Željko Lukajić i dalje ima snage da se pobije: Voleo bih da imam Pantera i Ledeja
Vreme čitanja: 3min | uto. 24.01.23. | 18:42
"Dokle god imam snage i želje, a imam, mislim da mogu da pomognem. Još uvek mogu da se pobijem", kaže prekaljeni trenerski vuk koji sada predvodi Spartak iz Subotice
Iako se već 37 godina bavi trenerskim poslom, Željko Lukajić nema nameru da stane. Sada je seo na klupu Spartaka iz Subotice, 15. klub u karijeri. Šira košarkaška publika ga poznaje kao naslednika Željka Obradovića na klupi Partizan Mozzart Beta na koju je seo 1993. godine. Sada ga je sudbina ponovo spojila sa Obradovića pošto je Lukajić kao trener Subotičana izvukao baš svoj tim da se bori protiv crno-belih u četvrtfinalu Kupu Radivoja Koraća.
Izabrane vesti
"Sada treba odigrati utakmicu protiv aždaje, protiv tima koji ima veliki kvalitet, ali sa aspekta trenera i igrača, moji košarkaši će na parketu videti šta znači igrati proti evroligaša i kako izgleda pristup utakmici na najvišem mogućem nivou", počinje Željko Lukajić za Mozzart Sport i odmah nastavlja:
"Košarkaška javnost u Srbiji će imati priliku da vidi Spartak i Suboticu kao grad koji voli sport. Javili smo se da smo živi. Vratili smo se i imamo ambicije. Dobra je priča, ljudi u klubu su igrali košarku, Spartakovci. Ne možemo sve da napravimo u jednom koraku. Kao što je Džon Vuden rekao potrebno je napraviti piramidu uspeha, ići korak po korak sa velikim radom".
Na Kupu Koraća biće deo stare garde trenera zajedno sa Obradoviće i Duškom Ivanovićem.
"Najstariji sam. Stariji sam od Žoca, a od Duška moram da vidim. Čitavog života sam iskren, ja imam i afekte, ali naučio sam da se izvinim, ali uvek idem glavom. Iskren sam prema sebi, da nemam energiju i da nemam želju, svakako ne bih se bavio ovim poslom. Imam energije i mislmi da mogu da pomognem. Žao mi je samo mog Hemofarma koji je imao uslove, toliko smo stvorili asova, imali smo jaku školu, velika šteta za srpski košarku, ali što se mene tiče, imam još snage da se pobijem".
Kada je već sam u prvi plan stavlja akcenat na borbu kroz čitavu karijeru, onda i nije čudno što to zahteva i od igrača na parketu.
"Moj dolazak u Suboticu je vezan za moj karakter, dokle god postoji šansa, onda se bori, probaj. Za košarku je najbitnije imati plan, a onda i analiza. Mi želimo da se boriti i da pobeđujemo, da probamo da se uguramo u ABA 2 ligu. Sigurno se ne završavaju Spartakove ambicije na ovoj sezoni, videćemo šta je potrebno dodati. Činjenica je da u Subotici trenira 200 dečaka koji ne moraju da plaćaju članarinu. Imamo infrastrukturu, imamo i medicinski deo, imamo uslove da napredujemo i radimo. Mene su učeli da je posle igrača i trenera najbitnija zdravstvena služba, a ovaj klub to ima. Imamo pre svega dobru osnovu. Imamo i publiku, voleo bih samo da su i oni malo agresivniji, ali i publika se trenira. Vratili smo ih na tribine i sada ne smemo sebi da dozvolimo da oni pomisle kako na nekoj utakmici nisu dali sve od sebe. Ne trpim da nema borbe, to me vodi čitav život".
Lukajić je na mesto trenera zamenio Olivera Kostića.
"Ima talenta, ima potencijala, ali potrebno je vreme. Mora da se brusi to polako. Imamo i juniore koji su ponikli u klubu, imaju odnos prema grbu i to nije nezanemarljivo. Što se tiče prvog tima, to su najbolj igrači na svetu, tako ja mislim i na meni je da im pomognem da se ispravi sve što se treba ispraviti, ja sam stara škola. Ja bih to da deljem svaki dan na treningu po tri sata, ali nije moguće, svaka dva dana igramo utakmice. Nema plakanja. Da li bi moglo nešto da se doda? Pa naravno, kada bih mogao Ledeja ili Pantera bilo bi baš dobro, ali ajde", završava razgovor za naš portal uz smeh.