Najveće zvezde Evrobasketa: Bivši, aktuelni i budući MVP NBA lige predvode evropsku košarkašku elitu
Vreme čitanja: 14min | pet. 02.09.22. | 08:53
Janis Adetokunbo, Nikola Jokić i Luka Dončić su zaštitna lica najjače svetske lige, ali i prva imena kontinentalne smotre. Međutim, ima tu i drugih asova
Vrelo košarkaško leto dostiglo je tačku usijanja - počeo je Evrobasket! Najbolje reprezentacije Starog kontinenta bore se za medalje, a ljubitelji igre pod obručima će na delu videti neke od najvećih svetskih zvezda. Reflektori će biti usmereni u uzdanicu srpske reprezentacije Nikolu Jokića kao dvostrukog uzastopnog MVP-ja NBA lige, dok će Grčku do zlata pokušati da odvuče još jedan igrač koji je dva puta zaredom nosio titulu najkorisnijeg igrača najkvalitetnije lige na planeti - Janis Adetokunbo.
Sudar titana svetske košarke u Beogradskoj areni poslužio je kao idealna uvertira za Evropsko prvenstvo. U meču za pamćenje Jokić i Adetokunbo su ukrstili koplja pred oko 18.000 gledalaca u glavnom gradu Srbije, a Orlovi su predvođeni čudesnim Somborcem odneli pobedu posle produžetka (100:94). Nema sumnje da nas u Berlinu (eliminaciona faza) očekuje još takvih duela, posebno jer je utisak da Evrobasket nikada nije bio kvalitetniji.
Izabrane vesti
Tu tezu potvrđuje i činjenica da će se za evropsko zlato boriti 34 igrača koji su pod ugovorima u NBA. Brojni imaju ključne uloge u američkim timovima poput prvog kandidata za MVP priznanje u predstojećoj NBA sezoni Luke Dončić, a do Evrobasketa su stigle i neke od najvećih mladih nada najjače lige sveta. Naravno, među igračima iz 24 evropske selekcije koje su se domogle završnog turnira nalaze se i najveća imena evropske klupske košarke, a predvodi ih bivši MVP i najbolji strelac Evrolige - reprezentativac Srbije Vasilije Micić.
Čini se da evropsko sazvežđe nikada nije ovako sijalo. Košarkaši sa Starog kontinenta u sve većem broju vedre i oblače najkvalitetnijim takmičenjima na planeti. Poslednje četiri MVP titule u NBA pripale su reprezentativcima Srbije i Grčke, a sledeća preti da završi u Sloveniji. Zato će biti pravo uživanje pratiti Evropsko prvenstvo u Gruziji, Italiji, Češkoj i Nemačkoj. Pa neka najbolji pobedi.
NIKOLA JOKIĆ (SRBIJA)
Ne moramo ni da trošimo reči, Nikola je sasvim dovoljno rekao na terenu. Pisao je stranice istorije NBA lige u dresu Denver Nagetsa i dosegao nezamislive visine. Srpski košarkaš kojeg su Denver Nagetsi pre osam godina izabrali na NBA draftu kao 41. pika premašio je sva očekivanja i izrastao u jednog od najboljih igrača na planeti. Dva puta je naterao čitav košarkaški svet da mu se pokloni, a daleko od toga da je rekao poslednju reč.
Radi neverovatne stvari na parketu. Protiv najčvršćih odbrana, konstantnih udvajanja, činjenice da svaki protivnik bazira defanzivnu strategiju isključivo na njemu, igra sa takvom lakoćom, da je milina gledati ga. Možda je otrcana fraza, ali Nikola se zaista "igra košarke".
Ako je bilo onih koji su smatrali da će mu biti potrebno određeno vreme da se vrati na evropska podešavanja, s obzirom da po FIBA pravilima nije igrao od Svetskog prvenstva u Kini, posle pripremnog perioda i duelima sa Grčkom i Turskom u kvalifikacijama za Mundobasket potpuno je jasno - spreman je da vodi Srbiju do zlatne medalje.
Uzmimo samo u obzir takmičarske mečeve. Protiv Grčke je kao na treningu unosio braću Adetokunbo pod obruč. Preuzimao odgovornost u ključnim trencima, serijama poena i asistencija odbijao nalete odličnog rivala, a onda u produžetku rešio da stavi tačku. Još jednom se videlo da je fizički fantastično pripremljen, jer je u dodatnih pet minuta u poređenju sa ostalim igračima delovao kao da je tek ušao u dvoranu.
