_(1).jpg.webp)
N. StojkovićŠta posle Skupštine ABA lige: Dileme, kriterijumi, benefiti i ko zaslužuje pozivnice
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 5min | pet. 18.04.25. | 20:30
Dosta zavisi od kriterijuma koje sastavi novoformirana radna grupa, Srbija po nacionalnom ključu sada nema prepreku da dobije pojačanja u najvišem rangu
Posle dva pomeranja, u četvrtak je održana Skupština Jadranske lige na kojoj je doneto nekoliko velikih odluka. Rešeno je višegodišnje pitanje uključivanja Studentskog centra u suvlasničku strukturu koja sada broji 12 timova, međutim najveću pažnju regionalne javnosti privuklo je izglasavanje mogućnosti novog proširenja najvišeg ranga regionalnog takmičenja. Tako bi naredne jeseni moglo da se takmiči do 20 klubova, dok bi po nacionalnom ključu granica bila 50 odsto od ukupnog broja učesnika. Što bi, u skladu sa prethodnom odlukom trebalo da bude 10 timova.
Izbor suvlasnika da se ide na mogućnost novog proširenja lige, drugog u proteklih godinu dana, definitivno otvara prostor za diskusije na sledeće teme – ko bi mogao da popuni novi prostor i kakve uslove će morati da ispune zainteresovane strane da bi dobile specijalnu pozivnicu?
Izabrane vesti
Za rešavanje ovih dilema i određivanje kriterijume biće zadužena novoformirana radna grupa. Od ranije je poznato da je interesovanje za ulazak u ABA ligu veliko i, kako se može čuti, menadžmentu takmičenja već su se javili brojni klubovi iz regiona i inostranstva. Poznato je da su među zainteresovanima Bosna, koja bi pitanje ulaska u viši rang mogla sigurno da reši osvajanjem ABA 2 lige u finalu sa Ilirijom, zatim skopski MZT, te Kluž, Beč, Abu Dabi koji bi realno mogao da se organizuje tek za takmičarsku 2026/27... Uspon Bosne probudio je neke setne emocije, a scene krcate Skenderije sa preko 5.000 gledalaca koji su dočekali Vojvodinu dovoljno govori koliko Sarajevo živi za povratak u regionalnu ligu, mada je o vraćanju na staze stare slave još teško govoriti. Sve u svoje vreme.
Pored već pomenutih organizacija, navodno su upite poslali još i timovi iz Slovačke i Češke. O svemu će odlučivati suvlasnici Jadranske lige, pošto radna grupa bude završila svoj posao i predložila format takmičenja i kriterijume za dodeljivanje specijalnih pozivnica.
"Moram priznati, da mi nisu legle poslednje odluke, o budućnosti ABA lige! Umesto širenja lige, po meni je ligu treba smanjivati dok se ne dođe do optimalnih 12 timova, kako bi se dobila izvrsna koncentracija kvaliteta. I čvrste odluke, ko ispada a ko ulazi, u ABA ligu", poručio je Aco Petrović, čiji se glas uvek daleko čuje.
DILEME I KRITERIJUMI ZA SPECIJALNE POZIVNICE
Za početak, treba razjasniti jednu dilemu... Suvlasnici lige nisu izglasali automatsko proširenje, već da bi naredne sezone maksimalan broj učesnika mogao da bude 20. To ne znači da će od jeseni liga sigurno brojati 20 timova. Postoji mogućnost da ih, teoretski, bude 18. Ili, pak, da ostane na 16 ako ne bude dovoljno ozbiljnih kandidata. To će zavisiti od ponuda koje će Jadranska liga dobiti od zainteresovanih strana.
To nas dovodi do verovatno najvažnije stavke – specijalnih pozivnica. Tek treba da se preciziraju uslovi za ulazak u elitno regionalno društvo, međutim nema dileme da će glavnu reč voditi novac.
Nezvanično, Jadranska liga vodiće se po uzoru na Evroligin sistem sa višegodišnjim licencama, odnosno sličnim principom za uključivanje novih timova. Tako će jedna od, ako ne i glavna stavka biti novčana uplata na ime specijalne pozivnice. Reper u pregovorima sa svim potencijalnim učesnicima biće Dubai. Podsetimo, klub sa Bliskog istoka plaća 1.700.000 evra godišnje, odnosno sa svim pokrivenim troškovima puta, smeštaja i drugih stavkama 2.500.000 evra po sezoni. Što ne znači da će uslovi biti isti, već da će se u pregovorima voditi računa o svim detaljima, konekcijama gradova, smeštaju, ostalim detaljima i - ko će da pokrije realne troškove puta, boravka i rada?
