što je otišao preko bare, gde je najpre nastupao za Santa Kruz Voriorse u Razvojnoj ligi. Postao je i najmlađi igrač u istoriji Dži lige. Dve sezone je potom proveo nastupajući za Golden Stejt u NBA i filijalu Ratnika naizmenično, a zabeležio je 29 nastupa u najjačoj ligi sveta uz prosek od 7,7 provedenih minuta na parketu i tri poena i 1,5 skokova po meču.

Zbog pozitivnog stava, ali i svog prezimena u Americi je dobio i nadimak Smajli.

"Sviđa mi se nadimak i često ga koristim u životu kada se predstavljam. Pomalo mi je i smešno, ali čini ljude u mojoj blizini opuštenijim. Pričaju: 'Ljudi ga zovu Smajli, mora da je srećna osoba. Ne moramo puno da razmišljamo o njemu'".

Sezonu u novom klubu je počeo jako dobro. Eksplodirao je protiv Splita u drugom kolu ABA lige sa 14 poena i 13 skokova za indeks 29. Prosečno dosad upisuje 7,2 i 5,6 uhvaćenih lopti (prosečan indeks 12). Na debiju u Evrokupu protiv Hamburga je brojao do 13, a samo skok mu je nedostajao za dabl-dabl (indeks 18). Još važnije, Partizan je dobio svih šest mečeva.

"Sve je zasad sjajno. Obradović je najbolji trener sa kojim sam radio. Uvek mi objasni kada nisam u pravu. Iskreno, mnogo sam naučio za ova tri-četiri meseca koliko sarađujemo. Daleko više sam dobio od njega nego za sve ove godine u profesionalnoj košarci. Pričamo istim jezikom, razume igrače i igrači razumeju njega. Znamo šta želi, da hoće najbolje za nas i na tome radi sa nama".

Obradovićev povratak stavio je uz Partizan etiketu jednog od glavnih favorita na Jadranu, ali i u Evrokupu. Pojačanja su samo dodano učvrstila tu poziciju. Smailagić ipak ističe da ekipa ide korak po korak.

"Još ne osećam pritisak. Rano je za tako nešto. Moramo da provedemo još neko vreme zajedno, da se bolje upoznamo, da stvorimo bolju hemiju. Pre samo par meseci smo se upoznali, potrebno nam je još vremena da se naviknemo jedni na druge".

Obradović: Zagorac i Trifunović spremni za Turk Telekom, dobro smo analizirali protivnika

Kako kaže, svi su u klubu krenuli od nule, jer dosad u karijerama nisu imali prilike da rade sa trenerom kao što je Obradović.

"Moram da naučim još malo o igri, kao što želi Obradović i sve će biti jednostavnije. Još smo mlad tim, sa prosekom od 23 godine. Nemamo puno starijih igrača. Praktično svi učimo od nule, jer niko od nas nije imao mentora kao što je Obradović da nas uči".

Iako kaže da košarkaški nije mnogo naučio u Americi, ne krije da mu je život sa druge strane Atlantika puno značio.

"Amerika mi je mnogo pomogla. Prvi put sam živeo sam, morao sam prvi put da se brinem o sebi. Zato mislim da sam sazreo malo brže. Najduže što sam pre toga bio van kuće trajalo je oko dva meseca. Tako da je sve to promenilo moje razmišljanje, postupke i sve ostalo".

Prisetio se i prvih dodira sa košarkom. Šutiranja na terenu između zatvora i institucije za mentalno obolele, gde mu je tokom pauze za ručak otac dodavao loptu, a potom ga i zatvorenici, psihijatrijski pacijenti i radnici ovih ustanova gledali i bodrili.

"Rekli bi: ´Pustite ga neka igra, odvešćemo ga kući kada završi sa igranjem košarke´, jer je moj otac radio od pet ujutru do šest uveče. Tako da su oni rekli: ´Idi odmori se, mi ćemo ga dovesti kući´."

Ne krije da mu podrška navijača Partizana mnogo znači. Prisetio se i jedne situacije koja je ostavila jak utisak na njega.

"Prvi put kada sam osetio podršku bilo je u Partizanu. Mladi dečak mi je prišao kada sam postigao ne znam koliko poena. Zagrlio me je i rekao: ´Hvala ti´. Ali ja sam njemu rekao: ´Ne, hvala tebi, mnogo mi znači´".

Da im stavi osmeh na lice, učiniće sve.

"Probaćemo da osvojimo sve što je moguće za naše navijače. Pomažu nam da dobijemo svaki meč. Zaista ih cenim jer osećamo njihovu ljubav sa tribina, sa klupe, sa svih strana".