Panter o ulozi lidera: Dolazim uvek ranije na trening, uhvatim sebe kako se derem da umuknu

Nezapamćena euforija zavladala je kod navijača Partizana kada je početkom jula prošle godine kao grom iz vedra neba u Partizan stigao Kevin Panter. Amerikanac, koji je do tog momenta bio član Olimpije iz Milana, vodio je ekipu do završnog turnira Evrolige. Posle takve sezone, potpuno neočekivano vratio se u Beograd, ali ovoga puta u crno-beli tabor. Poziv Željka Obradovića se nije odbijao, a jasno je bilo Kevinu šta se od njega očekuje u Srbiji - da bude lider. Od kako je počeo sa pripremama bio je baš to - lider Partizana. Kada god je teško lopta ide u njegove ruke, videlo se to protiv Huventuda i na svakoj sledećoj utakmici pa zaključno sa duelom protiv Igokee u subotu uveče kada je ubacio 20 poena. Svi u klubu su prezadovoljni zalaganjem Pantera, čak je i Zoran Savić otvoreno istakao da je Panter idealan uzor mladim igračima zbog načina na koji trenira.

Posle Igokee, kojoj je isporučio 20 poena, je bio idealan trenutak da otkrije kako izgleda dnevna rutina Amerikanca koji je lider mladog tima.

"Ako imamo trening u 11 ujutru, ja sam na parketu tačno u 9.20, bez izuzetka. Radim sat vremena u punom intenzitetu, jednostavno želim da budem maksimalno spreman. To je moj posao, a želim da svoj posao odradim maksimalno. Dolazak ranije i spremiti se individualno, nema tu ništa specijalno, nema tajne formule, ali opet... Ne biste verovali koliko malo igrača to praktikuje. Šest godina imam rutinu koja se sastoji od dolaska pre timskog treninga, ne odstupam od toga, otkako sam bio "ruki" to radim bez obzira na klub, trenera, zahteve trenera, to je moja rutina koja se sastoji od rada na košarkaškom terenu. Nekada je to šut iz određenih situacija, nekada je to dribling, šta god procenim da je u datom momentu potrebno", počinje Panter koji se potom dodatno otvara:

"Mnogo gledam košarku, baš mnogo, volim da se posvetim i video analizama mečeva, da seciram situacije. Ljudi samo vide ono što radim na terenu tokom utakmice, ali ne znaju koliko ulažem mentalno i fizički, naravno sve sa ciljem da se poboljšam".

Takva radna etika nije česta u današnje vreme kada svi žele momentalni uspeh uz najmanja moguća ulaganja.

"Otac mi je uzor i on mi je usadio radnu etiku. On nikada nije igrao košarku na ovom nivou, ali mi je pokazao šta znači trud i rad. Pokazao mi je da to može da se isplati višestruko. Pokazao je na životnim primerima, kako se ophodio prema meni kao detetu, prema majci, koliko se uvek trudio da nam priušti sve. Očigledno se to prenelo i na mene".

Kada je Željko Obradović seo na klupu Partizana odmah je svima postalo jasno kakve su ambcije kluba iz Humske. Šampionske.

"Ide nam dobro. Borimo se za prvo mesto u ABA ligi, drugi smo u Evrokupu. Svi znaju da imamo mlade igrače, mislim da smo u dobroj poziciji. Doduše izgubili smo neke utakmice koje nismo smeli, ali opet, kada se sve sagleda... Dobri smo. Zadovoljan sam kako izgleda ekipa i kako igramo, imamo veliki potencijal".

Igokea bez rešenja za Pantera, mladi poslušali Obradovića

Postavlja se pitanje da li je taj potencijal šampionski?

"Ponekad, iskreno... Ne uvek, jer smo još zaista mladi. Mnogo puta uhvatim sebe kako vičem na treningu: "Tišina više, fokusirajte se", a onda u nekom drugom momentu sve klikne i ekipa izgleda neverovatno. Glavni problem je nekonstantnost, moramo da pronađemo način da budemo konstantni. Ne moramo da budemo uvek neverovatni, ali hajde da barem ostanemo na istom nivou, da ne dozvolimo sebi padove. Videli su svi kako možemo da izgledamo dominantno kada sve klikne, a onda na nekoj sledećoj utakmici bude ludnica, budemo neprepoznatljivi".

Zašto se dešava da ekipa na nekim utakmicama bude neprepoznatljiva?

"Manjak fokusa, kada si mlad igrač dešava se da se ušuškaš previše. Igraš za Partizan, trener ti je Obradović, pobediš nekoga sa 30 razlike i odmah pomisliš da si neko i nešto i u takvoj situaciji nam se dogodi Lijetkabelis. Šampionski timovi ne rade takve stvari, šampionski timovi svakoga pregaze. Ipak, mislim da zaslužujemo dosta pohvala, jer smo mladi, mnogi igrači prvi put igraju na ovako visokom nivou, nikada nisu imali trenera kao što je Obradović. Imali smo zaista dobre momente i vidim svetlu budućnost za ovaj tim, imamo definitivno materijal, ali moramo da ostanemo gladni, fokusirani i skromni".

Što se tiče mladih igrača istakli su se Balša Koprivica i Jam Madar, ali posebno srpski centar koji je pokazao da od njega može mnogo da se očekuje.

"Napreduju. Momci kao Zek i ja smo tu da pomognemo, igrali smo Evroligu, igrali smo F4, tu smo da im udelimo savet, da im uvek pomognemo. Videli smo ih kako prolaze kroz razne emocije i teške momente. Govorim im svaki dan da su napredovali neverovatno u odnosu na avgust, kada se samo setim kakvi smo bili tada, a sada smo druga dimenzija, ponosan sam na naše klince".

Madar dobio udarac u koleno, Koprivica čeka da se "ohladi"

Naredna prepreka Partizana je Šlonsk u Evrokupu, a Panteru se sve već čini poznato.

"Ovaj momenat me podseća na Litvaniju, dešava se isti sled događaja i rezultata... Pobedili smo tada Zvezdu, a sada Igokeu, otišli smo tada u Litvaniju sa pogrešnim mentalitetom bez fokusa i šta se desilo... Izgubili smo 30 razlike... Sada moramo drugačijeg mentaliteta da odemo u Poljsku".

Partizan je trenutno drugi u grupi A Evrokupa, ispred je samo Huventud. Cilj za Kevina je jasan...

"Sada želim da obezbedimo tri utakmice na domaćem terenu, samo razmišljam da pobedimo još dve utakmice do kraja prve faze takmičenja. Sa atmosferom u Beogradu u plej-ofu bićemo u prednosti 15:0 i pre nego što utakmica počne. Publika je neverovatna i odmah nas poguraju da budemo bolji. Videli smo na nekim utakmicama na gostujućim terenima, bude mrtvo na tribinama, nama u tim momentima zafali motivacije, napravimo neke greške i izgubimo, takve stvari se ne događaju u Beogradu", zaključio je Partizanov Amerikanac.