Dovedeš Srbina i nakriviš kapu
Vreme čitanja: 11min | sub. 05.12.20. | 08:00
Samo povrede malo kvare utisak…
Ušli smo u decembar i vreme je za mali presek učinka naših košarkaških internacionalaca koji, možemo slobodno da kažemo – igraju prilično dobro u dosadašnjem delu sezone na svim meridijanima. Oduvek je naša zemlja imala majstore oko kojih su se tukli NBA i najveći evropski timovi, a i ove 2020. godine nije bilo mnogo drugačije.
Posebno ćemo akcenat staviti na učinak igrača koji nastupaju u Evroligi jer su oni u NBA na odmoru između sezona, a ima Srbija bogme čime da se pohvali i u nižim evropskim ligama od Evrolige. Možda bi kvantitativno, odnosno brojčano, uticaj srpskih igrača u Evroligi mogao da bude i bolji, isto se odnosi i na trenere, ali ovi koji su tu, zaista nas predstavljaju u dobrom svetlu.
Izabrane vesti
Mogli bi strani klubovi lako da se vode parolom: “Kupi Srbina i nema šta da brineš”. Tako je oduvek bilo, tako je, očigledno, i sada. Vidi se na delu taj košarkaški gen. Odnos prema igri.
Samo još da te dosadne povrede ne prave probleme. Bez njih bi utisak bio još bolji i potpuniji.
EVROLIGA
Zanimljivo je da koga god od srpskih igrača u Evroligi da se dotaknemo, praktično svi imaju vrlo važne uloge u svojim timovima u ovoj sezoni.
Idealan za start priče je neko ko je potpuno sazreo i pruža košarku života - Vladimir Lučić. Zaista igra najbolje do sada, ima fenomenalne procente, legao mu je sasvim rad sa Andreom Trinkijerijem i sav dosadašnji rad je došao na naplatu u 31. godini. Potpuni je lider Bajerna ove sezone, a Bavarci sa njim u ekipi beleže nikad bolje rezultate.
"Stvarno se osećam bolje sada nego u 23-24 godine. Svestan sam da neće procenti šuta biti stalno tako visok. Duga je sezona. Ali ne opterećujem se. I ja i ekipa imamo samopouzdanje, a sve to proizilazi iz sistema", rekao je Lučić za MOZZART Sport.
Igra sa mnogo samopouzdanja i što je najvažnije, zaobišle su ga povrede u dosadašnjem toku sezone. Naštelovao je ruku, pa iz sedmice u sedmicu konstantno doprinosi rezultatima Bajerna. Na 12 utakmica Lučić u proseku postizao 14,4 poena uz fantastične procente šuta, naročito kada su u pitanju trojke 49% za tri na uzorku 25/51, 65,6% za dva i 90,3% sa penala). Na samo tri utakmice Lučić nije bio dvocifren, a najbolje je odigrao protiv Makabija kada je meč završio sa 26 poena.
Rečju – blista!
Nastavićemo sa Vasilijem Micićem koji nastupa za Anadolu Efes i ponovo pokazuje da je igrač sa kvalitetom za NBA ligu. Uz Šejna Larkina verovatno je najkvalitetniji igrač ekipe i jedan od boljih u celoj Evroligi.
Organizator igre Efesa prosečno beleži 12,7 poena po meču i ima 5,3 asistencije, uz procente šuta od 48,5% za dva i 28% za tri, što je nešto što on može bolje i istina je da ne blista ove sezone kako bi to mogao. Ali…
Videli smo ga i protiv Panatinaikosa kada je ubacio 33 poena i postavio novi lični rekord karijere u Evroligi. Još jedan pokazatelj koliko visok “plafon” ima. Olimpijakosu je ubacio 20, Zenitu 17, Bajernu 12… Svakako se radi o igraču koji poseduje kvalitet za NBA i pravo je malo čudo što nije završio preko Bare, ali možda bude imao više sreće sledeće godine.
Valensija je takođe jedna od ekipa koja je ostavila pozitivan utisak u dosadašnjem delu sezone, a tu Srbija može da se pohvali sa učinkom Nikole Kalinića i Vanje Marinkovića. Bivši kapiten Partizana je nažalost doživeo povredu i morao je na operaciju ramena, ujedno i pauzu.