Ono što se u ovom trenutku već nazire jeste da bi uslovi mogli da budu drugačiji za klubove iz regiona i one iz inostranstva. Tačnije, da bi ovdašnji timovi mogli da prođu nešto jeftinije od ostalih. I to je sasvim u redu. Jadranska liga je prevashodno takmičenje ekipa iz nekadašnje Jugoslavije, opet sasvim otvoreno za ulazak klubova iz inostranstva – poput Dubaija – sposobnih da ispune niz preduslova. Pre svega finansijskih, zatim organizacionih i takmičarskih. Svako novo tržište otvara nove horizonte, međutim nezvanično postoje nagoveštaji da će ABA liga insistirati na ekonomskoj stabilnosti takmičenja i da novi timovi donesu realan kvalitet, adekvatan renomeu takmičenja. Odnosno, da rashodi nikako ne budu veći od prihoda i da eventualno proširenje pre svega ne ugrozi budućnost lige, potom i da uvećanje ima takmičarski smisao.
FORMAT TAKMIČENJA I GDE JE U SVEMU TOME SRBIJA?
Prema sadašnjoj ideji, Jadranska liga deliće se na dve grupe po deset timova. Zadatak radne grupe biće da predloži objektivno najbolji format, o čemu će sigurno biti više reči u narednom periodu.
Ono što nas možda najviše zanima – gde je u svemu tome Srbija? Vrlo je jasno da deset klubova sa takmičarskim ambicijama regionu može da ponudi samo naša zemlja i tu nema prostora za ljutnju ili vređanje. Nismo dobili mogućnost da vidimo srpsko finale ABA 2 lige, pošto su Vojvodina i Zlatibor poraženi od Bosne, odnosno Ilirije. Prema pravilniku, pobednik drugog ranga zameniće poslednjeplasirani tim prve lige, što je po dosadašnjim rezultatim Mornar, dok bi poraženi finalista igrao plej-in na dve dobijene utakmice sa petnaestoplasiranim sastavom ABA lige, što je trenutno Cibona.
Što se srpskih klubova tiče, Vojvodina i Zlatibor zaslužuju specijalne pozivnice. Možda ne rezultatom iz ove sezone, ali treba sagledati širu sliku. Vojvodina se proteklih godina izdigla iz sivila koje je dugo pratilo klub iz Srpske Atine. Osvajanjem KLS prošle godine potvrđene su rastuće ambicije, kao i učešće u prošlosezonskom finalu, odnosno sada polufinalu. Prošlog proleća Vojvodina je ostala bez mogućnosti da bude u razigravanju za plej-in zbog izglasane odluke o proširenju lige po kojem su svi učesnici iz takmičarske 2023/24 ostali u ligi, uz dodatak ABA 2 prvaka Spartaka i Dubaija. Takođe, prvi čovek kluba Željko Rebrača nekoliko puta je javno naglašavao da je Vojvodina spremna i sposobna za dalji rast i napredak na svim poljima, a da je ulazak u ABA ligu jedan od glavnih ciljeva. Osim toga, Novi Sad je drugi najveći grad u Srbiji i traži svoje mesto pod suncem košarkaškog regiona, pa kao takav može da donese i nove mogućnosti u pogledu sponzorskih ugovora.
Slučaj Zlatibor Mozzarta je priča za sebe. Kroz primer kluba iz Čajetine ABA liga je naučila na svojim greškama i Zlatibor je zapravo bio kolateralna šteta zastarelog ograničenja po nacionalnom ključu. Ako postoji košarkaška pravda, osvajač ABA 2 lige iz 2022. godine takođe zaslužuje realne uslove za specijalnu pozivnicu, s obzirom da mu je tada nepravedno bila uskraćena promocija. Pošto Srbija po nacionalnom ključu sada nema prepreku da dobije pojačanja u najvišem rangu, sada dosta toga zavisi od predloga radne grupe i odluka koje budu izglasali suvlasnici ABA lige.
Postoje određene naznake da bi timovi iz najvišeg ranga, u slučaju ispadanja na kraju sezone, mogli takođe da dobiju mogućnost momentalnog povratka. Uslov bi, takođe, bio da se plati specijalna pozivnica, mada bi to zapravo bio svojevrstan benefit za njih.
Dosta je stvari na kojima radna grupa Jadranske lige mora aktivno da radi do Skupštine na kojoj će se diskutovati o uslovima i kriterijumima. Sve u interesu regionalne košarke i postavljanju stabilnog temelja za budućnost.
.jpg.webp)
.jpg.webp)
