INTERVJU - vrhunski poker Zeka Ledeja: Željko, Mesina, Šaras, Blat

Stranac koji pravi razliku.

Sveti gral za kojim traga sada već čitava Evropa. Sve je više igrača iz SAD-a, pa se i cele sezone svode na to da li ste “pogodili” strance ili niste. Partizan je to uspeo sa Zekom Ledejom, može se već sada reći. Evroligaški košarkaš opravdao je očekivanja na startu sezone i bio je pravi vođa tima na većini utakmica. Tome u prilog idu i brojke. Ukupno gledano, Ledej je treći najkorisniji košarkaš Jadrana posle prvih pet utakmica sa prosečnim indeksom korisnosti 21,2. U proseku daje 12,6 poena uz neverovatan šut za tri poena od 72,7%! Do sada je gađao 8/11.

Ovakve brojke i ne čude kada se zna da je Ledej u karijeri sarađivao sa pokerom vrhunskih stručnjaka: Dejvidom Blatom, Šarunasom Jasikevičijusom, Etoreom Mesinom i Željkom Obradovićem. Na sve to i sa Bazom Vilijamsom. Malo ko je držao takve karte u rukama.

19.00: (6,00) Borac Čačak (20,0) Partizan (1,15)

O svemu tome, kao i o treniranju u tri ujutru, ratničkom mentalitetu, svojoj beležnici u kojoj piše sve što nauči, tehnici šuta za tri poena kao i o ožiljku na leđima govorio je u intervjuu za Mozzart Sport.

Kaže krilni centar crno-belih da je zadovoljan kako se uklopio u crno-beli sastav. Govori staloženo, baš kao što igra košarku.

"Stigao je trener, stvorio je nukleus tima. Kao tim postajemo sve bolji svakoga dana. Hemija u ekipi je ´kul´, dobri su ljudi u pitanju. I to je odlično za početak. Potrebno je, pre svega, da posedujemo dobru kulturu, da razumemo šta trener zahteva od nas. On nas posmatra kao ljude, kao tim, i na taj način želimo da ostvarimo ciljeve", kaže Ledej za Mozzart Sport.

Naravno da je od letos jedna od glavnih tema ne samo kod nas, već i u Evropi, povratak Željka Obradovića u Partizan posle tri decenije. Mogao je u neki evroligaški klub, završio je među crno-belima. Radi se o treneru sa čak devet evropskih titula. Pitaju se mnogi šta to tačno čini Obradovića tako posebnim?

"Odličan je čovek, odlična osoba. Voli tim. Voli klub. Računa na sve igrače. Znamo šta želimo, ali i da to ne možemo u jednom danu da ostvarimo. Potrebno je vreme da dođemo tamo gde hoćemo. Osećam da zna, da veruje u kvalitet kod igrača. Ne traži ono što ne vidi da igrač može. Neki treneri pokušavaju da treniraju sve na isti način. Željko pak razume prednosti i slabosti pojedinaca. I kako da se pokažu te prednosti na terenu”, kaže Ledej.

Simpatično je navijačima i košarkaškim zaljubljenicima kako se Obradović “zacrveni”, ne samo kada je nezadovoljan igrom svog tima, već i kada drži tajm-aut na preko 20 poena prednosti. Ledej ističe da se ne plaši tih momenata.

“Ne pada mi teško, to je normalno. Tako trener Obradović govori. Veoma je strastven. Zato je i došao u klub, daje sve od sebe za tim, moramo to i mi da uradimo, da izađemo na teren i damo sve od sebe. Zato on i postaje crven u licu, zato što se trudi”, objašnjava visoki košarkaš crno-belih.

Ističe Ledej u toku razgovora da je pre dolaska u Partizan čuo priče o uspesima, o važnim igračima i o navijačima, ali da se trudi da što bolje razume istoriju kluba, te da o tome razgovara sa trenerom i saigračima.

Zek je odrastao u Dalasu, u Teksasu, tako da je kulturološka distanca jasna. Objašnjava Ledej da mu u detinjstvu nisu baš cvetale ruže kuda je hodio.

 “Bilo je lepo, ali teško. Majka me je odgojila, naučio sam mnogo, brzo sam rastao, sazrevao. Događale su se brojne promene, selidbe. Morao sam dase naviknem na to i da postanem čovek. Takve stvari ti pomognu u karijeri. Majka se mnogo žrtvovala za nas, kao i moji deda i baba. Trudili su se da nas podignu najbolje što su znali. Nije bilo lako. Ali na kraju dana nam je to pomoglo da budemo bolji ljudi”, kaže Ledej.

Jedna od priča iz mladosti ima veze sa ožiljcima. Jedan od njih se posebno vidi, na leđima, iza desnog ramena. Služi kao podsetnik da nekada čovek treba da bude obazriv.

