Zvezdaške dileme: Kojim putem posle Nikole Kalinića?

To samo po sebi ne mora da bude pogrešno. U Evroligi se najbolji klubovi odavno ne ograničavaju pasošem igrača, već gledaju interese. No, dok je to potpuno normalno za kolektive kao što su Real Madrid, Barselona, Olimpijakos, Panatinaikos, Fenerbahče, Efes, mi ipak treba da znamo ko smo, koliko nas ima, kolike su nam mogućnosti i šta bi trebalo da nam budu prioriteti... Godinama unazad Žalgiris je najbolji primer balansa između realnosti i ciljeva, u kojem se jako vodi računa o interesima sistema, ne pojedinaca. Crvena zvezda ima pravo da traži kvalitet na svakom tržištu, naročito ako veruje da je to najbrži put do rezultata koji godinama izostaje. Međutim, svaki takav zaokret mora da prati jasna predstava o tome šta klub pokušava da izgradi. Isto važi i za Partizan Mozzart Bet, koji takođe ne nudi mnogo prostora mladim, domaćim igračima.

Zvezda trenutno rizikuje da ostane bez starije domaće osnove, a da istovremeno ne napravi dovoljno prostora za novu. Iz tog razloga slučaj Nikole Đurišića postaje u određenoj meri posebno važan. Ukoliko će potencijalnim rastankom sa Nikolom Kalinićem biti otvorena opcija da Đurišić dobije značajne minute, da se trpe njegove greške i da postepeno preuzima odgovornost, onda bi Navarov izbor mogao da se podvede kao deo smene generacija. Opet, Đurišić u poslednje dve godine nije igrao dovoljno ozbiljne košarke i bilo bi nerealno očekivati da odmah ponudi stabilnost iskusnog evroligaškog igrača.

Ako je godinama unazad navijačima servirana priča da je sve bilo uslovljeno plasmanom u Evroligu kroz regionalno takmičenje, Crvena zvezda sada ima dodatni prostor za strpljiviji pristup garantovanim učešćem u naredne dve sezone - s tim da to može da bude i znatno duže ako postane franšiza - i može da planira budućnost dalje od jedne godine.

Navarov odnos prema minutaži takođe je važan. U njegovim ekipama mali broj igrača prelazio je granicu od 23 minuta u proseku. Rotaciju je koristio kako bi održao ritam, energiju i broj napada, uz češće promene petorki i ravnomerniju raspodelu opterećenja. Poređenja radi, u prošlosezonskoj Zvezdi takav odnos nije postojao. Kodi Miler Mekintajer igrao je gotovo 31 minut, dok su Džordan Nvora i Čima Moneke bili na oko 27. Oni su ujedno bili jedini igrači sa većom minutažom od Kalinića.

Ako Navaro zaista bude dosledan sopstvenoj filozofiji, smanjenje minuta nosilaca neće se odnositi samo na srpskog reprezentativca i praktično uloga svakog važnog igrača morala bi da bude drugačije oblikovana. Zbog toga se ova situacija verovatno i ne svodi samo na broj minuta, već i na vrstu uloge, mesto u hijerarhiji i obim odgovornosti. Kalinić je prethodnih sezona bio jedan od igrača kroz koje se prepoznavao karakter ekipe, o čemu je Saša Obradović mnogo puta javno govorio. Ako mu se sada nudi znatno manji uticaj, razumljivo je što se razmatra rastanak godinu dana pre isteka ugovora. Iskusan igrač takvog statusa verovatno ne želi da ostane samo zbog ugovora, ako trener nema jasnu potrebu za onim što on može da ponudi. Kaliniću u prilog ne ide to što je, objektivno, nivo njegovih igara često oscilirao, pa je Navaro sigurno i to uzeo u obzir.

Uprkos svemu, Španac je došao u srpski klub, sa svim specifičnostima koje to nosi. Od njega ne treba tražiti da domaćim igračima poklanja minute, ali bi trebalo da pokaže spremnost da ih razvija i uključi u sistem. Ekipa potpuno sastavljena od stranaca možda može da bude kvalitetna, ali teško može dugoročno da izgradi odnos sa publikom kakav su imale prethodne generacije. Da ne bude zabune, navijači se ne vezuju za igrače isključivo na osnovu mesta rođenja i prihvatiće stranca koji razume klub, bori se i pruža dodatne napore zarad rezultata. Dobri primeri su ovih dana Čarls Dženkins i Majk Cirbes, kojima su navijači praštali periode slabih igara zato što su na svom uvek davali sve od sebe za Crvenu zvezdu.

Od vremena kada su Dženkins i Cirbes nastupali za Zvezdu prošlo je dosta vremena i mnogo toga se promenilo. Rosteri se značajno menjaju gotovo svake godine, u međuvremenu je došlo i do upliva značajno većih suma novca u kasu, a većih pomaka u rezultatu - nema. Novi sportski sektor je zato sada tu, kako bi se konačno napravio iskorak. Iz tog razloga ne treba unapred suditi o izborima koji su ovog leta napravljeni, niti donositi velike zaključke.

Ono što se trenutno dešava sa Nikolom Kalinićem, ipak, treba da usmeri klub ka tome da izađe pred navijače i sa njima ostvari ozbiljan kontakt. Da im predstavi ciljeve projekta, da li je prioritet trenutni rezultat ili stvaranje ekipe koja će se razvijati tokom dve garantovane evroligaške sezone ili duže? Koliko prostora će dobiti mlađi igrači? Koliko je domaća osnova i dalje važna? Po kojim kriterijumima se donose odluke o igračima koji imaju ugovore?

Odgovori na ta pitanja odrediće i način na koji će eventualni rastanak sa Kalinićem biti posmatran u očima zvezdaša. Ukoliko njegov odlazak otvori realan prostor za Đurišića ili nekog drugog mladog igrača, uz dosledan sistem i spremnost kluba da istrpi njihov razvoj, odluka će imati košarkaško opravdanje. Ako je cilj da se napravi rezultat u predstojećoj sezoni, izbor potpisivanja još jednog (inostranog) pojačanja imaće jasnije utemeljenje. Samo, to treba i reći jasno.

Navaro sada povlači potez koji smatra najboljim za svoj tim. Klub je to prihvatio i zato će odgovornost za ishod sezone, ma kakva bila, morati da bude podeljena.