Avgustovske lekcije kao vodič za Evrobasket iliti još nismo videli najbolju Srbiju

Neretko je rezultat mnogo važniji od igre. Srbija je trijumfom nad Turskom u ludoj završnici pokazala dve strane medalje i uspela da zadrži pobednički duh i psihološku stabilnost kakva je potrebna za najviše domete na Evrobasketu koji je sada iza ćoška.

Tihi heroj Marko Gudurić izneo je tezu da “nije toliko loše“ što je Srbija ponovo stavljena u situaciju prepunu tenzije, jer je iz iste još jednom izašla kao pobednik. Svakom je nesumnjivo draža varijanta da smo Tursku sinoć i Grčku u četvrtak uveče rešili mnogo ranije kada smo već imali priliku, ali ako je konačni ishod pozitivan da li je uopšte važno kako se do pobede došlo? Jeste zbog živaca koji su svima poprilično utanjili, ako se sagleda šira slika bolje je za sve što smo dramu preživeli sada, jer iz oba iskustva mogu da se izvuku važne lekcije.

Zapravo, ceo avgust bio je jedno veliko iskustvo za reprezentaciju Srbije i stručni štab. Od hvatanja u koštac sa nikad kraćim pripremama za veliko takmičenje ili kako je to Dimitris Itudis nedavno rekao “sprintom umesto maratona koji gledamo u klupskoj sezoni“, balansiranjem između doziranja opterećenja igračima kroz pripreme za dve nemerljivo važne utakmice u kvalifikacijama zajedno takmičenje i održavanja dovoljne svežine za drugo takmičenje koje tek dolazi...

*** Postani LEGENDA u svom kraju, osvoji teren za basket ***

Mnogo toga novog prošao je kompletan nacionalni tim sa pretumbanim FIBA kalendarom, ali kada se podvuče crta može se reći da je sve prošlo kako treba. Dobili smo Grčku i Tursku čime smo zadržali dobre šanse da se nađemo na elitnom planetarnom skupu 2023. godine, pronašli timsku hemiju i usput pretrpeli određenu štetu sa povredama Nemanje Bjelice, Nemanje Nedovića i Vasilija Micića. Ekipa za “kontrolu štete“ uspela je da se izbori i sa jakom reakcijom većeg dela nacije posle zahvaljivanja Milošu Teodosiću već posle sedam dana priprema, tako da je avgustovski ciklus okončan sa mnogo više dobrih, nego loših stvari.

NIKOLA JOKIĆ I VASILIJE MICIĆ

Vasilije Micić i Nikola Jokić (©Star Sport)

Selektor Pešić okrenuo je novi list i ključeve reprezentacije dao u ruke zvanično najkorisnijim igračima dva najjača klupska takmičenja na planeti. Jokić je tokom kompletnih priprema i okršaja sa Grčkom i Turskom držao nivo dostojan ne samo MVP, već i najboljeg igrača na planeti. Lakoća sa kojom se vedeta Denvera nosila sa brojnim situacijama na parketu ostavila je javnost i košarkaške analitičare bez teksta, što se posebno oslikalo kroz prvo poluvreme u Istanbulu. Alperen Sengun, Sertač Šanli i Erdžan Osmani imali su uloge statista dok je Jokić poput bagera krčio put do koša. Sinoć se nije odlučio ni za jedan šut sa distance, svestan da je najveći problem Turske upravo u branjenju reketa, pa je tako već posle jedne četvrtine imao 11 poena, do poluvremena impresivnih 19, a do kraja 24 poena uz 10 skokova i, atipično za asa iz Sombora, nijedne asistencije.

U Istanbulu je on bio taj koga su saigrači razigravali i to je u prvom delu utakmice izgledalo gotovo savršeno. Kroz nastavak u kojem je Turska rizikovala sve, svesna da nema šta da izgubi i igrala neretko preko granice faula, neretko potpomognute sudijskim odlukama, videlo se koliko je Jokićev učinak važan za Srbiju. Najbolji igrač Srbije bio je udvajan skoro u svakom posedu, turska odbrana obrušila se na njega i na sve načine radila na tome da ga izbaci iz takta što je ubrzo počelo da daje rezultat. Alternativa sa Nikolom Milutinovim ovog puta nije učinila da se zadrži kvalitet i kontinuitet kao, na primer, protiv Helena ili Nemačke i Italije, što je još jednom ukazalo selektoru i njegovim saradnicima koliko je važno da se pronađe dodatna varijanta za intervale kada Jokića nema na parketu. Na kraju je Jokić stavio tačku na pobedu u zanimljivoj sekvenci. Naime, istrčao je kontru i ispratio Nikolu Kalinića u pokušaju da položi loptu na tablu pored Šejna Larkina, dok je naša spoljna linija sve gledala na drugoj polovini terena. Jokićeva odluka ispostavila se kao jako dobra jer je Kalinićev promašaj završio u njegovim rukama, čime je ispravio saigrača i obezbedio dva nova boda.