Promenio je Kalinić tim letos, doneo je odluku, otišao je iz Fenera i deluje da je pogodio sa Valensijom kojoj je odlično legao sa svojim vrlinama. Prijala je Nikoli Kaliniću promena sredine. Posle pet godina u Fenerbahčeu, sada radi u drugačijoj atmosferi, drugoj zemlji. Kalinić je odigrao sve utakmice za Slepe miševe, a na devet se našao u startnoj petorci. Većinu utakmica Kalinić je okončao sa dvocifrenim učinkom, a u proseku postiže 9,5 poena, uz dva skoka i 2,6 asistencija. Ne služi ga šut za tri poena (20%) i nema sumnje da ukoliko podesi nišanske sprave da će u sezoni biti i poenterski boljih izdanja od meča sa CSKA koji je završio sa 15 poena. U poslednjem kolu dao je Albi 10.
Pre povrede, Marinković je beležio neke jako dobre brojke i prava je šteta što mu se dogodilo to što jeste. Uvek je loš tajming za povredu, a ovde je posebno bio takav slučaj. Vanja se do 2021. neće pojaviti na parketu, a ove sezone je na tri utakmice Evrolige beležio 8,7 poena uz oko 41% pogodaka iz igre, i 1,3 asistencije. Svakako je načinio napredak u odnosu na prošlu godinu i čim povreda prođe od njega možemo očekivati mnogo. Videlo se to na meču protiv Žalgirisa kada je ubacio 16 poena u Kaunasu.
Vladimir Micov imao je peh sa povredom koju je zadobio na Superkupu Italije i sve do nedavno nije mogao da igra, ali čim je došao u sastav Olimpije, odmah se pokazao kao jedan od najvažnijih igrača. I on je poput Lučića kao vino, što je stariji to je bolji i često se može čuti kako je jedan od najnezgodnijih igrača sa pozicije tri u Evroligi.
Nedostajao je milanskom timu prošlogodišnji vođa koji je projektovan da bude ponovo jedan od nosilaca igre. Vratio se Micov protiv Albe i očekivano će mu biti potrebno vreme da postigne optimalnu radnu temperaturu i namesti ruku. Od povratka na teren, Micov prosečno ubacuje 7,2 poena. Kada je na parketu, odmah Olimpija iz Milana poprimi svoje bolje obrise.
Kao kada je Valensiji dao 12 ili Zvezdi 13 poena.
"Sreća nije bila povređena šuterska ruka. Nisam neko vreme mogao da radim s loptom, ali sam održavao kondiciju, tako da nije bilo nikakvih problema po povratku na teren", rekao je Micov u nedavnom razgovoru za naš sajt.
Ima i on dosta lufta da bude još bolji, za to je potrebno vreme. Da se vrati u formu.
Veliku i pozitivnu promenu napravio je i Nemanja Nedović. On je napustio Armani i otišao u Panatinaikos kako bi podigao nazad svoju karijeru. I deluje da mu ide dobro za rukom. Objektivno PAO nema jak tim kao što je imao ranije, a to je otvorilo šansu Nedoviću da se pretvori u lidera Zelenih što se trudi i da bude na terenu. Imao je zaista neke vrlo dobre partije gde je podsetio na onog Nedu kakvog pamtimo i želimo da gledamo.
Pogodio je sa izborom kluba. U Panatinaikosu je dobio dovoljno prostora i loptu u rukama, i jedan je od najučinkovitijih igrača grčkog tima. U velikanu evropske košarke Nedović je zablistao protiv Fenerbahčea. Ubacio je 28 poena turskom timu.
Na deset odigranih mečeva prosečno beležio je 14,1 poen uz 3,6 asistencija. Zadržao je procente šuta oko kojih se vrti tokom većeg dela karijere, a u ovom trenutku se zaustavio na 44% za dva i 38,2% za tri. Ako još krene da pogađa trojke u većoj meri...
"Sam sam sebi stavio pritisak na leđa dobrim izdanjima u predsezoni. Ali, mislim da sam se oslobodio toga. Nemam kome da se dokazujem. Celo leto sam radio na sebi. Sve ide u dobrom smeru", rekao je Nedović komentarišući svoje partije za naš portal.
Poslednja partija i 16 poena, uz one odlučujuće, protiv Olimpije u Milanu, pokazala je da je on trenutno glavni igrač Zelenih.