“Da, da, da… Kada sam imao 13 godina, bio sam u parku, igrao sa nekim momcima. Došlo je do fizičkog obračuna, sa tim starijim igračima. Gurnuli su me na ogradu i tu me je ona probola. Leđa su mi bila posečena. Uči se iz iskustva, to je sve deo igranja napolju i tako tih stvari”, priseća se Ledej kroz osmeh. Sve se ipak završilo bez većih posledica.

KAKVI TRENERI - ŽELJKO, MESINA, JASIKEVIČIJUS, BLAT…

Sigurno se Ledeju ozari lice i kada se priseti sa kakvim je sve trenerskim asovima mogao do sada da sarađuje. Od Dejvida Blata u Olimpijakosu, preko Šarunasa Jasikevičijusa u Žalgirisu, Etorea Mesine u Olimpiji Milano, do Željka Obradovića u Partizanu. Na sve to, radio je sa Bazom Vilijamsom na Virdžinija Tek koledžu.

“Trener Blat je jako dobar čovek. Nije mnogo galamio, ja sam bio mlad, pomogao mi je da podignem nivo igre, da budem dobar, da razumem evropsku igru na najvišem nivou. Važan je za početak moje karijere. Šaras je veoma zahtevan. Trener sa najvišeg nivoa, porodična osoba. Kod njega sam se trudio da se adaptiram i da vidim ono što on vidi na terenu, a bio je vrhunski igrač, video je mnogo toga. Ima stil sličan Obradovićevom, u pogledu toga kako pristupa utakmicama. Postoje i razlike, ali i dosta sličnosti između njih. Mesina je taktičar. Veoma je dobar čovek, emotivan, strastven. Pomaže mu veliko NBA iskustvo da vodi utakmice kao što ih vodi. I to mu je dosta pomoglo i prošle sezone kada smo napravili dobar rezultat”, objašnjava Ledej.

Ističe Partizanov Amerikanac i važnost saigrača sa kojima je igrao do sada. Igrao je i prošle sezone sa Kevinom Panterom, igra i ove.

“Blagosloven sam što su me trenirali jedni od najboljih trenera u istoriji Evrope. I ne samo treneri, već ljudi. Trudio sam se da budem poput sunđera i da svakoga dana upijam znanje od njih. Da gledam kako i šta rade. Pomogli su mi i sjajni saigrači, takođe, da postanem ovo što sam sada. Teško mi je da izdvojim imena, bilo je lepo i u Olimpijakosu i Žalgirisu, prošle sezone s utu bili Ćaćo (Rodrigez), Malkolm Dilejni, Kajl Hajns, Điđi Datome. Svi su mi pomogli i mnogo sam naučio. Sa Kevinom sam uvek bio zajedno, učimo zajedno, bili smo dobri prošle sezone, trudimo se da i ovde tako nastavimo”.

IGRAO SAM AMERIČKI FUDBAL, TRENIRAO U 3 UJUTRU

Da bi došao do ovog nivoa, Ledej je morao svašta da prođe. Čak i da trenira usred noći. Išao na trening u tri ujutru kada je bio na Virdžinija koledžu.

“Da, da. Kada sam bio na koledžu dvorana je bila otvorena 24 časa. Išao sam kada god sam mogao, pa sam to radio u tri ujutru svakog dana. Obično bih trenirao i radio ´moje stvari´. Sada sam promenio rutinu, naravno, ali i dalje volim ranije da treniram”.

I na koledžu je Ledej imao sreće sa trenerom, kao što je to slučaj u Evropi. Tamo ga je dočekao Baz Vilijams.

“Iskreno, on mi je jedan od najbližih ljudi u životu. Odličan čovek. Bio je oštar prema meni, ali to mi je značilo. Razumeo je odakle dolazim. Rekao mi je da mogu da pomognem porodici svojom igrom, da putujem svetom. Govorio mi je da imam 21 godinu, da je sve preda mnom, da upijam znanje od ljudi. Nije to najveći košarkaški program, ali mi smo uspeli da učinimo velike stvari”.

Zanimljivo je da Ledeju košarka nije bila prioritet pri odrastanju. Pre svega je igrao američki fudbal i dugo se “kladio” na tu vrstu karijere pre nego na košarku.

“Američki fudbal mi je bio prvi sport zapravo. Odrastao sam u Teksasu, fudbal je tamo svuda gde se okrenete, tu su Dalas Kaubojsi. Igrao sam američki fudbal, a košarka mi je bila rezervna opcija. Igrao sam u napadu ´tajt end-a´, a u odbrani ´defanzivniog end-a´. Agresivna pozicija, voleo sam da igram fizički jako. Slično kao i sada što radim. To je moja igra. Majka je želela da se posvetim košarci, ja sam želeo čak da igram oba sporta”.

