A šta ako Nagelsman ‘dobije’ Virca i Haverca iz Levera, Musijalu od pre godinu dana i Skalameriju iz Štutgarta?

Dva vezana šamara, dve eliminacije u grupnoj fazi Mundijala (2018. u Rusiji i 2022. u Kataru), učinile su da se Nemci otvoreno zapitaju da li su i dalje fudbalska velesila. Za ispadanje od Španije u četvrtfinalu Evropskog šampionata mogu se ‘iskopati’ neki objektivni razlozi - i ne, ne leže oni samo u snazi budućeg kontinentalnog prvaka, nego i u sudijskoj ‘naklonosti’ Engleza Entonija Tejlora ka Furiji - ali i to ne menja činjenicu da Nemačka nikada u istoriji nije imala tako loš niz na velikim takmičenjima. Konkretno - prvi put se dogodilo da na tri prvenstva zaredom (dva svetska i evropsko) ne uspe da uđe makar u jedno polufinale?!

Zdrava logika i sportski pricipi kažu da bi u Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi i Meksiku izlazak iz grupe, za početak, bio iskorak kome Julijan Nagelsman treba da teži kao primarnom cilju, no kada sa klupe vodite jednu od najuspešnijih fudbalskih nacija svih vremena (četiri svetske i tri evropske krune), s jasno izraženim mentalitetskim okvirom germanskih naroda, onda prosto morate da razmišljate ‘osvajački’.
“Moja reči od ranije i dalje stoji. Više puta sam naglašavao da želimo da postanemo svetski šampioni. Ali treba da imate na umu da postoji razlika između reči ‘želimo’ i ‘bićemo’. Svaki nemački reprezentativac ima dužnost da pokaže na terenu da želi da bude prvak sveta”, izjavio je Nagelsman po objavljivanju konačnog spiska.

Istorija i tradicija obavezuju Nemce da pronađu očito ‘zatureni’ pobednički identitet koji ih je svojevremeno učinio paradigmom fudbalskog trijumfa, pa opet, utisak je da naročiti pritisak u tamošnjoj javnosti ne postoji. Tako je uobičajenim prognizama dometa i analizama snage ekipe, te predviđanjima startnih 11, medijski prostor ukrao povratak u nacionalni tim 40-godišnjeg Manuela Nojera. Nemačke kolege nedeljama unazad bavile su se isključivo tom temom, nabacujući kao ključno pitanje status legendarnog golmana, iako su mnogi mišljenja da je njegova sezona u Bajernu daleko od savršene.

U drugom - ili čak trećem planu - ostali su i rivali u grupi (Kurasao, Ekvador, Obala Slonovače) i najveće zvezde, Virc i Musijala, odnosno stara dilema - mogu li njih dvojica da budu funkcionalan tandem - pa i višegodišnja problematika u vidu nedostatka klasičnog centarfora, golgetera najviše klase, nekog poput Miroslava Klosea. 

🚀🚀🚀🚀🚀

Lajv u Mozzartu je nikad dinamičniji, pregledniji, jasniji, a zašto? Pa da bi se tvoj osećaj za sledeći gol ili plus poena pretvorio u potencijalno dobitni tiket brže nego što Italijan srkne kraći espreso na putu do posla

🚀🚀🚀🚀🚀

“Ono što se Nemcima dogodilo na dva poslednja Mundijala bili su ozbiljni neuspesi. Da ne kažem sramota. Pogotovo ako gledamo kroz istoriju, ili činjenicu da je Bundesliga treća-četvrta po kvalitetu u Evropi”, započeo je razgovor za Mozzart Sport jedan od najboljih poznavalaca nemačkog fudbala na ovim prostorima, bivši fudbaler Hanovera, a sada stručni konsultant RTS-a, Miroslav Vjetrović. “E sad, da li će to da im predstavlja problem, da stvori dodatni pritisak? Mislim da neće. Čini mi se da oni vrlo dobro razumeju da više nisu u onom prvom ešalonu favorita, idu tamo s jednim opuštenijim stavom, što će im biti adut. Posle ta dva ispadanja u grupi, u Rusiji i Kataru, počeli su pomalo da sumnjaju u svoj kvalitet. To može da bude ozbiljan motiv”.

“Realnost je da su u ovom času ispred njih po kvalitetu i Španija i Francuska. Bez dileme. Recimo da su oni peti, šesti favorit, možda i sedmi. Ljudi sa kojima sam u kontaktu uglavnom govore: Ma, ne mogu ovi naši ništa. Zato kažem - iz tog drugog plana mogu da budu opasni, može to da bude prednost. Do četvrtfinala bi morali da dođu. Dobro, od ukrštanja može dosta da zavisi... Polufinale bi već bilo lep rezultat. Desi se jedna euforična utakmica, velika pobeda i sve se se okrene. Onda možeš i do kraja”.

