Zvezdin gladijator koji čupa obruče

Van terena je tih. Trudi se da ne skreće pažnju na sebe i gleda svoja posla. Ipak, kad se podbaci lopta, Džoel Bolomboj kao da uzme štit i mač u ruke, a košarkaška dvorana se za njega pretvori u Koloseum. U tom trenutku njegov cilj je jasan - da dobije bitku pod obručima. Sam protiv svih ako je potrebno. Tako je bilo i u četvrtom večitom derbiju ove sezone. Tako je već neko vreme, s ozbirom da zbog loših partija i povreda saigrača iz centarske linije gotovo od početka 2024. bivši košarkaš CSKA i Olimpijakosa nosi ogroman teret na leđima. Snažna su to leđa.

Ispričana je već priča da nije dobijao pravu priliku u prethodnim klubovima, iako su i dva velikana evropske košarke prepoznala kvalitet i potencijal u njemu. Na Malom Kalemegdanu je konačno dobio prostor da pokaže šta ume. Igra sezonu karijere, bori se lavovski na svakom meču, a na okršaju sa Partizan Mozzart Betom je kupio i poslednjeg navijača Crvene zvezde.

Dobio je i ovacije u trećoj četvrtini. Klicalo je 19.000 duša: "Bolomboj, Bolomboj, Bolomboj". A kako i ne bi, jer Džoel je prosto dominirao pod obručima. Pored toga što je hvatao defanzivne i ofanzivne skokove i tako bitno uticao na razvoj dešavanja na parketu, efektnim zakucavanjima je gurao rivala niz provaliju. Sama njegova statistika je dovoljno impresivna - 14 poena i 13 skokova za 30 minuta - ali utisak je još bolji.

Sa generalno atletski dobrom i prilično snažnom unutrašnjom linijom Partizan Mozzart Beta se praktično sam nosio, jer je Luka Mitrović bio van ritma, dok su Fredi Gilespi i Majk Tobi proveli skupa manje od deset minuta u igri. Dobro se snalazio i u preuzimanjima, znao da napravi probleme i protivničkim bekovima van reketa, a ispod obruča je gospodario. Posebno je zanimljivo da je od sedam koševa, pet postigao zakucavanjima. I to kakvim. Imao je pravu reviju u trećem kvartalu, kada je nanizao četiri zakucavanja. Ne zna se koje je bilo atraktivnije.

Prvo je u letu pokupio Nedovićev promašaj i jednom rukom prikucao loptu u koš, a onda je posle Nemanjinog dodavanja u kontri prodao fintu na "prvom" i završio zakucavanjem na "drugom" obruču. Usledio je genijalan pas Teodosića ka Zvezdinom centru, kada je čitava dvorana znala šta sledi: kucanje sa obe ruke. U stilu je stavio i tačku na treću deonicu, pošto je pokupio još jedan Nedovićev promašaj i umalo iščupao obruč.

U poslednjoj deonici je stručni štab pokušao da ga odmori, jer je uložio ogroman napor u trećoj kako bi Zvezda sačuvala veliku prednost. Već za dva minuta je morao nazad na parket, jer je ekipa počela da pati bez njega. Samo što je ušao, izborio se za skok u napadu, a onda na ulasku u poslednja dva minuta udario bitnu blokadu Aleksi Avramoviću. Još jednim ofanizvnim skokom na minut do kraja je takođe dao vredan doprinos najbitnijoj pobedi u dosadašnjem toku sezone.

Takav gladijator, koji kao maljem prikucava loptu u obruč i ubrizgava dodatnu energiju ekipi i baca navijače u trans, Zvezdi je preko potreban u ovom trenutku. Iskopala je sebi duboku rupu u Evroligi neplaniranim porazima od Asvela i Albe, ali ovakvom pobedom nad večitim rivalom i uz još jedno sjajno izdanje iskusnog centra, mogla bi da dobije novi elan.

Džoelov nastup u derbiju nije bio nikakav izuzetak. Bivši reprezentativac Rusije je najkorisniji Zvezdin igrač u Evroligi sa prosečnim indeksom 14,2. Efektna zakucavanja su mu postala zaštitni znak. Kao i bespoštedna borba za svaku loptu. U ABA ligi ga je Janis Sferopulos često štedeo, s obzirom da Bolomboj praktično ne ume da se štedi kada je na parketu. Jednostavno, takav je. Igrača poput njega, koji igra sa tolikim žarom i sa takvom energijom u reketu, a koji je pritom iskusan i zna vrlo dobro šta radi, Crvena zvezda odavno nije imala u svojim redovima.

U Moskvi i Atini zaslužio veće poštovanje: Momak sporedne uloge postao Zvezdina udarna igla