Bivši selektor Nemačke o naturalizaciji igrača: Sramota je što su Španci uzeli Lorenza Brauna da bi pobedili Finsku

Naturalizacija igrača postala je gotovo normalna stvar u svetskoj košarci. Retke su reprezentacije poput Srbije i Litvanije koje nikada nisu povukle takav potez, a čak je i Letonija bila blizu da poklekne, pošto je pregovarala sa Majkom Džejmsom da joj pomogne na Svetskom prvenstvu.

Izdavanje pasoša stranom igraču omogućilo je i selekcijama manjeg kvaliteta da se uhvate u koštac sa najjačima, a jedan od klasičnih primera je bivši košarkaš Partizana Lester Bo Mekejleb koji je vodio Makedoniju do polufinala Evrobasketa 2011. godine. Pravilo o naturalizaciji igrača dobija sve veću podršku, ali ima i dalje onih koji su izričito protiv. Jedan od njih je i bivši selektor Nemačke Henrik Detman.

Iskusni stručnjak koji radi pri KS Finske, dotakao se ove teme u intervjuu za tamošnje medije, a mnogima se neće dopasti ono što je rekao. Najpre je govorio o Kajlu Andersonu, jednom od poslednjih Amerikanaca u nizu koji je dobio pasoš druge zemlje kako bi nastupao za njenu košarkašku reprezentaciju.

Njegov slučaj je malo drugačiji, pošto ima kineske korene (pradeda mu je bio Kinez), pa je uspeo da prođe i rigorozna pravila kako bi dobio priliku da se priključi selekciji Aleksandar Đorđevića pred planetarnu smotru.

"Andersonov slučaj je prilično nejasan u trenutnoj političkoj situaciji u svetu. Nije doneta odlika na nekom niskom nivou u Kini. Mnogi kroz sport pokušavaju da kreiraju pozitivnu sliku i Vlade to finansiraju", rekao je Detman, podsetivši na činjenicu da je proces naturalizacije Andersona koštao oko 1.000.000 američkih dolara.

Letonci umalo poklekli, Majk Džejms bio pred vratima reprezentacije

Đorđević ipak dobio NBA pojačanje: Kajl Anderson napada Srbiju

Interesantno je da je kao selektor Nemačke radio sa naturalizivanim igračem i to čuvenim NBA centrom Šonom Bredlijem, koji je dobio državljanstvo kako bi pomogao reprezentaciji na Evrobasketu 2001. godine.

"Borio sam se i tada protiv toga, što je ostavilo večne ožiljke između mene i menadžmenta nemačke reprezentacije", tvrdi iskusni stručnjak.

Podsetio je i na slučaj Omara Kuka koji je igrao pod bojama Crne Gore.

"Kada su pitali Omara Kuka šta voli o Crnoj Gori, rekao je da je nikada nije ni posetio. Mala je verovatnoća da su ga platili u crnogorskoj valuti".

I konačno - slučaj Lorenzo Braun. Došao je kao zamena za tada povređenog Rikija Rubija, iako nikada nije ni igrao za neki španski klub i nema dodirnih tačaka sa nacijom. Čak su i na Iberijskom poluostrvu najpre bili protiv odluke Saveza da izda pasoš bivšem plejmejkeru Crvene zvezde, ali kada im je doneo evropsko zlato promenili su ploču.

"Uvek imam osećanje negodovanja zbog svih Španaca zbog ovoga. Sramota je ako morate posegnuti za takvim trikom da biste pobedili Finsku", istakao je Detman.

Henrik Detman kao selektor Finske (©fiba.basketball)

Imala je i Finska nekoliko naturalizovanih igrača prethodnih godina. Nekadašnji plejmejker Partizana Džamar Vilson je igrao pod njenom zastavom, ali je pre dobijanja pasoša proveo nekoliko godina u zemlji i morao je da prođe jezički test.

"Finsko državljanstvo i predstavljenje reprezentacije su bile velike stvari za Vilsona po pitanju njegovog identiteta. Pre prve utakmice je recitovao himnu u svlačionici", prisetio se Henrik Detman.

Ovog leta je na spisku još jedan Amerikanac, mladi Džejkob Grendison. Njemu je majka iz Finske, a često ju je i posećivao kao dete. A sa timom je i asistent iz Jute, Šon Šeldon.

"Samo nekoliko nas ne priča finski, ali na kraju dana, košarkaški jezik nas sve pozveuje. Ponekad se osetim kao gost ovde, jer drugi imaju svoje živote u Finskoj", nedavno je istakao Grendison.