Đ. PetrinjacZašto je Srbija izgubila u finalu? Slovenci mnogo više veruju mladim igračima od nas
.JPG.webp)
Vreme čitanja: 5min | pon. 20.07.26. | 16:46
U redovima šampiona Evrope ima daleko veći broj onih momaka koji su minulu sezonu igrali na seniorskom nivou i to kao vodeći u svojim timovima
Srbija je na furiozan način došla do finala Evropskog prvenstva u uzrastu za igrače do 20 godina, ali nije mogla preko Slovenije. Domaćin je u borbi za zlato slavio s ubedljivih 84:65 i tako opravdano prigrlio zvanje najbolje selekcije na Starom kontinentu.
Za one koji nisu dovoljno upućeni i koji su ispratili samo dominaciju Orlića do poslednje utakmice, ishod finala deluje iznenađujući, ali daleko da je to slučaj. Zapravo, kada bi se secirali sastavi Srbije i Slovenije jedan faktor deluje kao presudan u celoj ovoj priči, a reč je o minutima u seniorskoj košarci.
Izabrane vesti
Lepo je igrati na koledžu ili biti deo nekog velikog kluba, barem na papiru, jer u igru ne ulazite, ali je ono što pravi košarkaša prilika da igra "sa velikima", čak iako je reč o momcima rođenim od 2006. do 2008. godine, koji tek moraju da se izbore za minutažu. Može se reći da je ovaj faktor najviše uticao na to da Slovenija sinoć u Stožicama prigrli zlato, jer je fascinantna razlika u tome koliko Slovenci veruju svojim mladim igračima, dok su Orlići ili epizodisti na seniorskom nivou ili nisu čak ni to.
Jeste da je naš udarni trio u liku Nikole Džepine, Mitra Bošnjakovića i Andreja Lučića bio dobro skautiran i odsečen agresivnom odbranom, ali kada se pogleda suština jasno se vidi da su gotov svi igrači rivala minulu sezonu odigrali na seniorskom nivou i to određen broj njih s vodećom ulogom u svojim timovima. Primera radi, Mark Pađen (rođen 2006.) je minulu takmičarsku godinu proveo u Iliriji, što je elitni nivo regionalne košarke i to nije bio član tima samo na papiru, već glavni igrač. Mladi slovenački as je u ABA ligi beležio brojke od 11,2 poena, 3,2 skoka i 4,5 asistencije (za 25 minuta, koliko je igrao u proseku po meču) i čak se jedno vreme pričalo da je na radaru NBA klubova. Evrobasket je završio kao MVP šampionata i član idealne petorke.
Isto važi i za Urbana Krofliča. Istina, kapiten Slovenije zbog povrede nije igrao u velikom finalu, ali je sve do tada bio dominantan na ovom šampionatu. Pomalo ironično je to što je ovu sezonu proveo u Megi. Bek Beograđana bio je sjajan u pink dresu i zaista skrenuo pažnju na sebe i iskoristio šansu koja mu se pružila. Kroflič je dobio kod Vuleta Avdalovića veliki prostor i igrao u proseku gotovo 28 minuta, što je bilo dovoljno da bude jedan od najboljih u Megi minule sezone s 10,1 poenom, 4,2 skoka i 2,5 asistencija. U redovima rivala zablistao je i Vit Hrabar, koji je nešto poput našeg Nikole Kusturice. Jasno je da se minuti u prvom timu Baskonije dobijaju teže nego u Megi ili Iliriji, ali je ovaj mladi Slovenac zakoračio na veliku scenu Fernando Buesa arene, dobio priliku u Endesa i Evroligi, što se sinoć i te kako videlo, jer je Orlićima isporučio 18 poena.
Slovenija takođe u svojim redovima ima veliki broj igrača koji, bez obzira na mladost igraju značajnu ulogu u tamošnjim prvoligašima (Aljaž Menc, Samed Grošić i Mark Ciperle) i to je ono što je definitivno odlučilo da završe kao prvaci.
Kada je reč o Srbiji, naši momci su daleko od ovih brojki. Ovdašnjim ljubiteljima košarke jesu imena poput Mitra Bošnjakovića poznatija, ali je bek Partizana više bio van protokola, nego na parketu. Njegov učinak u ABA ligi je gotovo beznačajan (igrao sedam utakmica, 1,9 poena), dok se nije proslavio ni u KLS (4,7 poena, 1,3 skokova). Nikola Džepina jeste izgledao dobro u Stožicama, ali je proteklu sezonu u dresu Vašington Haskija (koledž nije seniorski nivo) bio daleko od neke vodeće uloge, te 2,6 poena za 10,9 minuta u koledž košarci nije baš zavidna ni minutaža, ni uloga.
Najproduktivniji na seniorskom nivou od naših igrača bili su Aleksa Stanojević i Andrej Lučić, ali... Član Pantera je kod Saše Nikitovića dobio u ABA ligi lepu priliku, međutim, brojke nisu ispratile skoro 16 minuta koliko je u proseku nosio dres FMP-a ove sezone. Stanojević je u ABA ligi imao 3,4 poena i 2,6 skokova, što ga stavlja daleko od učinka koji su imali vodeći igrači tima iz Železnika, poput Filipa Barne i Džošue Skota. Kada je reč o Lučiću, on jeste igrao veliki broj minuta u seniorskoj košarci ove sezone, ali u OKK Beogradu. Klonferi predstavljaju na neki način filijalu Mege, pa tako jedan od najproduktivnijih članova ove generacije Srbije igra u redovima OKK Beograda (15,6 poena, 2,7 skokova i 4,4 asistencije), dok je kapiten Slovenije među vodećim igračima ekipe u koju odlaze momci koji se iskažu u dresu tima s Karaburme.
Ovo je svakako podatak koji zabrinjava na mnogo nivoa, a problem je daleko dublji od jedne finalne utakmice šampionata za igrače do 20 godina. Ovakav razvoj stvari nam govori da drugi mnogo više veruju u svoje mlade igrače, mada nije kao da naši opravdaju očekivanja onda kada im se pruži šansa na KLS nivou ili Mozzart Kupu Radivoja Koraća. Jasno je, mladi se neće naigrati kod večitih, što zbog pritiska rezultata, koji mogu da podnesu strani igrači, ali i zbog činjenice da španskim stručnjacima definitivno nije prioritet da se razvijaju golobradi momci, mada što bi i bio?
Međutim, ostalim klubovima, koji bi trebalo da funkcionišu tako, jer niti igraju Evroligu, niti imaju toliki pritisak rezultata upravo bi pružanje šanse mladima (samo onima koji vrede) trebalo da bude jedan od glavnih zadataka, pa opet to nije slučaj. I u ostalim klubovima postoji veliki broj inostranih akvizicija, dok se zazire od toga da se ukaže šansa čak i onim momcima koji imaju 20 godina.
Srebro na Evropskom prvenstvu jeste ogroman uspeh, pa ipak stiče se utisak kao da Zemlji košarke konstantno nešto izmiče, a to je najsjajnije odličje. Razlog za tako nešto možda upravo leži u tome što se najveći uspesi kuju upravo pod tim pritiskom koji kao da sada lomi našu decu, onda kada im se ukaže prilika, dok je nekad služio kao podsticaj brojnim šampionskim generacijama. Nema više trenera poput Duleta Vujoševića kod kojeg su godine bile brojka na koju se obazire, ali istina nema više ni tako smelih momaka, spremnih da se odmah bace u vatru. Da li će se stvari promeniti, pa teško je reći, ali dok se to ne uradi bićemo učesnici velikih finala i oni kojima je do tog poslednjeg stepenika uvek malo falilo.