Protiv Turske je imao furiozno prvo poluvreme, razbijao defanzivne postavke čete Ergina Atamana bez ikakvih problema. U nastavku je čitava reprezentacija upala u kontra ritam, pojedine sudijske odluke su pogurale domaćina, ali Nikola i drugovi su ostali pribrani i završili posao u poslednjim trenucima utakmice.
Pred Somborcem je treće veliko takmičenje u seniorskoj reprezentaciji. Pre šest godina pomogao je Srbiji da uzme srebro na Olimpijskim igrama u Riju, dok je pre tri u Kini došao sa reprezentacijom do petog mesta na Mundobasketu.
JANIS ADETOKUNBO (GRČKA)
Alfa i omega Milvoki Baksa, ali i grčke reprezentacije. Atleta kakav se jednom rađa. Fizički doteran do perfekcije, naučen da bude lider i da svoje atribute koristi na najbolji mogući način. Dokazao je i da u svom arsenalu ima više od vanzemaljske atletike, odveo tim iz Viskonsina do NBA prstena, dva puta naterao sve zvezde američke lige da mu gledaju u leđa.
Bez sumnje, jedan od najspektakularnijih igrača koji su ikada kročili na košarkaške terene u SAD. Prosto leti po parketu, nezaustavljiv je kada krene u prodor. Na sve to ima strašan mentaltiet, neuznesen je i uvek ostavlja i poslednju kap znoja na parketu.
Maksimalno se trudi da grčkoj reprezentaciji bude na raspolaganju, pa nije bilo dileme da će je ovog leta predvoditi na Evrobasketu. Biće izuzetno motivisan jer državnom timu nije doneo nijedno odličje. Igrao je za Helene na dva Svetska i jednom Evropskom prvenstvu. Najveći uspeh bilo mu je peto mesto na kontinentalnoj smotri 2015. godine.
LUKA DONČIĆ (SLOVENIJA)
Lepo je još pre pet godina legendarni grčki košarkaš Vasilis Spanulis rekao da se igrači poput Dončića rađaju jednom u 50 godina. Možda i ređe. Zaista je slovenački reprezentativac unikat. Kao veoma mlad je osvojio sve što je mogao u evropskoj košarci. Sa 18 godina postao i prvak Starog kontinenta i Sloveniji pomogao da ostvari uspeh za pamćenje.
Kada je otišao u NBA pojedini stručnjaci sa druge strane Atlantika su isticali kako nema fizikalije za najjaču ligu na planeti. Malo ko je očekivao da igre iz Evrope može da ponovi i u SAD. Kao treći pik na draftu je završio u Dalas Mavsima i dominacija je mogla da počne. Ostavio je u neverici sve koji su sumnjali da može do najvećih visina. Nastavio da oduševljava ljubitelje igre pod obručima i preko bare.
Magičnim potezima dovodi protivnike do ludila. Sve što izvodi deluje jednostavno. Kada krene u dribling, čini vam se da gledate usporen snimak. Ali koliko god da je njegov čuvar brži i jači, Luka uspe da ga nasamari gotovo svaki put. Ponekad lopta ne prođe kroz obruč, jer neretko uzima i prilično teške šuteve. Neko bi ih nazvao i nerezonskim, ali za Luku nisu. Neverovatna je lucidnost i lakoća sa kojom igra, pa se između Dončića i Jokića mogu izvući brojne paralele.
Jedna od od najvećih zvezda svetske košarke, iako ima tek 23 godine, čini ga i to što obožava da se nadmeće i nikada ne propušta priliku da se takmiči. Zato je i redovan u reprezentaciji Slovenije, ma koliko da je bila teška i komplikovana sezona iz koje je izašao. Sloveniji je zajedno sa Dragićem doneo ogromu radost pre pet godina, a sada će pokušati da izvede nešto što je u ovom milenijumu pošlo za rukom samo Špancima - da odbrani evropski tron. Početak obećava, pošto je sa 14 poena i 10 asistencija bio najzaslužniji za pobedu nad sjajnom reprezentacijom Litvanije (92:85)
GORAN DRAGIĆ (SLOVENIJA)
Gde je Luka, tu je i Goran. Bio je prva zvezda i MVP prethodnog Evrobasketa, a onda je, dok je bio na evropskom vrhu, rešio da okači reprezentativni dres o klin. Pet godina ga nije bilo u slovenačkoj reprezentaciji, ali nije mogao da odoli prilici da sa Dončićem ovog leta krene po novo čudo.
