Velika ispovest Marka Gudurića: Kultna trojka o tablu, lekcije Gurovića i suze zbog Radonjićeve odluke
Vreme čitanja: 4min | ned. 23.08.26. | 17:40
Srpski reprezentativac u opsežnom razgovoru za podkast „6.75“ otvoreno je govorio o trenerskim gigantima, suzama u FMP-u, kultnoj trojci protiv Partizana i nesvakidašnjoj anegdoti sa Janom Veselim.
Iskusni srpski bekovski as Marko Gudurić gostovao je u novoj epizodi podkasta „6.75“. U izuzetno otvorenom razgovoru dotakao se brojnih tema, Gudurić je prošao kroz ključne trenutke karijere, od omladinskih dana i drilova Milana Gurovića, preko emotivnih padova i rada sa Dejanom Radonjićem i Željkom Obradovićem, pa sve do specifičnih izazova sa kojima se susreo u Evroligi i u dresu Olimpije iz Milana.
Moderna košarka se u poslednjih nekoliko godina promenila neslućenom brzinom. Tradicionalne uloge na terenu polako nestaju, a takozvani „positionless“ koncept postao je dominantan standard u elitnim takmičenjima. Gudurić ističe da se i sam sve češće nalazi u ulozi organizatora igre.
„Nema više plejmejkera, svi igraju sve. Danas se košarka promenila i menja se konstantno. Samo pre pet godina bilo je totalno drugačije. Interesantno je u kom pravcu ide i kako će to prijati nama starijima s obzirom na to koliko se igra ubrzava. Nekako sam uvek nastojao da budem timski igrač i da razmišljam za ekipu.“
Izabrane vesti
Armani iz Milana godinama na papiru okuplja tim sastavljen za sam vrh Evrolige, ali krajnji domet u elitnom takmičenju često izostane. Gudurić objašnjava da unutar kluba postoje vrhunski uslovi, ali da su se u prethodnom periodu suočili sa bizarnim malerima i iznenadnim povredama.
„Tamo stvarno sve ima, svi preduslovi da se napravi veliki rezultat su obezbeđeni. Ali uvek se dese neke najređe povrede u životu koje sam video. Obećavajući početak, pa povreda Niba, a onda i triceps Šestina. Čovek pruži ruku Tonutu da ga podigne sa parketa i pukne mu triceps, tri meseca pauze! Ne verujem u crnu magiju i sujeverja, ali prošle godine smo ipak osvojili tri trofeja, što je bilo prvi put u istoriji kluba.“
Pored povreda, Gudurić se dotakao i finansijskog aspekta evroligaškog tržišta, naglašavajući da se struktura moći drastično promenila ulaskom novih i povratkom starih teškaša.
„Milano je uvek bio u top pet budžeta. Kako se sve ovo izdešavalo sa Dubaijem, grčkim klubovima i ostalima, Milano i dalje ima isti stabilan budžet, ali on više nije u vrhu nego je 10. ili 12. u Evropi. To dosta utiče na celokupan market.“
Razvojni put Marka Gudurića obeležili su trenerski velikani. Govoreći o periodu u Crvenoj zvezdi i saradnji sa Dejanom Radonjićem, naglašava da je disciplina bila ključni temelj uspeha tadašnjeg tima.
„Dejo je bio vođa, general, otac... Postojalo je strahopoštovanje i čelična disciplina. Bio je izuzetno strog, voleo je sve da zna, naročito za nas mlađe. Van terena me je pitao koje patike nosim, kakvu frizuru imam, šta sam rekao u intervjuu — u tom momentu mi je to bilo teško, ali nas je izgradilo i kao ljude i kao igrače.“
Prelazak u Fenerbahče i rad sa Željkom Obradovićem predstavljao je potpunu taktičku i mentalnu nadogradnju za srpskog reprezentativca.
„Dolazak kod Željka doneo je sto novih stvari odjednom. Njegova posvećenost detaljima je neverovatna, broj akcija, rešenja, poziva, na sve je imao spreman odgovor. I najstarijem i najmlađem igraču ponavljao je po sto puta sa identičnom energijom na svakom treningu.“
Karakter pobednika formirao se tokom mlađih kategorija. Gudurić posebno pamti savet koji mu je Milan Gurović dao na prvom treningu sa seniorskim timom.
„Imao sam 17 godina kada me je Klipa poslao na trening prvog tima Zvezde. U igri slučajno udarim Majka Skota i počnem da se izvinjavam. Gurović me pozove sa strane, povuče liniju nogom na parketu i kaže: 'Sve je to super, ti si vaspitan i kulturan, ali kad pređeš ovu liniju, ti si Marko Gudurić, ti si najbolji!' Taj mentalitet nosim sa sobom zauvek.“
Put do zvezda nije bio bez prepreka. Gudurić se prisetio trenutka kada mu je saopšteno da mora da provede još jednu sezonu na kaljenju u FMP-u, što je u tom trenutku doživeo kao velik udarac na sopstveni ego.
„Prošao sam cele pripreme na Zlatiboru, zadužio dres broj 21, bio na Media Day-u. I onda 31. avgusta trener Dejo mi govori da se vraćam u FMP. Bukvalno su mi suze krenule u očima, ćutim i umirem u sebi. Iz ove perspektive to je bio božji promisao, dobio sam godinu dana dodatnog rada sa Gurovićem, stekao rutinu, osvojio zlato na EP za mlade i spremno došao u Zvezdu.“
Iako je od tog meča prošla čitava decenija, navijači Crvene zvezde i dalje najčešće pominju čuvenu trojku o tablu protiv večitog rivala u KLS-u.
„Meni u glavi u tom trenutku samo Dule Kecman! Video sam da lopta prolazi kroz mrežicu i samo sam gledao u sat. Tek u svlačionici mi Neša Ilić kaže: 'Je l' moguće da si je dao od tablu?' Ja ga gledam i kažem: 'Kakvu tablu, o čemu pričaš?' Stvarno nisam ni video, bio sam fokusiran samo na vreme. I danas me ljudi na ulici najviše pitaju za taj šut.“
Jedna od najlepših emotivnih priča iz razgovora vezana je za Gudurićevo prijateljstvo sa Janom Veselim, koje traje još od vremena kada je Marko brisao parket u dvorani Pionir.
„Kao kadet u Partizanu uvek sam se dobrovoljno prijavljivao da brišem parket na utakmicama Evrolige jer mi je to bio san. Na jednom zagrevanju prilazim Veselom i kažem: 'Jan, brate, može jedno zakucavanje za mene?' On napravi potez kroz noge i pokaže na mene! Sedam godina kasnije, dolazi moj prelazak u Fener, živim kod Jana i Nataše u stanu dve nedelje dok tražim smeštaj. Imali su 'dete' od 22 godine u kući! To su stvari koje se nikada ne zaboravljaju.“