Kevin Panter: Lako mogu u NBA, ali odrekao bih se mnogo toga! Trebalo mi je pet godina u Evropi za prvi milion

Nama u Evropi – Evroliga je često vrhunac košarke. Tu su vaši omiljeni klubovi, tu se igra košarka na koju smo navikli i naučeni. Njima u SAD to je često nešto sasvim nepoznato. Oni znaju samo za NBA. Za spektakl najboljih igrača planete. I ništa drugo ih ne zanima. Međutim, tek povremeno pojavi se neki Kevin Panter, zaludi Evropu i pre svega navijače Partizan Mozzart Beta, pa se i u delu američke javnosti povede priča o Starom kontinentu.

Posebno u onom delu koji nešto zna u evropskoj košarci, pa su tako Džordan Ričard i Rej Mekalum u podkastu Swish Cultures pokušali da zemljacima objasne šta u Beograd predstavlja Panterovo ime. Pa i zašto on nije u NBA ligi?

Dakle, razmišlja li Panter uopšte o pokušaju da se nje konačno domogne?

“Da budem iskren, teško je. Moraš da se zapitaš prvo šta ti je u stvari bitno. To je broj jedan. Moraš da gledaš u godine, da vidiš koliko hoćeš da igraš. Mnogo je tu faktora. Vrlo lako bih mogao da se vratim u NBA, vrlo lako, ali finansijski ne bih mogao da uradim neke stvari o kojima sam sanjao. Rekao sam majci baš pre nego što sam se vratio: kad sam odrastao, imao sam dva sna. Jedan da igram u NBA ligi. I drugi san je da se pobrinem za porodicu”, počeo je Panter priču…

S vremenom je shvatio da ta dva sna ne idu jedan sa drugim pod ruku.

“Kako sam rastao, ta dva sna su se sve više udaljavala. Morao sam da razmislim i vidim šta je važnije. Da li NBA deo ili finansijski? Na kraju dana, ne možeš da igraš košarku doveka. Kad se sve završi želećeš da imaš nešto da pokažeš. Nemoj da dozvoliš da te košarka iskoristi. Iskoristi ti nju”.

Nije naravno uvek bilo lako. Štaviše, dugo, baš dugo je trebalo Panteru da počne da zarađuje ozbiljan novac.

“Sad je drugačije, ali kad sam ja odrastao… Igrao sam 22 ili 23 godine maltene bez para. Kad gledaš iz te perspektive, uradi ono što je najbolje za tebe. Na kraju dana, bitan je krov nad glavom, osiguraj se da ti porodica bude mirna. To su najvažnije stvari. Meni je najvažnije: da igram, mnogo da igram, i da mogu da obezbedim porodicu. Malo su se prioriteti promenili”.

Amerikanci možda ne znaju, ali igrači koji nisu poznati preko bare, u Evropi zbog poreskog sistema mogu da zarade i više nego u NBA ligi, jer ih tamo ne dočekuju kao zvezde. Ali ni u Evropi ne ide sve preko noći.

“Kada sam prvi put stigao u Evropu, zarađivao sam 40.000 dolara godišnje. Prvi ugovor vredan više od miliona evra (u Partian Mozzart Betu, prim.aut.) potpisao sam u šestoj sezoni. Tačno pet godina mi je bilo potrebno da od 40.000 dolara dođem do sedmocifrenog ugovora”.

Svet se klanja Partizan Mozzart Betu: Od Španije do Amerike - svi pričaju o čudesnoj atmosferi na Tašmajdanu

Doužer i Kaminski u čudu posle spektakla na Tašmajdanu: Nikada u životu nisam doživeo ovako nešto

E sad, nije baš ni Panter sasvim odustao od NBA lige, ali sada kada je zvezda u Evropi… Nije to baš tako lak korak.

“Ako bih dobio pravu ponudu, pravu ulogu, čak i ako bih izgubio neki dolar, razmislio bih. Svako leto se mučim sa tim pitanjem… Odrekao bih se mnogo toga za nešto što nije sigurno. To nema smisla. To je jedan razloga što ostajem. Drži se onoga što imaš, drži se svoje cene. Mnogi ti klubovi uzimaju to. Kao da si tu sa lisicama na rukama. Mogu da te otpuste kad hoće. Mora da bude nekih garancija. Ne bih da ulazim previše u politiku, ali… Imaš igrača koji nije draftovan, kao ja. Imaš i igrača koji je draftovan, a prošlo je već pet godina i on se sada vraća u NBA ligu. I on ima neka prava. Nema razlike između nas, a meni daju veteranski minimum. Iako ja, primera radi, mogu da budem mnogo bolji igrač. To je sve velika igra. I moraš da znaš da je igraš. Mnogo puta sam izgubio um, jer neke stvari nemaju smisla. Ne smeš mnogo da razmišljaš o tome”.