Miroslav Vjetrović u društvu Pavela Kuke

“Inače, moj prvi favorit je Brazil. Nema veze što su igrački jači i Francuska i Španija. Igra se tamo, u tom delu sveta, biće specifično, biće bitno ko se kako prilagodi vremenskim uslovima... Do sada mi je uglavnom bliža bila Argentina, više sam voleo taj njihov realni fudbal, jer je bliži evropskom; navijao sam i zbog Mesija, da uzme titulu prvaka sveta; sada sam ipak uz Brazilce. Posebno su mi se dopale one slike i snimci kad je Ančeloti diktirao spisak. Ona radost, suze igrača koji imaju po 30 i kusur godina - to je spas za fudbal. Ali da se vratimo Nemcima... Znate šta je još dobro za njih? Imaju sasvim dobar ambijent. Nema sukoba, nema svađa, javnost se gotovo u svemu slaže sa selektorom oko sastava. Eto, videli smo pre neki dan da se Bauman malo naljutio zbog Nojera. I to je sve. Šta hoću da kažem - ako ti je najveći problem to što se Oli Bauman malo ljutnuo, onda to znači da pravih problema nema”.

Nekoliko dana pre nego što će se Nagelsman izdiktirati 26 putnika na SP, procurilo je da će među njima biti i Manuel Nojer, koji se povukao iz reprezentacije posle Evropskog prvenstva u domovini pre dve godine. Vodile su se velike rasprave, da li je čuvar mreže Bajerna potreban nacionalnom timu, da li kvalitetom i dalje pripada svetskom golmanskom kremu, spekulisalo se kako na sve gleda selektor. Mada je veteran prilično oscilirao i iz nedelje u nedelju često prelazio put od sjaja do očaja, Julijan Nagelsman odlučio je da ga vrati.

Logično, istog časa krenula je debata: je li Nojer igrački potreban Nemačkoj, ili je pozvan da bude neka vrsta korektivnog faktora u svlačionici; odnosno da li to što kao autoritet donosi toliko vredi da je mladi stručnjak stavio na kocku neke međuljudske odnose?
“Pozivanje Manuela Nojera moglo bi da poremeti ekipu. Verujem da većina, ne računajući igrače Bajerna, podržava Baumana. Ne vidim čemu taj rizik”, pričao je Didi Haman prethodnih dana, a s njegovim stavom složio se i Maks Kruze.

Nagelsman je, čini se, jednom jednostavnom rečenicom, nakon što je objavio sastav, smirio tenzije:
“Ako Manu bude igrao, pomoći će timu. Ali moguće je i da neće igrati. Morate i to imati na umu”.

Manuel Nojer

Mile Vjetrović ne vidi da bi eventualna promena na golu mogla da napravi razdor u nemačkom timu...
“Ja čak mislim da će njih dvojica postati najbolji drugari, jer po godinama su najbliži. Zaista ne vidim Baumanovu uticaj, ni igrački ni medijski, da bi tu mogao da se izrodi nekakav problem. Da je Oli golman Bajerna - u redu, možda. Ovako, nema čak ni veliki klub iza sebe. Pritom, on i selektor se znaju iz Hofenhajma. Nagelsman je izjavio da ga je na vreme o svemu obavestio”.        

Taj potencijalni igrački doprinos Manuela Nojera doista je pod znakom pitanja. Niko ne može da ospori da se radi o jednom od najboljih golmana u ovom veku (verovatno i u istoriji), međutim utakmice Lige šampiona protiv Real Madrida i Pari Sen Žermena pokazale su da njegove oscilacije mogu ozbiljno da ugroze ekipu.
“Kada govorimo o tim utakmicama najvišeg nivoa definitivno je imao dosta sreće. Provukao se”, podeća Vjetrović. “U revanšu sa Realom onaj ogroman kiks, protiv Pariza dve-tri vrlo rizične situacije, teška dodavanja, pa ona diskutabilna ispucavanja... Da je napravio još neku grešku, siguran sam da ne bi putovao na SP. Ovako, kao legenda nemačkog fudbala dobio je poziv. Mada nisam siguran u ispravnost tog poteza. Nevezano za Baumana”...

“Nisam čak siguran ni u njegovu snagu u svlačionici. Nije on taj kapacitet, nije igrač koji će da vikne “Ajmo”. E sad, neka vrsta autoriteta sigurno jeste, pogotovo što su vodeće zvezde vrlo mladi igrači”.    