Najboljem igraču sveta leđa čuva najkompletniji centar Evrope: Kad ne može jedan, tu je drugi Nikola

Micića je povreda delimično izbacila iz koloseka protiv Turske što je uticalo da nema svoje šutersko veče (1/6 iz igre, 0/3 za tri), verovatno pod određenom “blokadom“ zbog straha reakcije zgloba na opterećenje što je sasvim normalna stvar čak i za vrhunske sportiste. Ipak, sam njegov boravak na parketu bezmalo 30 minuta i spremnost da nedostatak učinka kroz poene nadoknadi sa sedam asistencija i tri ukradene lopte uliva veliko poverenje da će prvi plejmejker Srbije biti potpuno spreman za grupnu fazu u Pragu i završnicu u Berlinu. Bio je pogonsko gorivo Srbije u prvoj četvrtini kada je izvršen prvi udar na tursku odbranu i sa četiri od osam asistencija u tom delu utakmice postavio odličan ton za dalji tok, odnosno sve ono što se dešavalo do kraja poluvremena. Kasnije je, poput Jokića, imao problema da dođe ne samo do dobrih pozicija za šut već i mogućnosti da proigra saigrače iako savršeno zna parket i ambijent Sinan Erdem Doma, ali se i ovog puta našlo rešenje.

MARKO GUDURIĆ JE ŠESTI IGRAČ SRBIJE

Marko Gudurić (©Star Sport)

Posle onog šoka u četvrtak iskočio je Ognjen Jaramaz, protiv Turske – Marko Gudurić. Levoruki as iz Priboja je u svojoj tek drugoj utakmici ovog leta pokazao sav raskošni talenat koji su neki potpuno nepravedno znali da potcene. Daleko je Gudurić od “ćoškare“ odnosno nekog ko stoji u uglovima parketa i čeka loptu da zapuca, njegov igrački opus daleko je veći i raznovrsniji. Podsetio je krcatu Beogradsku arenu koliko se dobro oseća sa loptom u rukama, da ima njuh za asistencije i da mu uloga sekundarnog kreatora uopšte nije strana. Ono čime je posebno kupio sunarodnike jeste pristup odbrani, energija i upornost kojom je plenio, prevazilazeći barijeru povrede od koje se donedavno oporavljao jasnom željom da što više oseti igru i teren, da “zagrize“ i povuče kad god je to potrebno.

Gudurić posle drame u Istanbulu: Možda sve ovo i nije tako loše...

To se najbolje videlo u drugom poluvremenu, kada je bio jedan od retkih sa konstantnim rešenjima za rizičnu postavku Turaka. Prvo je rival zaboravio na njega, a kada je pogodio onu trojku na dva minuta do kraja treće deonice, privukao je fokus odbrane i na sebe. Do kraja ovog perioda svi poeni Srbije išli su preko Gudurića. Prvo onom izuzetnom asistencijom za trojku Marka Jagodić Kuridže, onda i zakucavanje Nikole Milutinova gde je naš centar evidentno bio fauliran, ali je taj detalj prošao bez adekvatne signalizacije arbitara... Svoj niz dobrih poteza nastavio je i na startu poslednjeg kvartala, jer je proigrao Jagodić Kuridžu za faul sa dva slobodna bacanja, pa je novom trojkom držao rezultatsku prednost, a odlično izdanje zaokružio izvučenim faulom od Džedija Osmana gde je srećom prošao bez povrede posle čega je Kalinić ubacio ključnu trojku, a onda i sam pogodio dva penala za 77:72 posle čega je bilo jasno da definitivno imamo pobedu u rukama.