BELEŽNICA OD KOJE SE LEDEJ NE RAZDVAJA

Ledej, Star Sport

Kada je odabrao košarku - nije promašio. A mnogima privlači pažnju način na koji šutira za tri poena. Da ne govorimo o procentima (8/11 za tri, 72,7%). Otkud onakva, pomalo čudna, mehanika šuta?

“O da. Imam svoj način. Treneri su mi rekli da pogađam u visokom procentu i da posedujem osećaj. Tako da nisam hteo da menjam da bi to izgledalo ovako ili onako - a da mašim. To je opasno i nema smisla. Važnije je da pogađam. Šake su mi velike, lakše mi je ovako da postavim palac pri šutu”, kaže Ledej.

Amerikanac sebe naziva igračem bez pozicije.

“Počeo sam da igram bez pozicije. Zapravo sam u srednjoj školi igrao trojku. Najčešće nije bilo pozicija. Tako da sam bio bez pozicije i mogao sam da igram više pozicija. Najviše igram četvorku, ali mogu da pomognem na više mesta u timu”.

Nije baš često da neko u naponu snage odabare da pređe iz Evrolige u Evrokup. Međutim, to momku rođenom u Dalasu nije pravilo problem, posebno kada se zna ko vodi Partizan.

“Ne razmišljam o tome. Kada je trener Obradović rešio da uzme klub, a meni se otvorilo mesto, rešio sam da idem da igram za Obradovića”, jasan je Ledej.

A da li se Ledej pre dolaska u Partizan posavetovao sa jako dobrim prijateljem Najdželom Vilijams Gosom, koji je već nosio crno-beli dres. Ili možda sa bivšim saigračem Vladimirom Micovim?

“Da, naravno, (Nadjžel i ja) provodimo leta zajedno. Pričao mi je o Beogradu, o sjajnim ljudima ovde, šta će me čekati. Nisam se čuo ovog leta sa Micovim. Čuo sam glasine da je mogao da dođe u Partizan, bilo bi sjajno da je i on došao. Vlado je sjajan čovek, igrač sa najvišeg nivoa”.

Ledeja van parketa često možete videti kako se ne razdvaja od svog ranca, a u njemu se nalazi beležnica koju dugo “vuče” sa sobom. I u nju piše sva svoja zapažanja.

“Kada god imam šansu pišem beleške. Igrao sam na visokom nivou, za sjajne trenere, pa sam hteo da zapišem sve podatke, šta radim. Kako vreme ide mnogo toga sam naučio. I hteo sam da sve to zabeležim u svojoj beležnici. Može da se desi i da budem trener jednog dana, nikada se ne zna. Trenutno samo želim da sve dokumentujem i da to koristim i sada i u budućnosti”.

I prošle sezone je igrao najvišem nivou, stigao je do Fajnal fora, ali je njegova Olimpija u finalu italijanskog prvenstva poražena sa 0:4 od Virtusa.

“Igrali smo mnogo mečeva, svašta se dogodilo. Trenutno ne razmišljam o tome, fokusiran sam na Partizan. Primam ovde nove informacije. Virtus je odigrao dobro, treba to poštovati. Želim sreću Olimpiji ove sezone, ja se fokusiram samo na Partizan”.

A kakav je Ledej van košarke?

“Volim da provodim vreme sa porodicom i prijateljima. Da uživam u svemu što život nosi. Volim filmove, serije. Navikavam se na Srbiju i Beograd. Mnogi ljudi su mi rekli dobre stvari o Srbiji pre nego što sam došao, da će mi se svideti, da će mi biti zabavno. Porodica je gledala preko Gugla, videla lepe stvari. Ovde se oseća košarkaška kultura, postoji ljubav prema igri, strast”.

Za kraj razgovora, poučna kratka priča o ratničkom mentalitetu…

“Otišao sam 15-16 od kuće. Navikao sam na promene. Naravno, i dalje je teško, nedostaje mi često porodica. Važno je da budete na najvišem nivou i da budete fokusirani. Savršena sintagma je 'ratnički mentalitet', da imaš mentalitet da uradiš sve što je potrebno da se posao odradi”, zaključio je Ledej.

Pišu: Strahinja KLISARIĆ i Đorđe MATIĆ

ABA LIGA – 6. kolo

Subota:

17.00: (2,15) Igokea (14,5) Cedevita Olimpija (1,80)

19.00: (6,00) Borac Čačak (20,0) Partizan (1,15)

21.00: (1,70) Krka (14,5) Studentski Centar (2,30)

Nedelja:

12.00: FMP – Zadar

17.00: Budućnost – Mornar

19.00: Split – Cibona

Ponedeljak:

18.00: Crvena zvezda – Mega Mozzart

*** Kvote su podložne promenama