Julijan Nagelsman testirao je tokom prošle godine u Ligi nacija i kvalifikacijama za Mundijal različite sisteme. Pokušao i sa 3-4-2-1, koji je jedno vreme figurirao kao opcija, ali nije išlo najbolje. Otuda stručnjaci nemaju dilemu - na predstojećem SP neće biti eksperimentisanja. Mladi stručnjak forsiraće 4-2-3-1, formaciju koju igra Bajern, čijih igrača je najviše u reprezentaciji. Dakle, četvorica pozadi, ‘dupli pivot’, i trojica iza centralnog napadača.

Jedan gol menja sve! ⚽ Zaokruži 3+ u prvih 10 minuta! ⏱️

“Mislim da nema dileme da će štoperski par činiti Ta i Šloterbek. Levo vidim Davida Rauma. Fizički moćan igrač, s dobrim prekidom. Doduše imao je neke probleme s povredom, pa je Braun bio starter u poslednje dve prijateljske. I desno, naravno, Kimih. Kao što vidite, nije to odbrana svetske klase. Mnogo su moćniji u ofanzivnom delu”...

U srcu terena trebalo bi da je zacementiran Aleksandar Pavlović, dok će se za mesto kraj njega do pred sam start takmičenja boriti Leon Gorecka, Feliks Nmeča i Anđelo Štiler.
“Ne mogu da prežalim što nismo uspeli da ubedimo Pavlovića da igra za Srbiju. Bio bi stub ekipe 10-12 godina. Dečko je fenomenalan igrač - pametan, fizički dominantan, tehnički perfektan, igra koji god hoćeš intenzitet. Za njega je trebalo slati privatne i državne avione, samo da ga dovedemo. Trebao nam je ovde, ali izgleda da mi njemu nismo trebali”.

Mnogima nije jasno to razdvajanje Pavlovića i Kimiha u reprezentaciji, odnosno guranje Kimiha na desnog beka. Vjetrović kaže da se slaže sa Nagelsmanom.
“Meni se Kimih uopšte ne sviđa kao zadnji vezni. Baš sam to komentarisao posle utakmice sa Pari Sen Žermenom u Minhenu. On je po meni bio jedan od najlošijih na terenu. Nikada ga ne bih držao u vezi kad već imam Gorecku - opasniji je po gol, pametniji, jači u skoku. Kimih nema tu iznenađujuću loptu. I na sve to, Nemačka je baš tanka na desnom boku”.

Nemali je broj onih što će tvrde da bi Elf u trenutku postao za 30 odsto moćniji ukoliko bi Džmal Musijala i Florijan Virc napokon ‘kliknuli’. Njih dvojica do sada su se 19 puta našli zajedno na terenu (poslednji još pre dve godine; ceo meč odigrali svega u dva navrata), s tim da su tek na jednoj utakmici razmenili asistencije i tako zajednički doprineli golovima. Veliki su drugari, dobro se slažu, to je opšte poznato. Fali samo da se ta ‘hemija’ prenese na teren.

Da li će se to dogoditi, odnosno da li moderni fudbal može da istrpi takva dva kreativca i individualca u istom trenutku na terenu - to je pitanje od ‘milion dolara’.
“To pitanje da postaviš ovde, kod nas u Srbiji, svi bi ti rekli može, bez razmišljanja. Jer mi volimo takve igrače. Trpeli bismo ih i da nemaju nikakve obaveze osim ofanzivnih. Kod Nemaca je drugačije. Bez obzira što su u pitanju velike zvezde, nukleus tima, to su momci koji su naučili da rade na terenu, da budu odgovorni. Ne smemo da zaboravimo odakle oni dolaze - iz Bajerna i Liverpula, je l’ tako. Pa ne bi mogli tamo da igraju da nisu navikli na brojne obaveze. Mislim da je mnogo veći problem to što i jedan i drugi imaju lošu sezonu iza sebe. Musijala je bio povređen, Virc se dugo privikavao na Premijer ligu. Da zaključim: mislim da mogu da igraju zajedno i da to može da funkcioniše. Posebno ako podrška iza bude prava. A taj sistem sa dvojicom zadnjih veznih trebalo bi to da garantuje”.

NEMCI IDU U POLUFINALE - KVOTA 3,75!

Mada je otišao u nešto slabiju ligu (Turska, Galatasaraj), evidentno ispod svog renomea, Liroj Sane je po Vjetroviću jedno od potencijalnih prijatnih iznenađenja u nemačkom sastavu.
“Sane je vrlo specifičan, spada u one igrače što mogu čudo da naprave kad su raspoloženi. Sad je već iskusan, a ovom timu su potrebni takvi igrači, koji mogu da nose težinu velike utakmice. Šta može da bude problem... Ono njegovo kad ustane na ‘levu nogu’, pa neko od mlađih sedi na klupi zbog njega i pita se zašto ne igra. To bi moglo da napravi problem u kolektivu. Ali ako uspe da izazove poštovanje kod ovih mlađih, onda bi Nemci mogli puno da dobiju od Sanea. Inače, igrao sam protiv njegovog oca Sulejmana. Senegalac, strašan napadač, igrao u Frajburgu. Mislim da je to bio najbrži igrač kog sam čuvao”.

