Pešić iz Lila: Ne treba ni da izlazimo na parket, ako nismo spremni da igramo čvrstu odbranu
Vreme čitanja: 3min | sub. 27.07.24. | 20:12
“Naše navijače i novinare zanima samo da li možemo da dobijemo Amerikance, mene baš i ne, iako naravno radimo na tome, jer bih želeo da dobijemo. Igraju se i ostale utakmice“, kaže selektor Srbije
Što smo se spremali - spremali smo se. Manje od 24 časa ostalo je do prve utakmice košarkaša Srbije na olimpijskom turniru i spektakularnog otvaranja grupne faze protiv Amerikanaca (RTS, 17.15) koji odavno nose etiketu prvog favorita za zlatnu medalju.
Srpski košarkaši su u dobrom raspoloženju dočekali finiš uigravanja za duel sa selekcijom nakrcanom superzvezdama, a selektor Svetislav Pešić zna šta je potrebno da se dogodi da bi se napao favorizovani rival.
Izabrane vesti
“Zasad se ne žalimo“, počinje Pešić i dodaje:
“Prva utakmica je uvek najvažnija, čekaju nas Amerikanci. Igramo protiv tima izraženog individualnog kvaliteta, to je prva asocijacija kada pomisliš na njih – atletika, fizička snaga, individualna tehnika i talenat. Kako se suprotstaviti tome? Ne treba ni da ulaziš u dvoranu, ako nisi spreman da pre svega čvrstom timskom odbranom neutrališeš njihov individualni kvalitet. To je ono na čemu baziramo našu igru, spremamo se na taj način. Takođe, postoji plan igre i pokušaćemo isti da sprovedemo u delo“.
To je prvi zadatak, a drugi...
“Moramo da znamo da košarka nije hokej na ledu i u tom smislu smo se spremali, da znamo kada da promenimo ritam u napadu. Moramo naše sisteme da igramo precizno, jasno, da na takav način probamo da sprovedemo našu igru koju želimo da prezentujemo na Igrama. U svemu tome, kao i uvek, ekipa koja pravi manje grešaka odmah dobija na prednosti, tako se povećava samopouzdanje igrača. Zato je potrebno da u napadu budemo precizni i jasni, da znamo koga i kada napadamo. To su sve stvari na kojima smo insistirali“.
I dalje nivo fizičke spreme nije na idealnom nivou.
“Još nismo na fizičkom nivou onako kako bih želeo. Nisu svi, većina je u dobrom ritmu, neki nisu čak mogli nekoliko utakmica da igraju. Uvek kažem, ovo je ipak turnir koji se igra jednom, pa posle ga nema četiri godine. Zato mora da postoji dodatna želja, ali ponekad baš ta želja može da nadoknadi nedostatak fizičke spreme. Ali, iako izgleda da je prvenstvo kratko, ima dovoljno dana da igrači i u sledećim utakmicama podignu ritam. Naše navijače i novinare zanima samo da li možemo da dobijemo Amerikance, mene baš i ne, iako naravno radimo na tome, jer bih želeo da dobijemo. Igraju se i ostale utakmice, ništa se neće promeniti bez obzira u kom smeru će otići ta utakmica. Nas čekaju Portoriko i Južni Sudan, ako želimo da odemo u Pariz“.
Svetislavu Pešiću sa reprezentacijom Jugoslavije ili samostalne Srbije nedostaje samo još medalja sa Olimpijskih igara.
“Došao sam na mesto selektora na početku olimpijskog ciklusa, sada se isti završava. Pravo da kažem, ne znam da li neko u Srbiji ne bi želeo medalju. Što ja ne bih želeo medalju? Do tog cilja se ne stiže samo sa željama. Jedno su želje, za cilj je potrebno da igramo dobro, da sprovedemo ciljeve u delo. Već sam rekao, jedno je motivacija, jedno su želje i entuzijazam, trud... Sve je to prisutno kod nas, a najvažnije je da znamo kako se stiže do cilja. Da znamo da sprovedemo ciljeve u delo, da možemo da sanjamo velike snove, medalje i uspehe. Još je rano da se priča o tome, da vidimo mi prvo da odigramo sa Amerikancima kako možemo“.