Kevin Panter (©Starsport)

Tek kada je došao u Evropu shvatio je šta ga čeka, koliko je potrebno da bi bio najbolji i koliko može da se zaradi ako to jesi. Krvnički je radio, i tako svako leto. Bez odmora, evo već osam godina.

“Imao sam cilj. Kada sam igrao za Lavriju, moj prvi tim u Evropi, gledao sam Evroligu. Kvalitet utakmica je sasvim drugačiji. Mislio sam da je to ništa. Menadžer mi objasnio. I onda sam rekao: moram da se podignem na taj nivo. I svaki put kada bih se vratio: rudario bih… Samo rad. Uvek sam znao šta želim. Ako idem u Evropu, moram da budem najbolji igrač tamo. Napraviću od toga moj NBA. Bilo je teških trenutaka, ali znao sam šta hoću. Shvatio sam koliko se para tamo zarađuje. Svako leto sam radio… Nikad odmor u životu nisam uzeo… Tako radim već osam godina. Svako leto”.

No, ne razumeju to svi. Ko ne iskusi – nije mu jasno.

“Drugari me ismevaju: Brate, kad ćeš na odmor. Ne shvataju me, ne možeš svakome da objasniš. To pričam svim mladim igračima. Biće ti potrebno pet godina. Nećeš da vidiš rezultat u prve dve godine. Mora da prođe vreme. Toliko sam u trenutku… Toliko sam gladan, učio sam da ništa nisam uradio, osećam da moram da ljudima nešto da pokažem. Ustajem u šest ili sedam ujutru, treniram po tri puta dnevno. Ne zato što moram, volim to”.

Panterova treća sezona u Partizanu: Ni sam ne znam kako sam došao dovde

Evroliga nije prvi izbor Amerikanaca. Po svaku cenu žele da se izbore za ugovor u NBA. Ali kada se odluče da pređu “preko bare”, lako uoče koliko je zahtevna. Skoro pa podjenako kao evropskim košarkašima kada krenu u suprotnom smeru. Jer prvo treba da se probiju.

“Najbolji igrač Evrolige neće odmah u NBA ligu. Ne ide to tako. Evroliga je visok nivo košarke, nećeš tek tako da se probiješ. To su dva sveta”.

Srpski treneri su perfekcionisti, temperamenti, pomalo od njih inostrani igrači nekada i zaziru. Zbog načina rada njihove ekipe su gotovo uvek u ili pri vrhu. Dobar pokazatelj je i Mundobasket, na kome se videlo da Evropljani mogu da ugroze Amerikance. No, da li su bolji?

“To je teško pitanje. Da ne preterujemo, imamo najbolje igrače na svetu, ne zanima me šta drugi kažu. Najbolji si. Ali možda nismo najbolji tim. Jer uvek menjamo tim. Druge zemlje imaju momke koji igraju stalno, imaju bolju hemiju. Ipak, ja sam uvek za SAD”.

Partizan Mozzart Bet platio 3.735.500 evra poreskog duga

Napravio je i komparaciju između srpskih i generalno evropskih košarkaša sa američkim…

“Mnogo više ih zanimaju osnovne stvari, suština. Oni mnogo rade na osnovnim stvarima. Mi smo samo išli da igramo. Zato imamo tu kreativnost. Ja sam pik end rol počeo da igram tek u zrelim godinama karijere. U Evropi se zaista taktikom bave od malih nogu. Jer oni ne mogu da rade ono što mi možemo. Ali rade na tim stvarima, na jednostavnim, uvek su u teretani”, poručio je Kevin Panter i dodao:

“Imaš pet na pet bez driblinga. Ali ludo je što te to nauči kako da dodaješ, kako da presečeš pas, kako lopta ide. To su te proste stvari koje mi u Americi nismo radili. U Evropi je sve sasvim drugačije. Ali kada shvatiš zašto se te vežbe rade… Oni disciplinuju igrače od malih nogu”.

Veliki uticaj na igru, način razmišljanja i Panterov razvoj imao je Željko Obradović. I ama baš svaku priliku američki šuter iskoristi da to apostrofira.

“Igranje za Obradovića mi je pomoglo, da budem iskren, psihički da igru odvedem na viši nivo. Naterao me je da razmišljam više. Nema to veze sa poenima, već sa odlukama, drugačijim pasovima. Možda on ni ne shvata koliko, ali mnogo mi je pomogao da odem na viši nivo”, završio je Kevin Panter priču u podkastu Swish Cultures.