Za pobedu potrebno 100 poena; Petrušev oduševio; Da vidimo kako će Jokić i Milutinov zajedno

Skoro osam godina prošlo je od poslednje utakmice Srbije na Olimpijskim igrama. Bilo je to u meču za zlato protiv Sjedinjenih Američkih Država, kada je Kevin Durent sa 30 poena doneo treće uzastopno zlato. U Tokiju nas nije bilo, a Pariz smo dočekali kao svetski vicešampioni i, gle, sudbina nas je ponovo ukrstila sa Amerikancima (RTS, 17.15).

Odavno nisu bar na papiru ovako moćno izgledali Ameri. Stiv Ker je na inicijativu Lebrona Džejmsa okupio tim sastavljen samo od najvećih zvezda NBA košarke. Čak i bez nedovoljnog spremnog Kavaja Lenarda i sa rovitim Kevinom Durentom Amerikanci su apsolutni favoriti za zlato u Parizu. Ali, nisu nepobedivi i u to je uveren Dejan Tomašević.

Čovek koji je sa Jugoslavijom išao do našeg poslednjeg zlata, u Indijanapolisu 2002. kada su Ameri pobeđeni usred njihovog Konseko Fildhausa, uveren je da Srbija ima tim kadar za medalju, pa i da se ozbiljno potuče sa braniocem olimpijskog zlata na otvaranju Grupe C.

Svoj optimizam, pre svega, bazira na odličnoj hemiji u timu i tome što je Srbija prošlogodišnji sastav nadogradila prisustvom Nikole Jokića i Vasilija Micića.

“Raduje me to što su se odazvali svi, što je Nikola (Jokić) tu. Imam iskustvo igranja za reprezentaciju, mnogo je bitno da iz rezultata ostvarenog prošle godine u Manili ulazimo u najjače takmičenje za svakog sportistu. Još je bolja stvar to što, verovatno zbog Evropskog prvenstva u fudbalu, igrači nisu bili toliko u fokusu, imali su potreban mir da se spreme“, kaže Tomašević za Mozzart Sport i dodaje:

“Čak i one dve utakmice u Abu Dabiju, iako nikad nije dobro izgubiti, dobro su došle na neki način, da ljudima malo splasnu ambicije. Opet, na poslednje dve utakmice u Beogradu, Srbija je pokazala da ima kvalitet. Reprezentacija, iako nisam unutra i ne znam šta se dešava, deluje maksimalno spremna i takva ulazi u takmičenje. Ima dosta prostora za napredak, verujem da će i Nikola Jović biti još spremniji, još kvalitetniji. Njemu su potrebni treninzi i uvodne utakmice. Imamo ekipu koja je kadra da se umeša u borbu za medalju“.

Kako vama, kao nekada vrsnom centru, izgleda unutrašnja linija Srbije, da tu dodamo i visoka krila?

“Nikola Jović izrasta u NBA igrača koji će dugo igrati za reprezentaciju i tek će doći njegovo vreme da pokaže sav kvalitet. Sveža krv je uvek potrebna, da dolaze mlađi koji su dovoljno kvalitetni, a opet žedni i gladni uspeha. Uroš Plavšić takođe, ali posebno to važi za Nikolu Jovića. Ono što mi se dopalo posebno, to su dobre partije Filipa Petruševa u kontinuitetu. Odigrao je zaista jako dobro, bio možda i naš najbolji igrač tokom ovih pripremnih susreta. Imamo odličnu centarsku liniju i ključno pitanje mi je – kako će da funkcioniše Srbija kada u petorci budu igrali Milutinov i Jokić“.

Zašto?

“Obojica su 'petice', s tim što sa Milutinovim u petorci Jokić igra 'četvorku', a znamo da mu je idealna pozicija ipak 'pet'. To je na selektoru Pešiću da iskombinuje igrače, ipak dobra je stvar to što sa Petruševim i Jovićem imamo dve jako dobre 'četvorke' koje fizički mogu da se takmiče sa kvalitetnim, jakim igračima, pogotovo u odbrani“.

Kakvo vi gledate na predstojeći susret sa Amerikancima? Koje su njihove slabosti, ako ih uopšte ima i kako ih napasti?

“Očigledno je da možemo da se nosimo sa njima, pokazalo se to u onom meču u Abu Dabiju, iako je kasnije razlika bila ubedljiva, ali i mi smo tada već mešali petorke, isprobavali druge kombinacije. Rekao bih da nije razlika kao što je nekada bila, pre dvadeset i kusur godina. Očigledno je da i druge reprezentacije, naročito na fizičkom planu, polako stižu SAD. Možda je ova utakmica protiv Južnog Sudana dovoljno dobar pokazatelj da može da se igra“, priča Tomašević i ističe:

“Ono što je nama potrebno jeste da ubacimo preko 100 poena. Bez obzira na našu fenomenalnu odbranu i neki sporiji ritam, Amerikanci su uvek tu na oko 100 poena. Tako da, ekipa koja želi njih da pobedi mora da bude iznad toga. Nije to nikakva demagogija, već je činjenica da moramo da ubacimo više od 100 poena, da se iskoristi svaka prilika za lake koševe. Njihova tranzicija u odbrani nije njihovo najjače oružje, treba da se pogodi dosta šuteva za tri... Efikasnom igrom i korišćenjem svake njihove greške, možemo da dođemo u dobru poziciju. To je ključ za pobedu. Bez obzira na sve, prva je utakmica i naredne dve svakako moraju da se dobiju. Najbitnije je da stignemo do četvrtfinala, to je najvažnija utakmica“.

