Zoran Savić: Naš problem je što svi talenti idu u NBA, deca sanjaju o SAD, a ne o Partizanu i Zvezdi

Naš igrački velikan Zoran Savić, na insistiranje španskog sportskog dnevnika As, prisetio se dana kada je igrao za oba španska giganta, Barselonu i Real koji će u četvrtak odlučiti ko će u finale Evrolige. Daleko ranije, odnosno pre nekoliko meseci, Evroliga je odlučila da završni turnir preseli u Beograd iz Berlina, jer se pandemija koronavirusa nije smirivala u Zapadnoj Evropi.  

"Odlična odluka Evrolige. Ovo je grad sa ogromnim iskustvom u organizaciji velikih manifestacija. Poslednjih meseci je Beograd organizovao Evropsko prvenstvo u odbojci za žene, dvoransko Svetsko prvenstvo u atletici i Evropsko prvenstvo u boksu. Fajnal for će biti savršen, jer i košarka ide uz Crvenu zvezdu u Evroligi i uz Partizan koji je napravio novi tim i imao 19.200 posetilaca na jednoj utakmici Evrokupa. Doći će mnogo navijača, mnogo iz Grčke, a dobra organizacija je zagarantovana", rekao je Savić, koji je od prošlog proleća sportski direktor crno-belih.

Hoće li u skorijoj budućnosti biti beogradskog kluba na Fajnal foru?

"I Zvezda i Partizan, koji je poslednji put učestvovao na Fajnal foru 2010. godine, daleko su od toga, jer ima mnogo veoma dobrih timova. Odlazak na F4 sam po sebi je dostignuće, a ponoviti to više puta kao Real i Barselona je impresivno. Naš problem je što svi mladi talenti idu u NBA, sva deca sanjaju o SAD, a ne o Partizanu, Zvezdi, Realu, Barsi ili Olimpijakosu. Hendikepirani smo nedostatkom sjajnih domaćih igrača."

Ranije su mladi Srbi sanjali o odlasku u Madrid i Barsu...

"To je bilo pre mnogo godina. Sad razmišljaju o SAD. Neki poput Bogdana Bogdanovića su otišli u NBA već spremni, ali sada odlaze što pre, i agenti ih 'guraju' jer je razlika između organizacije i ugovora ogromna. Da mladi uspeju ovde je mnogo komplikovanije nego pre sedam-osam godina. Ranije ste mogli da potpisujete četvorogodišnje ugovore, a sada, najviše 2+1. Sa 18 ili 19 godina deca nisu fizički spremna za NBA, pa ih se mnogo vraća. Vratili smo Smailagića i Kuruca, koji nisu mogli da se dokažu. I još jedan faktor. Ranije je od 30 franšiza, 25 moglo da priušti dugoročan projekat i strpljenje sa mladima, jer je samo četiri ili pet timova razmišljalo o pobedi. Ali sada je obrnuto, 25 franšiza rade da bi pobedile. Nema strpljenja da se mladi treniraju četiri godine. Dončić je otišao sa 19, ali je to je učinio kao najbolji u Evropi. U svim kategorijama je bio najbolji. I pokazao je da mu je lakše da razvija igru u NBA nego u Evropi jer ima više prostora i koristi to što vidi košarku kao niko drugi".

Kakva je situacija?

"Ako je Evropa zainteresovana za talentovanog igrača, onda je i NBA. Boriti se protiv toga je veoma teško. A onda sa 60 igrača iz klubova srednjeg nivoa potpisuju dvosmerne ugovore, na pola puta između NBA i Razvojne lige. Sada i u NCAA počinju da potpisuju sponzorske ugovore i evo slučaja da igrač odlazi na fakultet jer je hteo da zaradi više novca. To je još jedan novi element koji će dodatno otežati evropskoj košarci. Real je recimo prošle godine pustio igrače u zamenu za veoma visoka obeštećenja, ali nije osvojio prvenstvo, niti su igrači uspeli u NBA. Ove godine, na primer, Oklahoma je dala skoro 20.000.000 dolara za igrače zbog toga što je bila ispod minimalnog budžeta. A za dve godine dolazi novi televizijski ugovor i priča se o ograničenjima plata po timu na čak 180 ili 190 miliona koje bi se povećavale svake sezone".