Nikola Milutinov je po opštem mišljenju jedan od najboljih, ako ne i najbolji, centar Evrolige. Napustio je posle više godina Olimpijakos i sigurno će mu biti potrebno malo vremena da se adaptira na CSKA. U svemu ga je omeo i virus korona. Mada, kada je Milutinov u pitanju, tu niko ne sumnja da će proraditi i ubrzo postati glavni nosilac Armejaca kod Dimitrisa Itudisa.
Po povratku u trenažni proces, Milutinovu je dozirana minutaža, a srpski centar je na osam utakmica u proseku postizao sedam poena uz šest skokova. Ne uzima srpski centar previše šuteva, a brojke kada se radi o procentu šuta za dva poena izuzetno su visoke (71,9%). Milutinov je samo jednom ostvario dvocifren učinak i tada je došao do dabl-dabla. Bilo je to u 10. kolu protiv minhenskog Bajerna kada je meč završio sa 18 poena i 12 skokova. Ono što mu značajno poboljšava saldo su skokovi, ima ih 6,2 po meču u proseku. Ne snalazi se najbolje u napadu za sada, ali do nadomešćuje skokovima. Itudis mu je ukazuje veliko poverenje, zna kakvu zverku ima u timu.
Na kraju, igrač kome je povreda nažalost napravila najveći problem je Stefan Jović koji se sinoć odigrao prvi zvanični meč Evrolige ove sezone, na gostovanju Bajernu. Postigao je šest poena, imao 2/3 za tri, tri asistencije i ukradenu loptu, videlo se da mu je košarka nedostajala.
Crvena zvezda je, logično, tim sa najviše srpskih igrača, a možemo iz sedmice u sedmicu da gledamo, između ostalog, Dejana Davidovca, Marka Jagodić Kuridžu ili Ognjena Kuzmića, mada je utisak da bi srpski igrači mogli da imaju malo veću ulogu kod crveno-belih. Isto se odnosi in a crno-bele, o njima nešto kasnije. Recimo, partija pomenutog Davidovca u Tel Avivu je za pohvalu.
Nažalost, mnogo puta smo pomenuli reč “povreda”, ali kada su naši igrači na terenu, kada su zdravi i spremni, zaista igraju veoma dobro. Micić je nosilac Efesa koji napada titulu Evrolige i aktuelni je vicešampion Starog kontinenta, Lučić je glavni igrač Bajerna, Nedović Panatinaikosa, Kalinić je među najboljima u Valensiji, Micov u Armaniju, Milutinov u CSKA…
Imati takvu bazu igrača nema svako. I to samo u Evroligi.
VAN EVROLIGE…
Kada su igrači Evropi u pitanju, a da ne pričamo o Evroligi, onda nema dileme da prvi na pamet pada Miloš Teodosić. Srpski mađioničar je po mnogima i dalje jedan od najboljih plejmejkera Starog kontinenta i savršeno se uklapa sa još jednim srpskim organizatorom igre iz Virtusa, Stefanom Markovićem.
Teo i dalje briljira sa onim svojim prosipanjem magije, kao što je pre nekoliko dana podelio dodavanje koje je i Kevina Duranta ostavilo bez teksta.
Šta reći o Teu? U proseku 17 poena i sedam asistencija u Evrokupu. Šta reći za onih 29 poena Lokomotivi ili 12 asistencija Monaku? Ne treba tu previše trošiti reči... Dovoljno je reći – Teodosić.
Kada smo u Italiji, tu treba reći da Dušan Ristić, Zvezdin centar na pozajmici u Breši, ima sasvim dobre igre i partije. U Španiji je već dosta iskustva skupio Aleksa Avramović, što je i pokazao u dresu reprezentacije Srbije, a to pokazuje često igrajući za Estudijantes kao jedan od boljih pojedinaca. Dejan Kravić je često najbolji strelac San Pablo Burgosa, a znao je to da bude i Nikola Rebić u Monaku, kao i Uroš Luković u Mornaru.
Ognjen Jaramaz je verovatno ponajbolji igrač Partizana i neko ko ima prostora za dodatni napredak. Igrač reprezentativnog kalibra. Isto što smo rekli za Zvezdu, važi i za Partizan. Moraju domaći igrači da imaju veću ulogu.
