.jpg.webp)
M. ĐinđićNBA vs Evroliga: Kao Liga šampiona i Liga konferencije
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 6min | pon. 08.09.25. | 11:18
Očekivalo se da igrači s one strane Atlantika budu dominantni. Ali ovakva superiornost, čak i igrača uloge "preko bare", zaista bode oči
Svaki put ista priča kada počinje bilo koje takmičenje pod okriljem FIBA, a posebno kada je Evropsko prvenstvo u pitanju.Vade se stare dobre izreke. "Sad ćemo da vidimo mi te NBA igrače pod evropskim pravilima, videće oni šta je prava evropska košarka"'. Aludira se na to da se u Evropi igra "prava odbrana", da ne mogu da se prave koraci, pominju se i ostali mitovi i teorije zavere iz nekog razloga usađeni godinama u ljubitelje "neameričke" košarke. Svaka čast za brojke i to što oni tamo rade u NBA ligi, ali ovde se igra prava košarka. Videće oni svoga Boga.
Nažalost, moramo da vas razočaramo.
Izabrane vesti
U dosadašnjem toku Evropskog prvenstva, posebno u grupnoj fazi, videlo se koliku razliku prave NBA igrači i da uopšte nije bitno kakva su FIBA pravila i, ruku na srce, kakve su FIBA sudije. Možda (ne)stručni arbitri koje svetska košarkaška kuća konstantno postavlja da dele pravdu na velikim takmičenjima - pogledajte samo primer nesnađenog sudije iz Japana na našem meču protiv Finske - progledaju kroz prste za jedan korak više ili koju nošenu loptu, ali to svakako ne pravi nikakvu razliku na utakmicama. Razliku prave vrhunski igrači iz najbolje košarkaške lige sveta. Makar oni tamo bili tek igrači uloge ili košarkaši koji veći deo utakmice provedu na klupi, čekajući šansu.
Da se prvo uhvatimo i dohvatimo najvećih zvezda na ovom šampionatu. Jedan od onih igrača za koje se često priča da su nesnađeni u košarci pod FIBA pravilima, sa manjim terenom, manjom tolerancijom za određene poteze i jasno odbranom gde može da se napravi zid i tako zaustavi sila iz Grčke jeste Janis Adetokunbo. Koliko puta smo samo čuli da samo treba da se napuni reket i šta sve ne, pa će se tako zaustaviti jedan od najboljih košarkaša 21. veka. Pa da vidimo kako je do sada zaustavljen dvostruki MVP, dvostruki defanzivac godine, NBA šampion i MVP finala iz 2021. godine.
Besan je bio Vasilis Spanulis više puta na konferencijama za medije govorio kako Janis nema iste privilegije u FIBA košarci kao Luka Dončić i Lauri Markanen, koji "ne silaze" sa linije penala. Najbolji strelac šampionata Luka Dončić četiri puta je dao 30+ poena i u tim utakmicama šutirao je 18, 20, 11 i 16 slobodnih bacanja redom protiv Poljske, Francuske, Izraela i Italije. Lauri Markanen je imao 11 penala kada je ubacio 43 poena u grupnoj fazi, dok je protiv Srbije šutnuo 13 slobodnih bacanja za 29 poena ukupno. Eto i Nikola Jokić je za 33 poena protiv Finske šutnuo 19 penala, Porzingis za 34 protiv Litvanije je gađao 15 i tako dalje.
A Janis? Ubacio je 31 poen Italijanima, dok je sa linije za slobodna bacanja gađao 3/4, znači samo četiri bacanja za jednog od najdominantnijih igrača današnjice koji u principu samo za dva šutira (čitaj, ide na ulaz ili zakucavanje konstantno). A protiv Izraela je ubacio 37 poena i šutnuo dva slobodna bacanja! U proseku Janis postiže 30 poena (uz 9,8 skokova i četiri asistencije). Pa gde su sada te odbrane po FIBA pravilima koje mogu da zaustave Janisa Adetokunba? Generalno koja mogu da zaustave najveće zvezde NBA lige? Jednostavno, ako ste dobar, vrhunski igrač iz NBA lige, ne postoji neki poseban način da se ti košarkaši zaustave. Pogledajte samo listu najboljih strelaca Evropskog prvenstva.
Ako pogledamo listu od 12 najboljih strelaca do sada na Evrobasketu, 11 su NBA košarkaši: Luka Dončić (34), Janis Adetokunbo (30), Lauri Markanen (26), Deni Avdija (24), Nikola Jokić (22,3), Alperen Šengun (22), Nikola Vučević (20,8), Franc Vagner (20,7), Denis Šreder (20,2), Kristaps Porzingis (20,2) i Pele Larson (18,8). Jedno evroligaško ime se izdvaja i to na visokom petom mestu – Džordan Lojd. Bivši košarkaš Crvene zvezde je na šest utakmica do sada ubacivao 23 poena u proseku, uz vrhunskih 49,4% uspešnosti iz igre i fantastičnih 47,4% za tri poena. Obraz evropske klupske košarke osvetlao je i njegov saigrač iz reprezentacije, koji čak ni ne igra u Evroligi. Mateuš Ponitka takođe ima sjajno prvenstvo sa 18 poena u proseku, a fenomenalan je bio i Rokas Jokubaitis.