Svetislav Pešić je već nekoliko puta isticao koliko će košarkaški turnir da bude jak, da po njegovom mišljenju ima osam kandidata za medalju... Gde je u svemu tome Srbija?

“To je dobro pitanje, ali četvrtfinalna utakmica je zaista uvek najvažnija, pogotovo na ovakvim turnirima gde nemaš pravo na grešku. Još je i sistem takav da je svaki poen važan, a četvrtfinale je po tradiciji ključna. Izgubiš – ideš kući. Dobiješ – u igri si za medalju. Najbitnije je da u najboljem mogućem trenutku naše forme odigramo četvrtfinale, da imamo zdrave igrače. Nemam dilemu, ekipa koja ima Jokića, Bogdana i sve ostale igrače je jako kvalitetna, kadra da osvoji medalju“.

Gurović pun optimizma: Možemo da pobedimo Amere! Ne vidim kako će Embid da zaustavi Jokića

Bogdanović: Poverio bih Jokiću šut za pobedu (VIDEO)

Nikola Jokić je opravdano najviše u fokusu ne samo naše, već i svetske javnosti. Pre dve godine, na Evrobasketu nismo uspeli da osvojimo zlato sa njim, a u međuvremenu je postao NBA šampion sa Denverom. Da li mislite da osvajanje prstena može da posluži kao svojevrstan putokaz za jedan reprezentativni uspeh, na koji čeka već osam godina?

“Znači puno. Opet, Nikola imao razvojni put kakav je imao, u mlađim kategorijama reprezentacije ima jednu medalju, posle srebro u Riju. Mnogo je važno, po meni, kada igraš u mlađim kategorijama i osetiš tu atmosferu, pa još ako osvojiš nešto pronađeš se generacijski sa ostalima, pa nastavite zajedno u A selekciji. Ono što se posejalo u mlađim kategorijama, ubira se kasnije. I da nije Nikola osvojio NBA titulu, a jeste, što je zaista neprocenjivo, on je lider, pobednik, ne razmeće se izjava van terena, već pravi lider koji svojim primerom i radom na treningu i utakmicama stavlja svima do znanja da želi u svakoj utakmici da pobedi. To je nešto što je, ne mogu da kažem jedinstveno, ali to je njegova odlika koja ga krasi i zbog toga je već sada ako ne najbolji, onda jedan od najboljih u istoriji srpske košarke“.

Dvadeset dve godine prošle su od poslednjeg zlata koje smo osvojili kao reprezentacija, tada je takođe na klupi bio Svetislav Pešić i pobeđeni su Amerikanci u utakmici koju svi pamtimo. On je i dalje selektor, doneo nam je prošle godine srebrnu medalju sa Mundobasketa, u njemu se i dalje oseća za pobedama...

“Pešić je pobednik, neko ko ima dovoljno iskustva i kvaliteta, zna kako se osvajaju medalje na velikim takmičenjima. Ono što me raduje, bio sam u poslednjih desetak dana nekoliko puta privatno sa njim i deluje mi koncentrisano i dosta pozitivno. To me dodatno ohrabruje. Ako pobedimo i uzmemo neku medalju, svi će ga veličati. Ako se to ne dogodi, tražiće mu hiljadu mana. To je sudbina svakog sportiste, posebno u svetu košarke jer se od košarkaša uvek očekuje da pobeđuju i osvajaju medalje. Zato je po meni najbitnije to što imamo igrače koji znaju kako se osvajaju medalje, imamo Pešića koji je mnogo puta pokazao da zna kako se radi sa reprezentacijom i pobeđuje na velikim takmičenjima. Prošle godine je ostvaren fantastičan rezultat i verujem da će isti da donese mnogo na samopouzdanju“.

Pešić iz Lila: Ne treba ni da izlazimo na parket, ako nismo spremni da igramo čvrstu odbranu

Gudurić: Ne smemo da uđemo u preterano trčanje sa njima i samo bez straha

Očekivanja su onda sa pravom velika.

“Da, ali treba da ih pustimo. Ne samo u nedelju, već i u narednim utakmicama. To nije floskula, bio sam igrač i znam koliko momcima znači kada ih javnost bodri, a koliko iritira kada posle izgubljene utakmice dođe do nekih neopravdanih kritika. Pogotovo kada se traže afere, a mi smo skloni tome. Ako bilo ko od nas može nešto da uradi, to je da budemo pozitivni, da podržimo momke. Poruka košarkašima i svim ostalim sportistima da se bore, da igraju za svoju, najlepšu zemlju na svetu, a mi ćemo znati to da vrednujemo“, zaključuje nekadašnji as.