Vins Karter u Kući slavnih: Igrač koga su svi voleli

Legenda. Jednostavan, ali najbolji opis za Vinsa Kartera. Ovaj košarkaš je prethodne noći primljen u Kuću slavnih i to je samo potvrdilo njegov opis. Karter je igrač koga su svi voleli i poštovali, on je to znao da ceni i vrati svojim zakucavanjima, osmehom i ljubavi prema košarci.

U NBA ligi je proveo čak 22 godine i u svakom klubu za koji je igrao ostavio je neki trag. Ali krenimo redom...

Nakon dominantnih partija na Severnoj Karolini kao petog pika na draftu izabrali su ga Golden Stejt Voriorsi koji su ga odmah trejdovali u Toronto Reptorse, tada i dalje mladu franšizu koja još uvek nije napravila neki veći uspeh. Dolaskom Kartera se to naravno promenilo. Odmah je osvojio nagradu za „novajliju godine“, ali je prava zvezda postao u drugoj sezoni.

U proseku je postizao 25,7 poena po meču i predvodio je Toronto do prvog nastupa u plej-ofu. Bio je učesnik „ol-star“ utakmice i ali i takmičenja u zakucavanjima koje važi za jedno od najboljih ikada. Karter je tada izveo do tada nikada viđena kucanja koja možete pogledati u videu ispod:

Tog leta igrao je za Sjedinjene Američke Države na Olimpijskim igrama u Sidneju i ponovo je uradio nešto spektakularno. Uspeo je da zakuca tako što je bukvalno preskočio Frederika Vajsa, visokog čak 218 centimetara. Taj potez dobio je nadimak - "Zakucavanje smrti".

Već u narednoj sezoni Reptorsi su u prvoj rundi plej-ofa savladali Njujork Nikse, a onda su naleteli na Filadelfija Seventisikserse i Alena Ajversona. Tada je u trećem duelu serije Karter postigao 50 poena i postavio rekord za najviše trojki na jednom plej-of meču (9). Ipak, pamti se i njegov promašaj na dve sekunde do kraja u sedmoj, odlučujućoj utakmici. Postao je tada već i superzvezda, kao i heroj svih stanovnika u Torontu sa kojim je potpisao ugovor na šest godina.

Bio je Karter izabran za statera na „ol-star“ utakmici 2003. godine, ali je to mesto ustupio velikom Majklu Džordanu, koji je tada igrao za Vašington Vizardse i na kraju te sezone se i penzionisao. Džordan i dan danas ceni taj Vinsov potez, pa je i bio prisutan na ceremoniji povodom prijema u Kuću slavnih.

Ipak, nije sve bilo tako bajno za Kartera. Imao je problema sa povredama, a Reptorsi nisu uspevali da pobede maltene nikog bez njega, pa je novi generalni menadžer Rob Bebkok trejdovao Vinsa u Nju Džerzi Netse u decembru 2004. godine. Okrivili su ga navijači Toronta da je „pobegao“, te je dugo bio meta zvidžuka svaki put kada bi kročio na kanadsko tlo, ali se taj odnos znatno poboljšao na samom kraju njegove karijere. Možda je ovo idealan trenutak i da spomenemo da će 2. novembra Karter postati prvi igrač u istoriji Reptrosa čiji broj će biti povučen iz upotrebe.

Tokom boravka u Netsima, eksplozivni bek je ponovo zasijao starim sjajem, onim pre povreda. Igrao je u paru sa Džejsonom Kidom, glavna podrška bio im je Ričard Džeferson, pa su njih trojica tri sezone zaredom nosili Netse do plej-ofa. Karter je imao ulogu skorera, i to je radio na visokom nivou. Tokom seyone 2005/06, Netsi su imali 49 pobeda i bili su treći na tabeli. Ipak, u polufinalu su naleteli na kasnije šampione, Majami Hit, koji su bili prejaki za njih. Prebrzo su se Netsi rešili Kida koga su poslali u Dalas, Karter je ponovo postao alfa i omega jedne ekipe, ali nije uspeo sam da je ponese do najvišiih visina.

Potom je kratak period proveo u Orlandu, koji je verovao da je on idealan par za Dvajta Haurda, kao i da njih dvojica mogu da vrate Medžik u finale u kom je tim iz Floiride bio samo godinu dana ranije. To nije bio slučaj, pošto su dogurali do finala Istočne konferencije u kome je Orlando poražen od Bostona – 2:4. Opet Karter nije imao sreće.

Branio je jednu sezonu boje Finiks Sansa, a onda je tri godine igrao za Dalas, u kome je je ponovo sarađivao sa Kidom. Trebalo je njih dvojica da uz Dirka Novickog vode Maverikse do novih finala ili titula. Čak je Karter prihvatio i da bude šesti igrač, ali još jednom, naletao je na prejake protivnike u doigravanju i već je postalo jasno da više nije na vrhuncu.

Probao je i u Memfisu da dođe do titule, bila je to mlada ekipa gladna pobeda, ali ne i dovoljno iskusna da do njih dođe. Onda je 2017. godine shvatio da je njegovo vreme objektivno prošlo. Odigrao je jednu sezonu u u Sakramento Kingsima sa srpskim reprezentativcem Bogdanom Bogdanovićem, preuzeo je mentorsku ulogu, a istu je imao i u Atlanta Hoksima, u kojima je i završio karijeru 2020. posle duge 22 godine.

Naravno, zbog nagrada koje je osvojio, kao i zbog uticaja koji je imao na razvoj NBA lige (pre svega u Kanadi), Karter je i te kako zaslužio mesto u Kući slavnih.

Tokom svog govora Karter je isto kao i mi sada prelistao svoju karijeru, posebno takmičenje u zakucavanjima 2000. godine, ali je govor završio na poseban način:

„Od sad, više ne mogu da kažu ime i prezime bez da prvo kažu 'Član Kuće slavnih'“, direktan je bio Vins.

Nije na odmet spomenuti da je u Kuću slavnih primljen i Čonsi Bilaps, još jedan slavni bek, kao i Majkl Kuper, Volter Dejvis, Dik Barnet i Džeri Vest (posthumno).

Od legendi WNBA lige u Kuću slavnih ulaze Sajmon Ogastus i Mišel Tims, dok su od trenera primljeni Čarls Smit, Harli Redin, Dag Kolins, te i vlasnik Indijane Herb Sajmon.