Veoma pozitivan primer je u Megi - Filip Petrušev.
Danilo Anđušić je još jedan igrač koji pruža fenomenalne partije u svom klubu. Najbolji je igrač Burža, savršeno se uklopio u igru i redovno je najefikasniji igrač ovog tima. Danilo u Evrokupu prosečno daje čak 19 poena uz šut za tri poena 45,9%!
Igra verovatno i bolje nego ikada. Kada god vidite da igra Burž, velika je šansa da će Danilo biti najefikasniji igrač te ekipe. Veneciju je uništio ove sedmice, dao joj je za dva dana 48 poena.
Anđušić je u javljanju za naš sajt poručio da je timski duh Burža važan za njegove dobre partije.
"Najvažnija stvar koju potenciram od početka je hemija koju imamo. Imamo dosta igrača iz prošle sezone. Dobro se poznajemo. Tačno se znaju uloge, ko šta radi”, rekao je Danilo za MOZZART Sport.
Teodosić je peti najkorisniji igrač Evrokupa i peti najbolji asistent, dok je Anđušić drugi najbolji poenter takmičenja, odmah iza Erika Grina.
Šteta je što je Dragan Milosavljević imao toliko problema sa povredama u poslednje vreme, jer bi i on sigurno često bio najbolji igrač Unikahe da je potpuno spreman i u onoj formi po kojoj ga prepoznajemo.
Na kraju ne zaboravimo Miroslava Raduljicu i njegove partije u kineskom timu Žeđijang Lajonsa. Stevan Jelovac solidno igra u San En Neofeniksu u Japanu, kao i Nikola Radičević u Promiteasu. Pomenućemo i Dejana Todorovića, člana Tenerifa, koji je imao težu povredu.
NBA
Za razliku od Evrope, u NBA traje pauza, a većina igrača čak i na ovom planu ima ili odličnu sezonu za sobom ili jako dobar “prelazni rok”.
I tu je naravno prvi na redu Nikola Jokić. Popularni Džoker vodio je Denver do finala Zapadne konferencije, briljirao je i ponovo se pokazao kao jedan od najboljih centara u NBA ligi. Ako neko do ove sezone nije “zgotivio” način na koji Jokić igra, onda je to sigurno uradio u toku “balona” u Orlandu. Posebno posle onih egzibicija protiv Los Anđeles Klipersa.
Dovoljno je reći: Jokić, jedan od dvojice najboljih centara na svetu.
Najveću promenu je načinio Bogdan Bogdanović. Prešao je iz Sakramento Kingsa u Atlantu i potpisao ugovor na četiri godine, vredan 72.000.000 dolara. O tome ste mogli opširnije i detaljnije da čitate u posebnom tekstu, a utisak je da će Bogi moći u Atlanti da podigne još više nivo igara. Atlanta se čini kao dobar odabir Bogdanovića.
BOGI ???? (????: @FloppyAction) #TrueToAtlanta x #FanArtFriday pic.twitter.com/Rx3SgGBpS2
— Atlanta Hawks (@ATLHawks) November 28, 2020
Nemanja Bjelica je za razliku od Bogdana ostao u Sakamentu i naredne sezone će u redovima Kingsa odigrati poslednju godinu ugovora. Otišli su iz Sakramenta Vlade Divac, Peđa Stojaković, Igor Kokoškov i Bogdanović, ali Beli je ostao. Iskusan je igrač, zna šta se od njega očekuje i kada je on u pitanju “nema zime”.
Ostao je i Alen Smailagić u Golden Stejtu i očekuje se da ima veću ulogu koju mu je spremio stručni štab, dok će Boban Marjanović i sledeće sezone deliti svlačionicu sa Lukom Dončićem u Dalasu.
Marko Gudurić ima ugovor sa Memfisom, videćemo hoće li tu i ostati, a Aleksej Pokuševski je novo srpsko lice u NBA. On je iz rubrike “Evroliga” i dresa Olimpijakosa prešao u NBA, draftovan je sa 17. pozicije i završio je u Oklahoma Tanderima. Još jedna odlična vest za sve ljubitelje košarke u našoj zemlji.
Za kraj, pitanje za razmišljanje: Da li će naši košarkaši imati ovako zapažene uloge u evropskoj i NBA košarci i za pet ili deset godina?