Šta Evropa može da uradi po tom pitanju?

"Ništa kratkoročno. Moramo da unapredimo objekte, da imamo dobro mesto za mlade da treniraju i obrazuju se. Sada 14-godišnjaci mogu da odu pre na trening Reala nego Partizana. Mislim da nema drugog načina nego im pokažem da je bolje da prvo uspeju ovde, pa tek onda odu u NBA, sa 23 ili 24 godine, kada budu spremni. Mladi trenutno imaju lične trenere, izgledaju kao teniseri, a najbolja priprema na svetu je sa reprezentacijom na leto. Ali to niko ne vidi u Srbiji. Oni žele brzo da završe stvari i zarade. Ako igraju, dobro je. A ako ne igraju, nisu zabrinuti jer će se vratiti, ali su možda izgubili dve-tri odlučujuće godine. U Srbiji trenutno ne vidim bolje mesto za napredak od rada sa Željkom Obradovićem - svakodnevna 'klinika' na treningu. Oni koji ovde uspeju imaće više opcija da ponove uspeh u NBA".

Kako vidite format Fajnal for?

"Veličanstven, najbolji događaj koji je osmišljen u košarci. Počeo je sa Fibom, a nastavio se u Evroligi. Svi se ljudi sastaju u istom gradu, uz mnogo medija. I svi pričaju o košarci. Ne bih to menjao za plej-of, jer F4 privlači mnogo više pažnje. Možda nije fer format, ali najbolji pobeđuju u bilo kom formatu. Fajnal-for je spektakl. Po mom mišljenju, Real ima sjajan tim, sviđa mi se kako igra Barselona, zatim su tu Efes sa tri Fajnal fora zaredom i Olimpijakos, čiji će navijači okupirati bar pola hale. Barsi neće biti lako da osvoji Klasiko, imaju veoma dobar niz u međusobnim duelima, ali Madriđani poseduju mnogo iskustva i pobednički tim...".

U Beogradu će biti četvrti Klasiko na Fajnal foru. Savić je igrao na prvom 1996. godine u Parizu.

"Sećam se da smo imali vođstvo od 15 poena i da je Barselona preokrenula rezultat. I sada će F4 biti spektakularan, sa tri najbolja tima u Evropi i četvrtim koja je to zaslužila. U finalu 1996. video sam Vrankovićev blok (na Monteru) uživo, jer o Fajnal foru odlučuju detalji, u ovom slučaju koš koji nije priznat. Sada je sa tehnologijom i televizijom lakše, tada su ti momenti bili teški (za presuđivanje)".

U tom Realu Saviću je saigrač bio sadašnji trener Madriđana Pablo Laso.

"Rano je bilo tada reći da li će postati trener, ali za mene je bio jedan od najboljih asistenata u Evropi. Imao je ličnost i voleo je košarku, a to je najvažnije za trenera. U Realu je već 11 sezona, osvaja titule, kontroliše svlačionicu, a to nije nimalo lako".

Savić je u dva navrta nosio dres Barselone, početkom 90-ih i počtekom 2000-ih, sa Pauom Gasolom i Jasikevičijusom.

"Bio sam svedok 'eksplozije' Gasola, koji je bio dete, ali je imao neverovatnih poslednjih šest meseci. Dominantan. A Šaras je bio najtalentovaniji igrač za asistencije kojeg sam ikada video. Tada nije bio mnogo defanzivac, ali je imao ličnost da postigne koš i nosi to. Uvek mi se mnogo sviđao, a i sada i kako vodi ekipu. Poseduje talenat i želju, nikada ne pušta tim da se opusti i zato je Blaugrana puna, jer navijači vole tu vrstu intenzivnih i pobedničkih trenera. Pogledaš ga u oči i vidiš šta želi: da njegov tim igra s mnogo ritma i dobre odbrane. I on i Pablo su elita. Fantastični su. Za Šarasa uvek kažem da je pogrešio što je ostao igrački aktivan toliko godina i da smo propustili tri ili četiri njegove trenerske sezone. Mislim da je trebalo ranije da ode u penziju. Ako želite da budete trener, grešite ako previše produžavate karijeru. Što ranije počnete, to bolje. Moraš da prestaneš da razmišljaš o sebi i razmišljaš o 12 ili 13 momaka sa drugačijom vizijom od tvoje, ali koji moraju da igraju kako ti želiš."

