Dnevnik Ognjena Dobrića: Put od urušenog poverenja, do najbolje partije u Evroligi

Kao kapiten i dete kluba, neko ko je prošao sve uspone i padove u crveno-belom dresu, Ognjen Dobrić je izneo teret koji ne treba i ne sme da se meri samo čistom statistikom, nego osećajem trenutka. Jer, baš takva je bila partija od koje se Arena tresla do temelja. Čuvena "Kninska kobra" ponovo je počela da ujeda protivnike, dok su gledaoci oduševljeno uzdisali zbog levice čiji je otrov na kraju bio koban po Monako!

U utakmici koja je za Zvezdu rezultatski bila jako važna, a za trenera Sašu Obradovića imala posebnu, emotivnu notu, u meču u kojem je nedostajalo gotovo pola tima, Dobrić je pružio rolu koja će se prepričavati. Ne samo zato što je bila šuterski blistava, već zato što u svojoj biti predstavlja kapitenski primer kako treba reagovati u teškim okolnostima.

Na terenu je od prvog minuta zračio stabilnošću koja je Zvezdi služila kao putokaz. Njegove prve odluke, agresivna odbrana, hrabri šutevi bez oklevanja i energija kojom je povlačio ostale ulili su veru da ovaj meč neće biti nastavak pada, već novi korak napred, o kojem je i pričao posle utakmice. Zvezdini kadrovski problemi, pre svega zbog izostanka Čime Monekea, Ebuke Izundua i Džordana Nvore, iznedrili su novi naboj energije i inata, kapiten je prvi povukao i odlučio da manjak ljudstva ne sme biti izgovor.

Sa posebnim uživanjem Beogradska arena ispratila je treću četvrtinu u kojoj je Dobrićeva uloga bila presudna. Preuzeo je odgovornost u napadu, ubacio čak 12 poena i držao meč pod kontrolom, nosio ekipu u minutima kada su naleti Monaka bili sve opasniji. U toj, gotovo rovovskoj razmeni udaraca, svaki Dobrićev koš bio je više od poena, služio je kao poruka Monaku da se Zvezda neće povući. Taj interval igre otvorio je kasnije put Džeredu Batleru da zablista u završnici, ali plamen nade u novu pobedu je prethodno razgoreo kapiten.

Ovakva Dobrićeva partija nije došla iz vedra neba. Već u pobedi nad Budućnosti reprezentativac Srbije je nagovestio da hvata pravu nit forme, da ulazi u ritam posle teškog leta i povrede koja ga je odvojila od parketa na startu sezone. Ulazio je postepeno u timsku igru, hvatao korak, tražio svoj tempo u ekipi koja se u hodu menjala i prilagođavala izostancima i kadrovskim promenama. U svemu tome, možda je presudno to što je Dobrić očigledno pronašao jasnu vezu i razumevanje sa Sašom Obradovićem.

A to je možda i najzanimljiviji deo ove priče.

Dobrić i Obradović, detalj iz oktobra 2020. godine

Pre četiri godine, tokom prvog Obradovićevog mandata u Zvezdi, Dobrić nije bio ni blizu ovakve uloge. Tada je, u mesecima koji su obeležili napeti odnosi u svlačionici i ceo haos sa pandemijom virusa korona, njegov status bio marginalizovan. Tek po povratku Dejana Radonjića krajem decembra 2020, kada je ponovo dobio poverenje, postao je jedan od ključnih oslonaca tima koji je osvojio triplu krunu. Može se reći da tokom Obradovićevog prvog mandata nije postojala organska povezanost između njega i domaćih igrača. No, sada je situacija potpuno drugačija i o tome je Saša Obradović javno govorio.
"Nekada sam bio autokrata, a sada sam to promenio. Sada slušam igrače, a lepo ste primetili da sam se često konsultovao sa Kalinićem kada je bio na klupi zbog pet ličnih grešaka", izjavio je vrsni stručnjak posle Makabija.

Sve to se sada oseća na delu. Obradović je našao prostor za svog kapitena, a Dobrić mu je vratio sigurnošću i zrelošću lidera. U svemu tome, još jasnije se vidi koliko je Crvena zvezda prošle sezone izgubila time što Janis Sferopulos nije imao poverenje u Dobrića. Uloga koja mu je bila dodeljena nikada nije bila stabilna, a sezona provedena između sedenja kraj klupe i traženja bilo kakve minutaže i uloge ostavila je dubok trag. Pre svega na samopouzdanje. Dobrić je prošle godine igrao sputano, nesigurno... Do te mere da su navijači sumnjali u potrebu da ga klub zadrži ovog leta. Njegovi kvaliteti su u određenoj meri bili zanemareni, a samopouzdanje potopljeno u sistemu koji mu očigledno nije dovoljno verovao...

Sada, u potpunom kontrastu onoga što smo lane gledali, Zvezda sada dobija ono što je godinama negovala - Dobrića čiji pogoci opet imaju razarajuće dejstvo po protivnika. Dovoljno je iskusan i prošao je mnogo toga u svojoj karijeri momak iz Knina, da sve ono što je i bilo može da ostavi iza sebe i pronađe novu snagu da ide napred. U svemu tome krije se i ona, često zanemarena priča i velika istina, koliko je poverenje trenera presudan faktor. Dok je Nikola Kalinić sada produžena ruka trenera i neko kome ne treba kapitenska traka da bude kohezivni faktor, Ognjen Dobrić je postao glas svlačionice i simbol hemije koju Zvezda poslednjih nedelja ponovo pravi.

Kapitenska traka Šegiju nije došla samo kao potvrda vernosti, već i nova energija koju on vešto prenosi na ostale. Da u sezoni punoj povreda, turbulencija i prilagođavanja, jedan pad ne znači sunovrat, već daje impuls još jačoj reakciji celog tima.

Dobrić je dao taj vetar u leđa, a navijačima novi razlog za zadovoljstvo. Toliko, da ne moraju ni da gledaju statistiku. Dovoljno je bilo da vide njegove reakcije posle svih onih hitaca, stisnute pesnice, lavovski krik i pogled ka tribinama... Sve ono što tera da proključa krv u žilama.

Zvezda je protiv Monaka ostvarila jednu od najvećih i najvažnijih pobeda poslednjih godina. I baš u takvoj utakmici je kapiten zagrizao verovatno i najveći zalogaj! Iako su Džered Batler, Nikola Kalinić, Semi Odželej i ostali dali izuzetan doprinos, a faktor timskog rada ponovo bio u fokusu, ipak je ovo bilo veče Ognjena Dobrića, u svom najboljem evroligaškom izdanju.

Sve to je samo podsetnik šta znače strpljenje, vera i kontinuitet. I dokaz je da Crvena zvezda u svom kapitenu ima lidera koji će, kad god je potrebno, stati prvi i vući sve ostale za sobom.