Iza sebe ima impresivnih 14 sezona u NBA, a prosek od 13,7 poena i 4,8 asistencija na 888 nastupa u ligaškom delu sezone govori kakvu je ulogu imao. I kada jednog dana reši da se penzioniše ostaće upamćen kao prvi plejmejker Majamija sa kojim je pre dve godine stigao i do borbe za šampionski prsten. Igrao je i na Ol-staru (2018), pre osam godina poneo zvanje Igrača koji je najviše napredovao u NBA, 2014. je bio i deo treće NBA petorke.
I u poznim igračkim godinama je sposoban da dominira evropskim terenima, što je dokazao u sudaru sa Turskom na pripremama. Ubacio je 28 poena i koš za pobedu u poslednjim sekundama produžetka. Gde je stao pre pet godina u Istanbulu na kontinentalnoj smotri, nastavio je u Kelnu. Bio je drugi strelac ekipe u trijumfu nad Litvanijom na premijeri sa 19 poena, a postigao je i neke od odlučujućih koševa u završnici.
RUDI GOBER (FRANCUSKA)
Jedan od najboljih centara sveta već godinama. Defanzivna sila sa kojom malo ko voli da se kači (osim Nikole Jokića). Tri puta najbolji odbrambeni igrač NBA, trostruki Ol-star, koji je tri puta bio uvršten i u treću petorku najjače lige sveta, jednom i u drugu. Najbolje defanzivne petorke u NBA ne mogu da prođu bez njega već pet godina. U sezoni za nama pokupio je najviše skokova u najspektakularnijem takmičenju u igri pod obručima, 2017. bio i najbolji bloker. Ovog leta je odlučio da posle devet godina napusti Jutu i preseli se u redove Minesote, a ugovor od 205.000.000 dolara (pet godina) koji je početkom minule sezone potpisao samo pokazuje da spada u vrh košarkaške elite.
Ofanzivno je možda limitiran, ali sve što se odbije od obruča završi u njegovim rukama. Većini protivnika uteruje strah u kosti kada krenu u prodor. Ima sjajne fizičke predispozicije koje je podredio igri u odbrani. Dugim rukama protivnicima u reketu redovno "zaklanja sunce".
Ne odbija priliku da igra za reprezentaciju što je za svaki respekt, pa je tako osvojio i četiri medalje sa Trikolorima. Dve bronze na šampionatima sveta, jednu na Evrobasketu i srebro na prethodnim Olimpijskim igrama u Tokiju.
Iako je Francuska iznenađujuće ubedljivo izgubila od Nemačke na startu Evropskog prvenstva (63:76), Gober je uspeo da upiše dabl-dabl (11 poena i 12 skokova). Bio je jedan od najboljih na terenu, ali je jasno da još nije postigao željenu formu.
EVAN FURNIJE (FRANCUSKA)
Momak iz predgrađa Pariza nikada nije bio istinska NBA zvezda, ali je odavno pronašao mesto pod suncem u Americi. Važi za pouzdanog šutera, kojeg bi mnogi timovi rado videli u svojim redovima i dali mu ozbiljnu ulogu. Proveo je sedam godina u Orlandu, nije imao sreće da u tandemu sa Nikolom Vučevićem ostvari ozbiljniji rezultat. Malo je sastavu sa Floride uvek nedostajalo da napravi iskorak, a francuski reprezentativac je uz crnogorskog uvek bio jedan od najkonstantnijih igrača Medžika.
Preselio se u Boston pre godinu i kusur dana, činilo se da je konačno u adekvatnoj takmičarskoj sredini, a onda su mu minulog leta Niksi istresli 73.000.000 dolara na sto za četiri godine. Takav ugovor bio je samo potvrda njegovog kvaliteta kao jednog od najboljih evropskih šutera.
Poput Gobera, sa ponosom uvek nosi reprezentativni dres. Bili su jedan uz drugog prilikom osvajanja bronzanih medalja na planetarnim smotrama u Španiji (2014) i Kini (2019), kontinentalnoj pre sedam godina u Francuskoj, kao i srebra na Olimpijskim igrama u Tokiju prošle godine. Nije se proslavio na premijeri, ubacio samo sedam poena u porazu od Nemačke, ali namestiće ruku kada bude bilo najpotrebnije.
JONAS VALANČIJUNAS (LITVANIJA)
Jedan od najvećih talenata litvanske košarke u ovom milenijumu. Ostvario je svoj potencijal, postao ozbiljna figura u NBA ligi, centar koji može da napravi razliku na oba kraja terena. Toronto ga je izabrao sa petog mesta na draftu pre tačnu jedne decenije, a prava je šteta što epizodu u Kanadi nije krunisao titulom. Trejdovan je za Marka Gasola u poslednjim trenucima prelaznog roka sezone 2018/19, koju su Reptorsi okončali osvajanjem šampionskog prstena.
