Da li je Zvezda završila prelazni rok?
Vreme čitanja: 7min | sub. 25.07.26. | 09:19
Petnaest prvotimaca već na platnom spisku, uskoro stiže i 16. igrač...
Potpisima Davida Kremera, Džonatana Motlija i Patrika Boldvina Džuniora u kratkom roku sportski sektor pod vođstvom Miloša Teodosića pokazao je spremnost da brzo ispuni želje novog trenera Ibona Navara i na vreme pripremi tim za predstojeću sezonu.
Potpisima, ipak, još nije kraj. Kada ozvaniči dolazak Vojina Medarevića, klub sa Malog Kalemegdana imaće 16 igrača pod ugovorom. To znači da ostaje uzak manevarski prostor za još neki potpis, s tim da roster koji sada Navaro ima na raspolaganju ne uklanja dve nedoumice koje se uočavaju kada se igrači rasporede po pozicijama.
Izabrane vesti
Džonatan Motli i Ebuka Izundu jedini su klasični centri, dok među bekovima nema organizatora kojem će gotovo po automatizmu pripasti kontrola nad napadom, kao što je to bio slučaj sa Kodijem Milerom Mekintajerom u prethodne dve godine. I opet, ne mora da znači da je ekipa ostala nedovršena. Ako smo nešto naučili od Ibona Navara tokom poslednje četiri godine boravka u Unikahi, timove ne gradi prema strogoj podeli uloga, niti je zavisio od jednog plejmejkera ili uske grupe nosilaca.
13.30: (2,70) Tefafirma (14,5) TNT Tropang (1,55)
U jednom od najuspešnijih perioda ekipe iz Malage samo je Kendrik Peri provodio više od 20 minuta na terenu u proseku, dok je još 13 igrača bilo u rasponu između 13 i 20 minuta. Navaro je često otvoreno govorio da mu je potrebno 12 igrača spremnih da igraju jer intenzitet koji zahteva nije moguće održavati sa užom rotacijom od sedam ili osam igrača. Zbog toga broj od 16 košarkaša njemu ne bi trebalo da predstavlja problem. Svakog leta, ma ko da je trener, postavlja se isto pitanje - koliko će njih moći da odgovori zahtevima njegove igre i koliko će brzo prihvatiti da minutaža neće svake večeri biti garantovana.
Navarova Unikaha igrala je agresivno već od trenutka kada protivnik prenese loptu. Pritisak na organizatora, iskakanja, preuzimanja i pokušaji da se poremeti početak napada služili su kao uvod u brzu igru na drugoj strani. U brojnim analizama njegovog tima posebno je isticano da cilj nije bio samo završiti posed u nekoliko sekundi, već je Unikaha uvek težila tome da da napadne dok odbrana još nije postavljena, uđe u reket i kroz "ekstra" dodavanje pronađe otvoren šut.
Veliku ulogu u tome imali su visoki igrači. Od njih se tražilo da prvi istrče na protivničku polovinu, postave rani blok ili odmah zauzmu poziciju oko obruča. Bekovi nisu morali svaki put da čekaju kako bi odigrali zamišljenu akciju, ali su morali da prepoznaju prednost kada se stvori i izbegnu nekontrolisano trošenje lopti. Takva košarka u svojoj biti zahteva veći fond igrača, jer se energija troši i u odbrani i u tranziciji.
Zvezdin sastav je pravljen upravo sa dosta košarkaša koji mogu da pokriju više od jedne uloge. Nikola Kalinić i Dejan Davidovac mogu da pomognu u organizaciji sa krila, Čima Moneke da napadne karakterističnim utrčavanjem sa čeone pozicije ili posle defanzivnog skoka, dok novajlija Patrik Boldvin Džunior donosi mogućnost da se napad otvori preko veoma visokog igrača koji može da igra sa loptom. Džordan Nvora i Nikola Đurišić takođe mogu da pomognu, a takođe i da odgovore izazovu na više različitih pozicija.