Mestu u samom vrhu napada, kako sada stvari stoje, najbliži je Kai Haverc. Mada kao ozbiljne opcije figuriraju Nik Voltemade i Deniz Undav.
“Po meni Voltemade može da bude ozbiljan adut sa klupe. S onom građom svima može da napravi problem. Podseća me malo na našeg Sergeja Milinkovića Savića. Kad napraviš sistem igre za takve igrače, kvalitet dolazi do punog izražaja. Verovao sam i da bi ovaj mali Karl mogao da bude to prijatno iznenađenje. Nažalost, povredio se“.

Ono što će Nemcima definitivno da fali - i to se ne odnosi samo na ovaj turnir - jeste ‘devetka’ od klase.
“Ni Haverc ni Voltemade ni Undav nisu to. Nisu Miroslav Klose, na primer. Ili Gerd Miler, ako govorimo o starijim generacijama”.

Za Vjetrovića u Nagelsmanovom sastavu nema iznenađenja, bez obzira što su mnogi na konačnom spisku videli Krisa Firiha, Maksa Mitelšteta ili Toma Bišofa.
“Znalo se tu odmah 14-15 imena koja su zakucana. Možda je malo iznenađenje za javnost što nema Saida El Male iz Kelna. Selektor se ipak odlučio za Maksa Bajera iz Dortmunda. To je igrač kog dobro poznaje iz Hofenhajma. Izgleda da je želeo da ima što više tih momaka s kojima je radio u klubovima”.

Julijan Nagelsman dočekan je na klupi Nemačke s oduševljenjem, međutim ono je u najmanju ruku prepolovljeno tokom dve i po godine mandata i (realno gledano) neuspeha na Evropskom šampionatu kod kuće. Nemci pod njegovom palicom ne izgledaju moćno kao nekada, mada stoji i to da ni kvalitet Manšafta nije nekdašnji, onaj od pre 10-12 godina. U svakom slučaju, do pred kraj prošle godine Nemačka nije uspela da veže više od tri pobede, niti više od dva meča bez primljenog gola. Dogodio se tu i tamo pokoji bljesak, no obično bi odmah iza njega došli porazi od onih vrhunskih ekipa, poput Španije, Portugalije ili Francuske.

Teško je oteti se utisku da Nemci u ovom času imaju previše igrača s prefiksom ‘specifičan’, onih što taktika mora po njima da se kreira. Čak i da izuzmemo Sanea, čija se specifičnost odnosi pre svega na mentalitet, tu su i dalje Musijala, Virc, Haverc, Voltemade... Pa i Deniz Undav, kog je Sebastijan Henes ove sezone u više navrata koristio kao ‘desetku’, iza Ermedina Demirovića, nego kao centarfora.

I još - i Musijala i Virc i Haverc najbolje se osećaju kada igraju na poziciji ofanzivnog veznog, centralno, kao ‘slobodnjaci’, dok se Voltemade se sa te pozicije, kao ‘neartikulisana skalamerija’, prodao u Njukasl. Dakle, četiri igrača koji preferiraju isto mesto, i pride velike zvezde. Među najvećim u ekipi.

Priznaćete da Nagelsmanu ne može biti lako da sve to uklopi... 

Ali ako mu uspe, ako kojim (ludim) slučajem ‘dobije’ Virca i Haverca iz Leverkuzena, Musijalu od pre godinu dana, Voltemadea iz Štutgarta - to će onda biti Nemačka ozbiljnog kalibra, kadra da ode do samog kraja.

Uostalom, zamislite samo koliko bi teško bilo pripremiti odbranu od te količine ‘specifičnog arsenala’ talenta i imaginacije.

GRUPA E

Prvo kolo

14. jun, 19.00: (1,03) Nemačka (15,0) Kurasao (50,0)
15. jun, 01.00: (3,60) Obala Slonovače (2,90) Ekvador (2,40)

Drugo kolo

20. jun, 22.00: (1,55) Nemačka (4,00) Obala Slonovače (6,25)
21. jun, 02.00: (1,22) Ekvador (6,25) Kurasao (14,0)

Treće kolo

25. jun, 22.00: (13,0) Kurasao (5,75) Obala Slonovače (1,25)
25. jun, 22:00: (4,90) Ekvador (3,60) Nemačka (1,75)