Iza sebe ima 695 nastupa u NBA (ligaški deo), uz prosek od 13,4 poena i 9,5 skokova po meču. Malo koji centar može da se pohvali takvom statistikom, koja ukazuje da je u svakom timu imao bitnu ulogu. Minulog leta je stigao u Nju Orleans, provodio po pola sata u proseku na terenu i odigrao 74 utakmice. U svoj ofanzivni arsenal ubacio je i šut za tri poena, pa se protivnicima više ne isplati ni da ga izvlače iz reketa. A pod obručima gospodari.
Posle žetve medalja u omladinskim selekcijama (zlato na U16 i U18 Evrobasketu, kao i na U19 Svetskom kupu), redovan je i na seniorskim spiskovima, pa je domovini doneo i dva srebra na Evropskim prvenstvima 2013. (Slovenija) i 2015. godine (Francuska). U porazu od Slovenije na startu kontinentalne smotre je bio na poen od dabl-dabla (12 skokova), ali Valančijunas tek pali motore.
DOMANTAS SABONIS (LITVANIJA)
Tandem Nikola u reprezentaciji Srbije (Jokić i Milutinov) predstavlja verovatno i najbolji centarski par na Evrobasketu. Ipak, nije daleko ni litvanski NBA duo. Jonas Valančijunas je čitavu deceniju gradio ime u najjačoj ligi sveta, ali se čini da ga je u poslednjih par zasenio zemljak Domantas Sabonis.
Sin legendarnog Arvidasa Sabonisa je u Indijani izrastao u jednog od najkompletnijih centara s one strane Atlantika. Sjajan borac u reketu, ume da pogodi sa distance, odlično čita protivničke odbrane i razigrava saigrače. Ubedio je upravu Sakramenta da za njegove usluge put Pejsersa pošalje jednog od najtalentovanijih američkih plejmejkera Tajrisa Haliburtona. Uz Derona Foksa je prva zvezda franšize iz Kalifornije koja svim silama pokušava da se posle 16 sezona izvuče iz blata i plasira u plej-of.
Upisao je Domantasa i dva Ol star nastupa, a reprezentaciji još na startu karijere pomogao da osvoji srebro na Evrobasketu u Francuskoj.
U prvoj utakmici na smotri protiv Slovenije ga nije služio šut (10 poena i pet skokova), možda će mu trebati malo vremena da se privikne na nove uslove. A kada uđe u ritam, Litvaniju niko neće želeti za protivnika.
VASILIJE MICIĆ (SRBIJA)
Poput gore-navedenih zvezda ne igra u NBA. Mada je svima jasno da bi bez problema mogao. Naravno, s punim pravom je rame uz rame sa nekim od najboljih igrača najjače lige sveta, jer je u evropskim okvirima "prešao igricu".
Uz Nikolu Jokića najveća je uzdanica selekcije Svetislava Pešića na kontinentalnom takmičenju. Izrastao je u jednog od najboljih igrača u Evropi. Minule godine bio najbolji strelac Evrolige, sezonu pre toga i MVP. Na poslednja dva Fajnal fora takođe je bio najkorisniji igrač.
Već dve godine je na radaru brojnih NBA klubova, ali nije dobio adekvatnu ponudu. Oklahoma ima pravo na njegove usluge, ali i ozbiljnu konkurenciju na bekovskim pozicijama, pritom još nije u poziciji da se bori za najviše ciljeve. Ipak, ozbiljno vrednuje Micića, pa je od zainteresovanim timovima postavljala visoke zahteve, te do trejda nije došlo.
Vasa je odlučio da ostane u Efesu i nastavi da piše istoriju evropske košarke. Sasvim je jasno da će napasti treću uzastopnu titulu u Evroligi, ali pre toga ima još jedan zadatak - da Srbiji donese prvo zlato od Indijanapolisa.
BOJAN BOGDANOVIĆ (HRVATSKA)
Hrvati su sa velikim ambicijama stigli na kontinentalnu smotru. Oformili su vrlo dobar tim čiji predvodnik je bez dileme as Jute Bojan Bogdanović.
Iskusni krilni košarkaš je već osam godina u NBA. Vremenom je stasao u jednog od najpouzdanijih šutera lige. Svaki tim zna da će mu Babo isporučiti svojih 15 do 20 poena, neretko i daleko više. Ako ostane sam na šutu za tri, protivnik može samo da se spremni za novi napad.