Najviše rasprave ipak će izazvati raspodela odgovornosti među bekovima. Kodi Miler Mekintajer je prethodnih sezona bio igrač kojem se lopta poveravala u najvećem delu utakmice i takvu ulogu u novom timu verovatno neće naslediti jedan košarkaš. Kris Džons bi trebalo da zauzme njegovo mesto u rotaciji, ali će igrati drugačije, kao i Zvezda. Džons je prošle sezone za Hapoel prosečno beležio 10 poena i 4,2 asistencije za nešto više od 20 minuta u Evroligi, uz 42,3 odsto šuta za tri. Bio je najbolji asistent ekipe i pokazao da može da vodi pik'n'rol bez potrebe da u svakom napadu dugo drži loptu. Moglo bi se reći da igra jednostavnije od Milera Mekintajera, manje se oslanja na fizičku dominaciju, ali bolje funkcioniše kada treba da poveže saigrače i nastavi već započetu akciju.
Džered Batler ostaje najkvalitetniji individualni kreator spoljne linije i njegovim produžetkom ugovora Zvezda je uradila veliku stvar. Kao i ostankom Džordana Nvore. Njegova prva ideja često će biti da napadne koš, ali može da organizuje igru i kažnjava pomoć odbrane. Najviše bi mu odgovaralo da deo poseda započinje Džons, kako bi loptu primao u situacijama u kojima odbrana još nije postavljena ili postoji "pukotina" koju može napasti, umesto da svaki napad gradi od nule. Ipak, videćemo kako će se Batler ponašati u ulozi kada će imati veću odgovornost u organizaciji napada, jer bi ipak od njega trebalo očekivati da zatrpava protivničke obruče, ne da toliko razigrava saigrače.
Tajson Karter poznaje Navarov sistem iz Unikahe. On nije plejmejker, niti će mu biti poverena potpuna kontrola, ali može da prenese loptu, odigra iz pika i preuzme deo kreacije kada se nađe u petorci sa Batlerom ili Kremerom. David Kremer je pre svega šuter i strelac što će i biti njegov primarni zadatak, dok Stefan Miljenović ostaje dodatno rešenje za širenje rotacije, posebno u ABA ligi. Zvezda, dakle, nema klasičnog plejmejkera koji će igrati 28 ili 30 minuta. Moguće je da ga Navaro nije ni tražio. Lopta bi trebalo da bude raspoređena između Džonsa, Batlera i Miljenovića, uz pomoć Kartera i krila koja umeju sa loptom.
Rizik takve konstrukcije bekovske linije potencijalno može da se pojavi kada i ako utakmica uđe u nešto sporiji ritam, odnosno protivnik zaustavi tranziciju i natera Zvezdu da igra na postavljenu odbranu. Džons može da smiri ekipu, ali suštinski nije organizator koji samim prisustvom uvodi red. Batler ima kvalitet da reši težak posed što je i pokazao mnogo puta tokom prošle sezone, mada bi preveliko oslanjanje na njegovu individualnu kreaciju lako moglo da vrati tim košarci od koje Navaro pokušava da se udalji.
Zbog toga bi, gledajući iz sadašnje perspektive, još jedan plejmejker imao smisla samo ukoliko se pronađe vrlo određeni profil. Jer Zvezdi ne treba šesti bek koji traži veliki broj lopti i šuteva, već igrač koji može da odbranom uspori organizatora protivničke ekipe, uvede saigrače u akciju i prihvati promenljivu minutažu. Neko bliži Albertu Dijazu iz Unikahe nego još jednom "score-first" beku.
Takvog igrača nije lako pronaći sada jer je tržište i ovako već ogoljeno, a čekati rezove u NBA ligi može da bude rizičan posao, naročito kada mu se unapred ne može obećati velika uloga. Dovođenje još jednog beka samo da bi u spisku stajao dodatni plejmejker moglo bi više da zakomplikuje rotaciju nego da joj pomogne.