Ko je najbolji jugoslovenski igrač?

"Na Svetskom prvenstvu u Argentini 1990. igrao sam sam Draženom Petrovićem u reprezentaciji. Bio je impresivan. I kada smo stigli tamo, kao da dolaze Bitlsi, idol sve tadašnje dece. Imao sam i sreću da dve godine budem saigrač Tonija Kukoča u Jugoplastici. Prvo sam mislio da je Dražen najbolji, sad nisam baš siguran. Kukoč je imao ogroman talenat, unapredio je sve oko sebe. A Dražen je bio 'ubica', momak sa neverovatnom željom, koji je trenirao po šest, sedam ili osam sati dnevno, sa decom, juniorima, košarkašicama... Da, da, trenirao je i sa ženskom ekipom, radio je neverovatne stvari. Promenio je košarku u Jugoslaviji. Gajim veliku ljubav prema Kukoču. Danas ne bih znao koga da izaberem".

Da li je Jugoslavija iz Argentine 1990. najbolji evropski tim u istoriji, bolji od Španije iz 21. veka i ekipe SSSR sa Sabonisom?

"Teško je reći, Španija je imala neverovatnu generaciju. Pau se vratio sa 40 godina i posle dve povrede da igra na F4 sa Barselonom, ali pre svega da odigra za Španiju na još jednim Olimpijskim igrama. Mislio sam da je veliki gest što se, posle toliko povreda i bolova, vratio. On i Skola su dva svetska primera, takođe Navaro. S njima sam kada sam bio u Barseloni (kao generalni menadžer) morao da se borim da se odmori, čak i ako je to bilo samo jedno leto. Ni sa preko 30 godina nije želeo da se odmori da bi kasnije tokom sezone bio dobar. I to je kompliment. Ono što je reprezentacija Španije postigla, uz veoma dobru organizaciju Saveza, brigu o igračima, gostovanja kod njih u NBA, bilo je veličanstveno. Oni su maksimalno iskoristili jedinstvenu grupu igrača i ne vidim u budućnosti tim kakav je Španija imala u svojim najboljim godinama."

Bodiroga o nekadašnjem saigraču: Znao sam da će Jasikevičijus biti veliki trener

U Madridu je Savić proveo samo godinu dana.

"Jedan od mojih životnih snova bio je da igram u Italiji i Virtus je došao po mene. Posle Igara u Atlanti imao sam NBA ponude, čak i dug ugovor, ali me odlazak u SAD tih godina nije oduševljavao, a odlazak u Bolonju jeste. Što ne znači da je sezona u Madridu bila veoma dobra na ličnom i profesionalnom planu. Svakodnevno sam shvatao koliko je Obradović dobar kao trener. Još nisam čuo nijednog igrača koji je kasnije u karijeri rekao da mu se ne sviđa rad sa Obradovićem. Zahteva mnogo, ali se ponaša prema ljudima na neverovatan način, uvek je jasan, nikada ne priča o igraču iza leđa, već u oči, mislim da je to jedna od tajni njegovog uspeha. I na isti način se postavlja prema mladima".

Savić je u Madridu zamenio Arvidasa Sabonisa.

"Za mene je jedan od najboljih u istoriji, plejmejker u telu centra od 2,20 metra. Te godine je pored Sabonisa otišlo još šest-sedam igrača. Možda nismo bili najbolji tim, ali smo stigli do Fajnal fora i zamalo da uđemo u finale. Rival koji nam je najviše odgovarao bio je Panatinaikos, budući šampion, kojeg mislim da smo mogli da pobedimo. Arlaukas i ja smo tada bili netipičan par, četvorka i petica, mogli smo da se krećemo unutra, spolja, da šutiramo... Veoma dobra godina, toliko da, iako sam proveo mnogo vremena u Barseloni, rado se sećam sezone u Madridu."