Dok važi za proverenu napadačku opciju, u Evropi je mašina za koševe. Pre šest godina je na Olimpijskim igrama u Riju bio prvi strelac košarkaškog turnira sa prosekom od 25,3 poena po utakmici: Pritom je šutirao sa odličnih 50,6 odsto preciznosti iz igre i sjajnih 45 odsto van linije 6,75.
Nije imao uspešnu reprezentativnu karijeru, te nema sumnje da je vrlo motivisan da to promeni. I u poznim igračkim godinama je bio jedan od najboljih strelaca Džeza, pa će sa Ivicom Zubcem, Dariom Šarićem, Marijom Hezonjom, Krunoslavom Simonom i naturalizovanim Džejlenom Smitom pokušati ovog leta da napravi iznenađenje i osvoji prvu medalju u državnom timu.
LAURI MARKANEN (FINSKA)
Koliko je talentovan najbolji govori da je posle jedne sezone na Arizoni izabran kao sedmi pik na NBA draftu. Četiri godine je branio boje Čikago Bulsa, a od prošle godine je u Klivlendu. Iako ima tek 25 godine, Lauri Markanen je pet puta zaredom osvojio nagradu za najboljeg igrača Finske. Njegov potencijal i kvalitet najbolje opisuje činjenica da je 2018. bio uvršten u idealnu petorku NBA novajlija.
Poseduje sve predispozicije da bude ozbiljna snaga američkih timova, a već je sakupio i veliko iskustvo. Na 282 nastupa u najjačoj ligi sveta u proseku je beležio 15,4 poena, Ima meku ruku i odlične atletske sposobnosti koje savršeno koristi u tranziciji.
Koliko je dominantan u reprezentativnom dresu najpreciznije oslikava podatak da je još 2017. godine sa prosekom od 19,5 poena po meču vodio Fince do osmine finala Evrobasketa. U Prag stiže u fantastičnoj formi, što je dokazao sa 28 poena protiv Izraela u kvalifikacijama za Mundobasket. Ubacio je više od trećine poena svoje ekipe (79:73). Krilni igrači srpske reprezentacije će imati pune ruke posla sa Markanenom.
DENIS ŠREDER (NEMAČKA)
Iza sebe ima devet godina u NBA, branio je boje Atlante, Oklahome, LA Lejkersa, Bostona i od Hjustona. U većini timova igrao bitnu ulogu što dokazuje i činjenica da je na 621 nastupu u proseku beležio 14,2 poena po meču. Otkako je Dirk Novicki okačio patike o klin, Denis Šreder je lider nemačke reprezentacije. Prošao je i omladinske selekcije Pancera, retko propuštao reprezentativna okupljanja od kako je uvršten u seniorski tim.
Ovo mu je treće Evropsko prvenstvo. Na prvom nije uspeo da pomogne državnom timu da izađe iz grupe (2015), ali je dve godine kasnije bio prvi strelac turnira sa 23,7 poena po meču, te je vodio Nemce do četvrtfinala. Hteo je da igra i na Olimpijskim igrama u Tokiju, ali Savez nije mogao da plati potrebno obeštećenje kako bi ga uvrstio u tim.
U igri jedan na jedan je nezustavljiv. Izuzetno je hitar i borben, a to su na svojoj koži osetili brojni NBA timovi, ali i evropske selekcije. Biće glavni adut Gordona Herberta na Evrobasketu pred nemačkom publikom, uz talentovanog Franca Vagnera koji je nedavno debitovao u seniorskom timu. Zablistao je na pripremama i na startu druge faze kvalifikacija za Mundobasket, pokazao da je uz brata Morica budućnost nemačke košarke.
Ne smemo zaboraviti ni startnog centra Portland Trejlblejzersa Jusufa Nurkića koji je bio među najzaslužnjijima za prvu pobedu Bosne i Hercegovine na Evropskim prvenstvima od 2015. godine. Ubacio je 19 poena, uz četiri skoka, tri asistencije i dve blokade u trijumfu nad Mađarskom na startu kontinentalnog šampionata (95:85).
Prva zvezda Turske je bez sumnje bivši košarkaš Efesa Džedi Osman koji je od 2017. godine član Klivlend Kavalirsa. U pobedi nad Crnom Gorom (72:68) brojao je do 15, ali je jasno da tek pali motore. Uz njega je tu i naturalizovani Šejn Larkin, as Anadolu Efesa i dvostruki osvajač Evrolige. Dokazao je da će biti veliki adut Ergina Atamana sa 18 poena (5/6 za tri) protiv Crne Gore.