K. SimetićU finalu ne sme da bude straha i umora
.JPG.webp)
Vreme čitanja: 3min | pon. 20.07.26. | 09:33
Poraz boli, ne jer su Slovenci bili bolji, već zato što su Orlići bili letargični
Ostao je gorak ukus u ustima svih onih koji su gledali finale U20 Evropskog prvenstva između Srbije i Slovenije. Orlići su izgubili i osvojili srebrnu medalju, a utisak je da su mogli, pa čak i morali - zlatnu.
Jeste reč o mladim košarkašima pred kojima je tek period sazrevanja u seniorskoj košarci, međutim poraz od maltene 20 razlike u meču karijere za sve naše igrače je nedopustiv. Sigurno selektor Nemanja Jovanović ne traži opravdanje u vidu umora, iako bi to legitimno mogao jer su Orlići imali jedva 19 sati između polufinala i finala. Prosto, ne sme niko da bude umoran kada je finale, kao ni uplašen.
Izabrane vesti
A nažalost, Orlići su tako delovali. Slovenci su napravili dobar skauting, non stop su udvajali Nikolu Džepinu i terali ga da se otarasi lopte, Mitru Bošnjakoviću nisu dozvolili nijedan otvoren šut, dok su istovremeno punili reket kada je na prodor kretao Andrej Lučić. Kada saberemo šut iz igre njih trojice koji slove za naše najbolje košarkaše, dobijamo da su oni bili na 6/29 iz igre. Praktično je bilo nemoguće pobediti.
Kada nam je Slovenija isključila glavna tri igrača iz igre, očekivalo se da neko preuzme odgovornost. Nešto su probali Aleksa Stanojević, Marko Tofoski i Uroš Šuput, ali stidljivo je to bilo i pre svega kratkotrajno. Srbija je sve više zaostajala i finale je bilo rešeno na više od pet minuta do kraja.
Upao je u oči i nedostatak reakcije na ponašanje Slovenaca. Počeli su u jednom momentu domaćini prvenstva da preteruju. Niko ne može da im zabrani da proslavljaju trojke i poene i to je činjenica. No, prešli su granicu sportskog poštovanja u par navrata. Orlići nisu reagovali na to, nego su samo gledali u pod i nekako se pomirili sa porazom. Ni toga ne sme da bude u finalu.
Da se razumemo, Slovenci jesu i te kako kvalitetni. Igrači ne samo da igraju na seniorskom nivou, ali za razliku od naših imaju preozbiljne uloge u svojim ekipama. Pitanje je da li je Džepina ikada dosad bio pravi lider i sigurno mu ovo prvenstvo jedno novo iskustvo. Takođe, od Bošnjakovića se očekivalo da bude vođa, što definitivno nije u Partizan Mozzart Betu i onda mu ta tranzicija nije lako pala.
Takođe, treba reći i da Orlići na ovom prvenstvu maltene nikada nisu gubili. Sa Letonijom je bilo malo nezgodno i sa Španijom u polufinalu, ali sve ostale utakmice Srbija je rutinski dobijala sa preko 20 razlike. I videlo se da se nije snašla kada je Slovenija otišla na dvocifreni plus.
Niko ne kaže da je trebalo igrači Srbije da se pobiju, daleko od toga. Samo nekako da odgovore, da se suprotstave vršnjacima koji ih ne poštuju. Zato poraz boli, ne jer su Slovenci bili bolji (što je fakat), već zato što su Orlići bili letargični.
04.00: (1,30) Golden Stejt Ž (15,0) Vašington Ž (4,00)
To nije u srpskom košarkaškom DNK i ne sme da bude. Zemlja smo košarke, a nakupilo se srebrnih medalja. Prošle godine Nikola Kusturica i ekipa jesu doneli zlato, ali je onda zakazala U18 selekcija na Evropskom prvenstvu u Beogradu, potom i A tim u Rigi.
Ovog leta je srebro U17 sastava maltene zlato jer Amerikance je nemoguće dobiti u tom uzrastu, dok se pravo zlato očekivalo baš od ove selekcije. Sledeću priliku imaće ponovo U18 tim koji narednog vikenda kreće u pohod na evropski tron. I zaista je vreme za neko (novo) zlato.