Uroš Plavšić zaslužuje bolje

Navijači su, baš kao i igrači, “kvarljiva roba“. Kada se naviknu na određeni nivo, sve ispod toga deluje nedovoljno. Ne odnosi se to na sve, naravno, ali čim je Obradović tako direktno reagovao, jasno je da postoji nešto što smeta ne samo treneru, već pre svega utiče na samog igrača.

Vremena su se promenila i društvene mreže danas imaju ogroman uticaj na način na koji sportisti žive i funkcionišu. Taj pritisak ume da ostavi dubok trag.

Primer Džabarija Parkera iz Partizana dobro ilustruje atmosferu u kojoj profesionalni sportisti žive... Iako nema nalog ni na jednoj društvenoj platformi, nedeljama se nosi sa svakodnevnim spekulacijama o odlasku. Svaka njegova reakcija, kakva god bila, izaziva novi talas komentara i tako se ciklus ponavlja.

U Plavšićevom slučaju, pak, situacija je drugačija. Njegove partije posle povratka iz povrede, sve do Monaka, zaista nisu bile na nivou. Nije ni imao mnogo prilike da igra, tek nekoliko minuta tu i tamo, nedovoljno da uhvati ritam. Čak i da je Obradović želeo da mu pruži više, osetio je da se njegov centar nalazi pod pritiskom, sa barijerom koju teško probija. Zato su dolazile i greške koje nisu tipične za profesionalca.

Protiv Monaka je, silom prilika zbog skraćene rotacije, dobio veću šansu i iskoristio je. Kasnije je nagrađen aplauzima, a trener je s razlogom zamolio navijače da ga podrže i da ne „malerišu“ momka koji je sa Srbijom osvojio olimpijsku bronzu.

A Plavšić tu podršku zaista zaslužuje. Samo onaj ko se nikada nije bavio sportom, makar rekreativno, ne zna kako izgleda nositi se s pritiskom. Bilo da ste amater ili profesionalac, svako se s tim nosi na različite načine. Svako ima drugačiji mentalni sklop, drugačiji prag, pa je i pristup pojedincu uvek specifičan. Zbog toga i postoje različiti nivoi sporta, jer nije realno da svi funkcionišu u istim okolnostima. A o tome ko gde pripada, na kraju odlučuje neko iznad nas.

Plavšić je sezonu počeo sa skoro mesec dana zakašnjenja zbog povrede. Prethodno nije ni bio tu, jer je proveo vreme na pozajmici u Bešiktašu gde je kod Dušana Alimpijevića imao dobrih partija. Zbog gustog rasporeda Crvene zvezde sada nije imao prostora da trenira u kontinuitetu punim intenzitetom, pa mu je trebalo vremena da uhvati takmičarski ritam. Posle Monaka, čini se da su se svi preduslovi stvorili da njegova forma krene dalje uzlaznom putanjom.

Kako se može čuti, Plavšić je od početka bio spreman da prihvati manju ulogu bez pogovora, kako bi se kroz trening i utakmice dokazao da može više. Na treninzima se ponaša profesionalno, ne pravi probleme i strpljivo traži svoje mesto u ekipi.

Ideja Saše Obradovića jasno je da njegove kvalitete pretoči u konkretan doprinos, bar za početak u ABA ligi. Nije lako biti u Plavšićevim patikama ovih dana, ali čak i oni koji ne smatraju da je on materijal za Zvezdu, a navijači su crveno-belih, treba da mu pruže vetar u leđa, kao što to čine sa celim timom.