Posle Grčke ga je selektor Pešić nahvalio i pozdravio njegov učinak kroz prve minute u dresu sa nacionalnim grbom pod njegovom palicom, za izdanje protiv Turske zaslužio je aplauz jer je podigao lestvicu i pokazao da bi ovo moglo da bude njegovo prvenstvo. Ne treba zanemariti ni činjenicu da je odigrao najviše minuta posle Kalinića (skoro 36) i Micića (skoro 30), te da je našem prvom kreatoru bio idealna zamena, pa i partner u teškim uslovima za igru.

NIKOLA KALINIĆ I VLADIMIR LUČIĆ

Vladimir Lučić i Nikola Kalinić (©Star Sport)

Ako su Jokić i Micić dvojica najboljih igrača Srbije, a Gudurić izrasta u lidera sa klupe, onda su Kalinić i Lučić verovatno najvažniji pojedinci u našem sastavu. Da se preciznije izrazimo – osigurači srpskog tima. Vezivno tkivo reprezentacije. Nazovite to kako hoćete, ali Srbija u svojim redovima ima dvojicu svestranih asova spremnih da u svakom trenutku zategnu odbranu, ubace težak šut ili podviknu kako bi prostrujala krv.

Setimo se kako je bilo čak i podsmeha zbog Pešićeve izjave da je Kalinić “najvažniji igrač reprenzentacije“, na šta je i sam novi košarkaš Barselone kasnije rekao da je selektor “slatkorečiv“. Kako vreme prolazi sve se više ispostavlja kao tačnim izjava harizmatičnog stručnjaka koji nesumnjivo zna kako da pristupi kojem igraču i kako da izvuče dobre igre iz njega.

Gledajući dešavanja iz Istanbula, Kalinić je ponovo bio okidač pobede. Isto tako da ga je posle godina rasta u Fenerbahčeu i Valensiji, odnosno klesanja svog imena u red najboljih evropskih igrača na svojoj poziciji, prošlogodišnje iskustvo u Crvenoj zvezdi učinilo još izdržljivijim i boljim. Dovoljno je videti kako je reagovao posle ona dva promašaja iz istog ćoška u prelomnim minutima utakmice, gde je čak u prvom šutu promašio ceo koš. Da nije bilo njegove trojke za 75:72 na minut i po do kraja, ko zna kako bi se sve završilo. Kroz taj hitac prožimaju se Kalinićeva psihološka stabilnost, samopouzdanje i kvalitet, a pre svega spremnost da preuzme najveću odgovornost i pogodi kada se to najviše traži. Samo je u prošloj klupskoj sezoni odgrao pregršt utakmica visokog napona, kroz dosadašnju karijeru tek, a dovoljno je setiti se koliko je u polufinalu Jadranske lige sa Cedevitom Olimpijom i finalu sa Partizanom uticao na to da Crvena zvezda odbrani titulu.

Njegova potrošnja u prethodne dve utakmice bila je izuzetno velika. Protiv Grčke 40, a Turske skoro 36 minuta! To je teret kakav retko ko može da iznese u kontinuitetu, opet to je nešto što je obeležilo njegovu sezonu na Malom Kalemegdanu i samim tim našpanovan je za tolike napore. Sa 14 poena i šest skokova bio je drugi strelac ekipe zajedno sa Gudurićem, u četvrtak je potpuno ispod radara skupio po šest poena i skokova uz sedam asistencija i dve ukradene lopte. Na deficitarnoj poziciji “četvorke“ drži neretko sve u svojim rukama, zbog čega se i profilisao kao jedan od najvažnijih pojedinaca u sastavu. I da, ona trojka sa pola terena je pravo remek-delo!

Istanbul zanemeo, Kalinić sa pola terena uz zvuk sirene zaokružio savršeno poluvreme Srbije! (VIDEO)

Rame uz rame sa njim je kapiten Vladimir Lučić. Još na Evrobasketu u Istanbulu videlo se koliko je Bajernov prvotimac značajan za reprezentaciju Srbije i brzo se u desetkovanom timu iskristalisao kao X-faktor i neko spreman za sve, sada je već toliko iskusan i standardan da je zaslužio kapitensku traku koju zasad deli sa Nemanjom Bjelicom. Koliko je Srbija zavisna od njegovog prisustva na terenu pokazalo se najbolje u nedelju uveče. Ponovo je igrao gotovo bez ikakvog odmora, a kada je ispao iz kombinacije zbog ranih pet faulova Srbija kao da je izgubila klin koji je držao tim na okupu.

