M. ĐinđićZašto Srbija više ne proizvodi Bad Boyse?
.jpg.webp)
.jpg.webp)
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 3min | pon. 08.09.25. | 12:55
U našem timu nije bilo igrača koji će sa klupe da uđe, povuče i napravi razliku
Svaka državna selekcija ima svog lidera i svaka ekipa koja je stigla do četvrtfinala ovogodišnjeg Evrobasketa tačno ima košarkaša koji preuzima odgovornost i postiže veliki broj poena, koji na kraju lomi utakmicu u korist svog tima. I to nije sada otkrivanje tople vode, naravno. Glavna zvezda je glavna zvezda. Starteri su starteri. Igrači uloge su igrači uloge. Međutim, svaka reprezentacija mora da ima X faktor u ekipi.
Ne samo svaka reprezentacija, svaki tim, svaki klub ima takvog jednog igrača. Tihog junaka, spremnog da sa klupe (ne)očekivano napravi razliku u neizvesnim utakmicama ili kada glavne zvezde i njegove pomoćnike ne ide. Gotovo na svakoj utakmici među ozbiljnim reprezentacijama videli smo takvog jednog igrača. Deluje da ga samo Srbija nije imala, nažalost.
Izabrane vesti
Ako se osvrnemo na taj koban meč sa Fincima, jasno se moglo videti da će kao i uvek centralna figura biti najbolji igrač i jedan od najboljih strelaca šampionata Lauri Markanen. Ispratili su ga oni od kojih se to i očekivalo, Jantunen, Valtonen, nezgodni Miro Litl... Ali, oni su imali X faktora, tačno čoveka koji je dovoljno pogurao da se napravi ta prevaga u meču i da padne glavni favorit za zlato, okarakterisan kao najbolja evropska ekipa pre početka šampionata. Bio je to mladi Mika Murinen, najmlađi košarkaš šampionata.
Da ne kažemo da su na poteze Mike Murinena protiv Srbije svi koji podržavaju nacionalnu selekciju dobili sede na glavi i povišen pritisak od atraktivnog košarkaša, ali velika većina jeste. Zakucavanjima, trojkom preko Nikole Jokića i još nekim dobrim potezima bio je X faktor i taj koji je doneo prekopotreban momentum Fincima. Jeste imao nekoliko nesportskih i možda nepristojnih poteza u ponašanju tokom utakmice, ali to je košarka. To je ta sportska drkost koja je na kraju i bila kobna za Srbiju. Da uđe u zapisnik i da je najveći broj poena dao protiv Orlova, pošto ih je bacio devet za 12 minuta na parketu.
.jpg.webp)
To su ti igrači koji su 'mikrotalasna'. Bio je osamdesetih godina prošlog veka u Detroit Pistonsima vrhunski košarkaš Vini Džonson, koji je sa popularnim 'Bed Bojsima' osvojio dve titule, a najpoznatiji po tome je što je u petoj utakmici velikog NBA finala pogodio šut za pobedu i titulu protiv Portland Trejlblejzersa u završnim sekundama. Elem, nadimak mu je bio 'mikrotalasna' jer je znao da uđe sa klupe i odmah da 'podgreje'. Čim uđe, 'podigne' dva šuta i ako ih pogodi, samo nastavlja da 'sipa', pa je tako dobio pomenuti nadimak jer se brzo zagreje, a brzo zagreje i ekipu.
Možemo to da prenesemo na značenje tako raubovanog termina "X faktor", što je Mika Murinen bio za Finsku protiv nas, što je Alen Omić bio protiv Italije u velikoj pobedi Slovenije, što je na primer bio Beka Burjanadze sa dve trojke za Gruziju protiv Francuske... Primera je mnogo tokom čitavog šampionata, samo nažalost ne možemo da damo jedan primer iz naše selekcije. Mi smo očigledno jedina reprezentacija koja nije imala X faktor na ovom šampionatu, na kojem smo umesto medalje, bilo koje, završili kao desetoplasirani.
Kao taj X faktor najavljivao se Tristan Vukčević – igrao je slabo, a onda se povredio pred meč sa Turskom i nismo ga gledali ni protiv njih ni protiv Finske. Vanja Marinković je video tek pet i po minuta parketa protiv Finaca, bez šuta, bez ičega – apsolutno sve nule u svakoj statističkoj kategoriji. Ognjen Dobrić bio je najbliži toj ulozi, ali nije baš X faktor igrač koji igra 23 minuta i šutira 1/6 za tri ili Marko Gudurić - na kraju i starter - sa 1/8 za tri poena za takođe 23 minuta.
Sad bismo možda provukli imena poput Nikole Topića ili Dejana Davidovca, koji svoje mesto za Rigu nisu našli, ali ne treba ići tako daleko.
Samo, nedostajala je ta 'mikrotalasna'.
.jpg.webp)