Očekivalo se od Džordana Lojda i Mateuša Ponitke da povuku reprezentaciju Poljske i da polovina poena i veći deo asistencija nacionalne selekcije bude u njihovim rukama i u njihovim statističkim kolumnama, ali najviše treba istaći novog plejmejkera minhenskog Bajerna Rokasa Jokubaitisa. Ako je neko osvetlao obraz evropske klupske košarke i odigrao vrhunski turnir - koji je nažalost završen teškom povredom - to je litvanski plejmejker, nekadašnja zvezda u usponu Evrolige. Od igrača sa tek šest poena i nešto više od dve asistencije prošle sezone u elitnom takmičenju u dresu Makabija, na Evropskom prvenstvu preuzeo je ulogu lidera Litvanije i beležio je 17,3 poena i 8,5 asistencija u proseku.
Ako zađemo još malo i produžimo listu do Top 20, videćemo Džedija Osmana sa 15,7 poena i Romana Sorkina sa 16,5 poena u proseku i to bi bilo to od istaknutih evropskih igrača. Pogledajte samo veliku razliku između igrača iz NBA lige i evroligaških igrača – neki košarkaši koji imaju tek epizodne uloge u najjačoj košarkaškoj ligi sveta su daleko bolji od najboljih košarkaša Evrolige, igrača koji zarađuju milione i smatraju se superzvezdama u elitnom takmičenju Starog kontinenta.
Ako ne pratite NBA ligu pomno kao što to rade zaljubljenici u američki "cirkus", kako vole da ga nazivaju "kežualci" i oni kojima se baš ne sviđa kakva se košarka igra u Sjedinjenim Američkim Državama, veoma su male šanse da ste čuli za Pelea Larsona. Mladi švedski košarkaš, koji ima epizodnu ulogu u Majami Hitu, daleko manju od na primer našeg Nikole Jovića, ubacivao je 18,8 poena u proseku tokom šampionata i odveo je Švedsku u osminu finala Evrobasketa, što je za ovu naciju nestvaran uspeh. Isto se može reći za Nemijasa Ketu, igrača sa i manje nego epizodnom ulogom u Boston Seltiksima (gde će doduše od početka ove sezone biti startni centar zbog rekonstrukcije slavne franšize), koji je ubacivao 15,5 poena u proseku i odveo Portugal takođe u nokaut fazu.
Možemo da nastavimo da idemo listom najboljih strelaca sve dublje i dublje i tako da zaokružimo imena Elija Okoba (12,7 poena), Tajlera Dorsija (13 poena), Tornikea Šengelije (12 poena) i još nekolicine dvocifrenih evroligaških igrača koji od 30. mesta pa na dalje popunjavaju tih Top 50 najboljih strelaca. Jednostavno se vidi velika razlika.
Moramo da se dotaknemo i bolne teme, što je trenutno reprezentacije Srbije. Najplaćeniji igrač u istoriji evropske košarke Vasilije Micić igrao je 13,4 minuta u proseku i završio je sa četiri poena i 1,8 asistencija u proseku, što je isti broj njegovih izgubljenih lopti (1,8). Marko Gudurić, čovek koji je vodio Fenerbahče do titule u Evroligi, takmičenje je završio sa 6,3 poena, tri skoka i 2,5 asistencija u proseku, uz 1,8 izgubljenih lopti, koliko je imao i Vasa Micić. Nikola Milutinov, jedan od najboljih centara Evrolige godinama unazad, za 15,1 minut u proseku beležio je 4,2 poena i 3,7 skokova...
Kod Španaca, imamo braću Ernangomez, kapitene i uzdanice Serđa Skariola, čija je reprezentacija doživela debakl i ispala u grupnoj fazi. Huančo je imao tek sedam poena i 3,4 skoka u proseku, dok je Vili bio bolji sa deset poena i 4,6 skokova, ali bez ikakvog uticaja na igru i rezultate, na kraju će se ispostaviti. Ozbiljno su zakazale uglavnom sve evroligaške zvezde, osim pomenutih Dorsija i Osmana, pa u taj krug možemo ubaciti i odličnog Šejna Larkina za sada, lidera kao veterana u ozbiljnim godinama. Za Džordana Lojda ne može se reći da je baš velika evroligaška zvezda, kao ni za Rokasa Jokubaitisa, ali pomenuti dvojac je osvetlao obraz evropske košarke.
NBA igrači odavno su preuzeli primat na FIBA takmičenjima, a sada je definitivno došlo vreme da se i na Evropskom prvenstvu sve pitanju. Nema više pobeđivanja tako što neka ekipa ima "srce šampiona", evropski tvrd stil i čuvenu odbranu koja ne izlazi iz usta dežurnih kritičara, analitičara i generalno "kežual" ljubitelja košarke.
To nije čak ni surova realnost. To je nešto normalno, što moramo da shvatimo i prestanemo da nipodaštavamo uspehe NBA igrača. Čak i onih koji nisu zvezde tamo, a ispostaviće se da su na evropskom tlu možda i nezaustavljivi.
Nje tako komplikovano, koliko god mnogi ne žele da priznaju i pomire se sa činjenicom da je NBA liga i dalje svetlosnim godinama iznad Evrolige.
.jpg.webp)