Lučić je isključenje zaradio posle ljudske reakcije na nepravdu koju su naši igrači proživljavali sa sudijskim odlukama. Jedno “šamaranje“ lopte posle faula koji je skrivio ga je izbacilo iz daljeg toka utakmice, zbog čega je Kalinić prešao na mesto krila, a poziciju u petorci dobio Jagodić Kuridža i uspeo da odgovori izazovu.

Pešić: Prvo poluvreme recept kako želim da igramo; Ne mogu da kažem da je baš svaki kontakt bio faul...

Iskusni Beograđanin je u dosadašnjoj karijeri prošao toliko toga, rano je postao kapiten Partizana i tu ulogu obavljao sa velikim uspehom, uspeo je da se iščupa iz kandži brojnih povreda i zahvaljujući odličnoj fizionomiji tela uspostavi kontinuitet koji ga je doveo u red najboljih krila Starog kontinenta. U međuvremenu je postao idol Bajernovih pristalica, jedan od kapitena jer liderska crta koju poseduje čini ga jednim od najpouzdanijih igrača. Aleksandar Đorđević ga je svojevremeno dobro osetio u klubu i reprezentaciji, Svetislav Pešić je čovek koji ima poseban status u Minhenu i odlično zna kako taj sistem funkcioniše, pa i Lučić u istom.

Sa Lučićem i Kalinićem Srbija ima stabilnost na skoku, čvrstinu u odbrani, smirenost u napadu i energiju da jedan tim funkcioniše kvalitetnije. Ukratko, obojica mogu da budu i X-faktori i najbolji pojedinci na parketu, ali i da se potpuno podrede ekipi i urade sav prljavi posao. Takve (sa)igrače bi poželeo svaki tim i trener, a Pešić ih ima obojicu na raspolaganju što je neverovatan benefit.

PEŠIĆEVA VERA U IGRAČE

Marko Jagodić Kuridža (©Star Sport)

Svetislav Pešić je ovaj period rada sa reprezentacijom posvetio ne samo uigravanju kolektiva, već i individualnom uzdizanju samopouzdanja što treba da se prenese na rezultat. Od početka je stari lisac govorio da za njega ekipa nije skup 12 najboljih igrača, već 12 košarkaša koji zajedno najbolje funkcionišu. Podelio je svima jasne zadatke i uloge, čime je napravio jasnu podelu između nosilaca igre i onih koji svojim ulaskom na parket treba da zadrže određeni kvalitet i kontinuitet.

Vanju Marinkovića je od prvog dana gurao u startnih pet i bez obzira na to što nekadašnji kapiten Partizana i dalje ne može da nađe šutersku formu, Pešić mu ukazuje izuzetno poverenje i praktično ga tera da pokušava dalje i dalje, dok lopta ne završi na dnu mrežice. Pored defanzivnih rola kojim je dosad ispunjavao svoje minute, dobre napadačke sekvence pokazao je protiv Grčke. Sinoć ga lopta ponovo nije slušala, imao je tri promašaja za tri, ali mu selektor i dalje veruje. Ognjenu Dobriću je poručio da je svestan njegovih kvaliteta i šta sve može da očekuje od njega, držao ga je na terenu protiv Grčke i sam je priznao da bi jedna njegova trojka učinila da ima sveukupno odličnu partiju. Nije prošlo, što ne znači da neće u Pragu i Berlinu.

Najveći dobitak Srbije

Slična je priča i sa Markom Jagodić Kuridžom. Verovatno ne bi prvotimac Budućnosti dobio 20 minuta da Lučić nije izašao ranije, ali je svoju šansu iskoristio vrlo dobro. Dve bitne trojke, nekoliko dobrih reakcija u odbrani, na televizijskom snimku se i u njegovom slučaju videlo insistiranje Pešića da veruje u sebe i nastavi da šutira kada prva dva šuta nisu prošla, što je najstariji reprezentativac dobro naplatio. O učinku Ognjena Jaramaza pisali smo više posle Grčke i on je još jedan dokaz koliko se 73-godišnji stručnjak trudi da svakom podigne vrednost i samopouzdanje, sve zarad boljeg izgleda reprezentacije.

Srbija je zatvorila avgustovske pripreme i tokom narednih dana sledi završno španovanje ekipe za put u Češku, gde Svetislava Pešića čeka odluka o 12 putnika za Prag. Dilema je sve manje, ostaje da vidimo sa kojim ćemo sastavom napasti to zlato...