Situacija pod košem je drugačija. Motli bi trebalo da donese drugačiji stil igre od Izundua, jer može da se izvuče spolja i šutne, što je najviše i radio prošle sezone u Hapoelu i profil je centra kakav je novi šef struke tražio, dok je Nigerijac taj koji donosi energiju, skok i igru oko obruča. Njih dvojica nude različite stvari, što Navaru omogućava da bira centra prema protivniku i petorci koju želi da koristi.
Zbog dužine i težine sezone, u trenutnoj konstelaciji snaga Navaro će trećeg centra tražiti u Monekeu, Odželeju i Medareviću. Medarević je u Spartaku pokrivao obe unutrašnje pozicije. Ima šut za tri, može da raširi teren i dovoljno je pokretan da učestvuje u promenama odbrane. Njegov dolazak ne treba posmatrati samo kao ulaganje u budućnost, jer će verovatno odmah dobiti deo minuta u regionalnom takmičenju, dok će mu Evroliga biti poligon za dalje učenje i napredak.
Patrik Boldvin Džunior je još zanimljiviji slučaj. Sa 213 centimetara ima visinu centra, ali je veći deo dosadašnje karijere proveo kao visoko krilo. Navaro može da ga koristi na obe krilne pozicije, kao četvorku koja širi teren, a u određenim petorkama i kao lažnu peticu. Baš kao što su to prošle godine radili Moneke i Odželej. To bi Zvezdi omogućilo da igra sa petoricom košarkaša sposobnih da šutiraju i napadnu licem prema košu. Istovremeno, Boldvin tek treba da pokaže koliko će se brzo navići na klimu evropske košarke i kakvu će perspektivu moći da ponudi timu i struci. Njegova visina i tehnička potkovanost, zbog koje ga je svojevremeno hvalio jedan od najboljih trenera današnjice Stiv Ker, otvara razne mogućnosti, ali treba jasno reći da on nije automatski treći centar.
Niže petorke mogu da budu veoma korisne, ali teško da bi trebalo da postanu osnovno rešenje tokom dužeg dela sezone i tome se sigurno neće težiti. Protiv ekipa koje imaju snažne centre i ozbiljan ofanzivni skok, manjak visine i zaštite obruča uveli bi Zvezdu u ozbiljan problem i učinili je ranjivom.
Naravno, ako Zvezda bude eventualno dovodila još jednog igrača, odluka će verovatno zavisiti od onoga što Navaro vidi tokom priprema. Ukoliko Džons, Batler i Karter uspeju da podele organizaciju bez velikog pada u kontroli, dodatni plejmejker možda i neće biti neophodan. Ako se centarska linije bude uklopila na pravi način, onda neće postojati ni velika potreba za još jednom "peticom". Trenutno, centarska pozicija možda deluje kao ranjivija pozicija. Eventualna povreda ili pad forme kod Motlija ili Izundua odmah bi značajno promenili Zvezdinu igru, dok se u spoljnoj liniji odgovornost ipak može rasporediti na nekoliko igrača.
Glavni deo prelaznog roka suštinski jeste završen. Sastav je formiran, uloge najboljih igrača mogu da se naslute, a Navaro na papiru ima dubinu koja mu je potrebna za njegovu košarku. Zvezda trenutno ne mora da reaguje, a opet pripreme će pokazati da li je trenutan roster sposoban da uđe u sezonu na pravi način. Uvek će, naravno, kao moguće ostati i doselekcija...
CRVENA ZVEZDA 2026/27 - TRENUTNI ROSTER
PLEJMEJKERI I BEKOVI: Džered Batler, Kris Džons, David Kremer, Tajson Karter, Stefan Miljenović.
KRILA: Džordan Nvora, Nikola Đurišić, Dejan Davidovac, Nikola Kalinić, Ognjen Dobrić, Semi Odželej, Čima Moneke, Patrik Boldvin Džunior, Vojin Medarević.
CENTRI: Džonatan Motli, Ebuka Izundu.
tagovi
Obaveštavaj me
KK Crvena zvezda
Evroliga